Narodno blagostanje

Страна 34

дар Лег држи један говор у коме вели да према данашњој ситуацији у Северо-американским државама даље падање цена пољопривредним произво-

дима ни у ком случају не би могло бити оправдано. |.

Али ипак зато није искључена могућност да цене и даље падну — захваљујући искључиво увову са стране.

„Цене шшенице у Ливерпулу износе 22. децембра, вели г. Лег, 60,75 цента бушел, а у Чикагу 76 цента. Кад се узме у обзир подвозна разлика, онда је разлика, између једног и другог тржишта, 31 цент, а у 1923. и 1925. години Америка, је увозила жито са стране уз мању диференцију. При овој разлици врло лако је могућно да појури роба из Канаде“ (која. се сад спрема да да зајам Кини у шше ници). Ако Канада не нађе излаза, онда може грунути канадска шшеница у Северо-Американске државе, јер ту не помаже ништа, заштита од 42 цента по бушелу. То би морало изазвати стропоштавање пена у Америци, а то се ни у ком случају не сме допустити. Опасност није непосредна, али треба, с њом рачунати, с тога препоручује он још једну радикалнију меру: увозну забрану за пшеницу.

Истим питањем се бавио и сенатор Кепер, члан сенатског одбора за пољопривреду. И он сматра да нема, смисла даље повећавати заштитну царину, јер кад царина, од 42 цента при цени од 76 цента у Чикагу не помаже, бесмислено је повећавати је и даље, већ се мора прибећи забрани — која би имала, бити привремена.

Како се парламенат тек 7. јануара састаје, то се не може знати, какво ће становиште он заузети према. овој оригиналној сугестији. Али док сву јавности појављују гласови најстрожије осуде, дотле сам председник Лег лансира нов још много радикалнији предлог, који иде на укидање трговине земаљским производима у опште. У првом извештају о раду Пољопривредне дирекшије, чији је он председник, вели се „да држава мора сама да регулише све облике размене пољопривредних производа... Панашњи су узанси и методи створени од самих тртовада, те природно да нису у интересу произвођача и потрошача“.

И што је најважније. изгледа, да је тај предот поднесен у договору с Министарством пољопривреде (Реранетепе о! Agriculture), jep се у извештају одељења за титарску трговину на термин налазе исте мисли. Тамо се вели, да се мора да спречи шпекулација и да је од благотворног утипаја пракса, да се редовно дневно објављују сви теђрмински закључци. За сада се не зна, какве су то нове регуле промета пољопривредним производима, које председник Лег жели да конгрес приведе У лело. Али је јелан од овдашњих водећих листова (Herald Tribune) у броју од 20.-депембра пр. гол. тврдио, ла председник тгажи разне начине ла спречи банкротство политике стабилизатије цена,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ______

Бр. 3

која је коштала 400 мил. долара, а која се завр-

шила срозавањем штићених цена за пуних 50%.

ТУ. Незапосленост у пољопривреди.

Стање у пољу се дневно погоршава. Удружење пољопривредника, које има 6 милиона чланова, тражи од претседника Хувера хитну помоћ за огроман број незапослених у пољопривреди. Они истичу да су пољопривредници у првом периоду слома У пољопривреди појурили у варош да тамо нађу хлеба, али су брзо обесхрабрени, јер се нису умели снаћи у тражењу посла у градовима, па су се због тога, вратили у своје сељачке општине и тамо седео без посла, То је нарочито у Аризони, Калифорнији и Флориди.

Председник Александар Лег саопштава јавности, да су се Совјети обратили њему са предлотом да купе целокупну количину памука, која се налази под његовом управом (а, то је 1,300.000 бала) али само на кредит. Лег је изгледа. вољан да се курталише тог памука под условом да. само половина буде на кредит, али Руси вешто оперишу и изгледа ла, ће успети да се докопају целе количине. У томе случају може се са сигурношћу очекивати кров неколико месепа руски дампинг конца и предива.

У. Сенатор Мак Фадн продужава борбу против Европе.

Америка испада из комбинације као међународно тржиште капитала. А то је од врло великог значаја. Не треба, заборавити чињеницу да се услед многобројних написа, о великом натомилавању злата

~“ Франпуској изгубило из вида, да, још и данас нај-

већи део светскота злата држи Америка. Та би велика, количина, злата, — ако би остала у Америци, —- помогла браво и консолидовању тржишта капитала, Управо по ономе што знамо из Политичке Економије о структури привредне кризе, правило, је да је тржиште капитала, најликвидније за време економске депресије, јер депресија ослобађа. капитале из посла. Према томе може се очекивати да ће ~“ Франпуској и Америци, пошто се буду пребролиле специјалне банкарске кризе, које су на дневном зеду у једној и другој земљи, доћи до консолидовања тржишта капитала. Чак и кад би се продуmama привредна депресија и у томе случају постоји могућност пласирања великог броја страних облитапија у земљама, које тасполажу највећим стоковима, злата, а то су Америка, и Фралпуска,. Вероватно ла, тако резонују извесни политичари ~“ Америци. који су отворили живу актију ттротив европских државних хартила од вредности. На челу њиховом стоји посланик Мак Фадн. Депембра 20. лржао је он фулминантан товор у претставничкој кући против политике, коју воли Федерална лирекпија новчаничких банака, а. која бе ни у“ колико не слаже са политиком коју води влада Севе-

БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Филиал: НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд: 16-23, 20-02, 20-03, 16-25, 21-64.

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОА,Д. |

Клеавнице м резерве 1277. 00.000 дани ја

Телеграми: БАНК-ФЕРАЈН

Телефон интерурбан Загреб 5442, 5443, 5444, 5446, 5447.