Narodno blagostanje

11, април 1931. НАРОДНО

A najinteresantnije je pitanje o unovčenju рбешсе. 1 ако je i to pitanje nebrojeno puta pretresano na pojedinim konierencijama, i ako je po hiljaditi put donesena odluka da svaka država treba da stvori nekakav svoj nacionalni organizam, kako izvoznica tako i uvoznica, kako bi se na taj način mogla da reguliše ponuda i tražnja, ipak je konferencija ne samo ušla u to pitanje, nego je u njemu jedino došla do jednog Kotkretnog rešenja, naime odlučila je da se obrazuje podkomisija koja će se sastati 18. maja u Londonu. To je uspeh. Cene na svetskom tržištu mogu se podići samo pod uslovom, da se ograničena količina izveze, tako da se ne pretovari. To je postupak kojim se služe danas Severo-američke države, Kanada, Australija, a u poslednje vreme i Bugarska i Madžarska. To se može nazvati najluđim srefstvom pomaganja poljoprivrede, jer šta će biti s tim viškom, koji se ne izveze na svetsko tržište? Kod kuće se pojesti ne može. Znači da se treba s njim da postupi kao što radi Brazilija sa kafom: da se baci u more. To je jedini način valorizacije cene pšenici. Ali se u tom slučaju nameću dva pitanja: prvo, koja će sila moći da natera sve države da usvoje kontingent, koji im se bude odredio; i drugo da neće slučajno bačena roba u more stajati više, no što će izneti pOvcećanje cene izvezenog dela?

Pretsednik finansiskog odbora amerfikanskog Senata Mak Fakanca den oborio se u jednom svome

govoru na gotovost Amerike za

davanje zajmova inosiranstvu. On kaže da je od 1919. godine do danas Amerika dala inostranstvu 180 milijardi dinara. Evropa je pokušala da zajJmovima dobivenim od Amerike zadobije svoju predratnu moć. To je razlog da se ona preterano bacila na razvoj industrije; to je dovelo do sloma, kada Amerika nije mogla ili nije htela više da daje zajmove. Ovo je dva puta imalo odjeka u Americi: 1920. i 1929. godine. Tada su se dogodili oni veliki berzanski krahovi. U Americi opravdavaju ovo davanje zajmova inostranstvu oŽiVljavanjem spoljne trgovine. Međutim, tvrdi on, značaj spoljne trgovine precenjuje se u Americi. On iznosi samo 10% unutarnje trgovine. Federalna rezervna direkcija ne bi smela biti jedna korporacija, koja stoji u službi inostranih banaka.

Ovih dana Amerika opet počinje da daje zajmove inostranstvu. Pre ili posle dovešće to do sličnog kraha, kao što je ohaj 1929. godine. Amerika ne pravi dobar pazar. Ona daje kapital dužniku koji ne može :da plaća. Da bi ograničio ovu Такоumnost Amerike u davanju zajmova, on je poveo akciju na osnivanju jednog savetodavnog ureda za davanje zajmova inostranstvu. РЕШО Tehnički napredak i sprovođenje racionalizacije dovode obično do povećanja nezaposlenosti. Racionalizacija se sprovodi na dva načina: Ili mašiniziranjem ili ukidanjem neracionalnih poduzeća. Za pogođeno radništvo je to vrlo teško, jer nije sigurno da će dobiti posla u nekom drugom preduzeću. Na protiv za radništvo kao celinu ova primena naprednih metoda ima izvesne koristi, jer uporedno sa naprethom i nadnice pokazuju za poslednjih deset godina sve veći porast. U prkos tome često se puta radništvo protivi primeni naprednih metoda. Veću pažnju obraća ono šteti, koja proizlazi od toga za mali deo radništva, nego koristi za celinu. Tako na primer, kada je engleska industrija pamuka pokušala da racionalizira svoja starija preduzeća, radništvo je protestovalo protiv toga i stupilo u štrajk. Time je sprečilo svako sprovođenje racionalizacije. U Nemačkoj racionalizacija je vrlo opsežno sprovedena, ali u najviše slučajeva vođena je velika borba sa radništvom zbog toga. Nemačko radništvo nije protivno mašiniziranju, ono se bori protiv ukidanja nerentabilnih preduzeća.

Porez na racionalizacijt

i ie Oaza патио реални винове.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 233 Karakterističan je predlog koji je ovih dana socijalistička frakcija nemačkog Rajhstaga podnela parlamentu. Po njemu se poslodavac obavezuje da'odpuštenom radniku tri meseca plača 80% njegove zarade.

Wazume se da će fime biti jako. otežano racionalno vođenje privrednih preduzeća.

a —]! Почетком марта отступир је Шта намерава Америка у претседник федералне пољопогледу житарица

привредне дирекције Александар Лег, на његово место ступио је Џемс Стон. Том су приликом оба одржали веома важне говоре. Лег је причао о тешкоћама са којима је имао да се бори. Главна сметња била су укорењена схватања непријатељска задругарству и либерална доктрина. Али најтеже је било савладати равнодушност фармера према задругарству. Па ипак је Дирекција све те тешкоће сјајно пребродила, а при том треба имати у виду да је једна од највећих привредних депресија у. историји наступила истовремено са почетком рада Дирекције, Дирекција има за циљ да 6 и по милиона пољопривредних газдинстава слије у једну организацију. Од тога је већ много остварено. Додаје на крају да одступа због својих приватних послова, које је привремено напустио.

Стон је пак бацио поглед на будућност. Два су главна задатка: организација фармера и подешавање производње према домаћим потребама. Догод сељак решава сам. свој проблем услови производње и уновчења биће врло тешки. Дирекција је досада давала обилне кредите за циљеве организације. Разне задружне организације добиле су 8,6 милијарди динара зајмова. Чим се формирају задруге добијају неограничен износ кредита из приватних извора. |

Meer are ee eros Zavržila se još jedna софла Zadruga Srba privrednika ı rada ove čovekoljubive organi-

Beogradu. zacije koju je osnovao pokojni Matijević, a koju uspešno vodi danas sg. Mil. M. Stefanović. Pre osam godina osnovana je prva zadruga Srba privrednika sa isključivim zadatkom štednje i kredita. Iz te zadruge razvila se jedna čitava zadružna mreža sa 12 zadruga i 5000 članova. Dobila je ı svoju krovnu organizaciju u vidu Saveza zadruga Stba privrednika. Ova će još mnogo brže moći da radi na proširenju ove vrste zadruga, Које spadaju rekli bismo u najaktivnije u Jugoslaviji, jer ono, što je najkarakterističnije kod njih ,to je predano i srdačno posvećivanje zadatku od strane sviju starijih članova. Tako je na primer Upravni odbor održao tačno 52 sednice, kojima su prisustvovali članovi Upravnog i Nadzornog odbora i ugledni prijatelji. A isto tako svakog meseca prve nedelje po podne održavaju se sastanci za sve članove pa i za najmlađe, na kojima se održavaju najraznovrsiiija predavanja kao i na narodnom univerzitetu.

Finansiska sretstva zadruge sastoje se iz udela zadružnih i iz udela na stalnu štednju. To sve zajedno čini 5 miliona dinara. Udeli su okruglo pola miliona, stalna štednja 3,36 a ulozi 1,60 miliona dinara. Ta svoja sretstva zadruga upotrebljava za kreditiranje zadrugara. Tako je na primer u prošloj godini izdat 621 zajam u iznosu od 8,5 miliona dinara. A od svog početka izdala je zadruga 46 miliona na zajam. Prosečan iznos jednog kredita je 20.000 dinara, kamatna stopa iznosila ie 12% i onda, kad je na pijaci bila preko 20%, a ona plaća na udele i stalnu štednju i uloge 6%, takođe stalno. Nije potrebno da ističemo ,koliki značaj ima stalna štednja. To je jedna vrsta prinudne štednje, koja ma kolosalno vaspitno dejstvo.

Pod umesnim i energičnim vođenjem ove ustanove ona će ubrzo da postane jedna grandiozna organizacija u zemlji u oblasti štednje i kredita. To će biti velika nacionalna dobit,

KRIO rana НЕ.