Narodno blagostanje

Страна 234

Upravni. odbor sačinjavaju 2. g.: Avram Filipović, Dušan Grozdanović, Pero Bekić, Gruja Đ. Veličković, Jovan Marković, Teo=

žilo Pavlović, Luka Novaković, Gojko M. Novitović i Ljubiša RH. |

Dimitrijević.

У индустриским земљама незапосленост претставља велику опасност за буџет. Немачка је прва, чија је влада покушала да заштити буџет од пораста субвенција уреду за помагање незапослених, чији је број без престанка растао. Децембарском уредбом ограничена је државна субвенција незапосленима. Ако уреду за осигурање незапослених буду потребне нове суме за давање потпора, он их може добити само повишењем доприноса. |

Незапосленост и државни буџет

Изгледа да ће истим путем поћи и Енглеска.

У Немачкој је непосредна опасност, која постоји за буџет од пораста незапослености уредбом уклоњена, али се та опасност сада показује посредно преко општинских буџета. Општинама немачким падају на терет сви они неза-= послени, чија је потпора код Уреда за осигурање незапослености истекла. Издатци општина на ове незапослене порасли су несразмерно. А ове године ће порасти вероватно јаш и више. То је разлог да претставници немачких општина ових дана захтевају да држава преузме један део тих терета на себе. Они рачунају да ће ти социјални терети све кодине порасти за око 11 милијарди динара. Уредба од депембра дала је општинама овлашћење да разрежу нове порезе; и то порез ка потрошњу пиза и грађански порез, који треба да служе за покриће овога пораста издатака. Међутим по мишљењу претставника градова ови порези нису у стању да покрију ни један мали део вишка издатака чак и онда, ако се узме у обзир смањење плата општинских намештеника. Рачунају да ће дефицит износити око 7 милијарди динара, и тешко угрожавати општинске буџете, а преко њих и државни.

Према горе. наведеном Немачкој неће бити могуће

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 15 одржати своје финансије у равнотежи без суделовања стра-

ног капитала, који ће се морати привући непосредно путем зајмова или давањем учешћа у привредним предузећима.

Агенција Авала дала је коминике, у коме се тврди да на „Средњеевропском конгресу у Бечу у прошлом месецу није било службених делегата.“ Тај је коминике изазван вестима, да је вицеканцелар г. д-р Шобер изјавио да су делегати једне од држава наследница врло повољно примили вест о немачко-аустриској царинској унији и обећали да ће саветовати код куће придружење. Како смо и ми учесвовали на том конгресу то сматрамо за дужност да допунимо горњи коминике. |

„Средње-европска економска организација је приватна. јавно она нема везе ни с једном владом, нити је и једна држава службено заступљена у њезиној управи. Ми смо лично сматрали њу односно њезин годишњи конгрес као одличну јавну говорницу за Средњу Европу и за екокомско питање и користили смо се њоме. А учествовали смо у конгресима као приватно лице — службеног својства ми иначе немамо — за свој рачун и на свој ризик. Према томе потпуно је умесно тврђење Агенције Авале да службених делегата уопште није било.

Изјава

Ми смо тек из тог саопштења сазнали о поменутом тБрђењу г. д-ра Шобера и то нас је много изненадило. Конгрес је одржан 18. и 19. марта, а вест о аустро-немачком. уговору објављена је 21. марта. Конгрес се закључио 19-у: вече и већи део делегата већ је био отпутовао. Према томе материјално је немогућно да је г. д-р Шобер могао уопште да говори са учесницима конгреса о том уговору. А ако је одиста с ким говорио, онда је то био чисто приватан разговор о коме се обично не чине никаква саопштења у. јавности. Што се нас лично тиче ми нисмо имали никаква разговора са г. д-ром Шобером..

б-ог априла 1931. год. Београд.

Др. В. Бајкић,.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Pere izvesnog vremena pod vođstvom Engleske Banke osnovana je u Engleskoj Bankers Industrie! Development Company, čija je zadaća da finansira provođenje racionalizacije u industriji. Društvo je ovih dana prvi put pokušalo da putem javnog upisa plasira zajam Lancashire Cotton Corporation u iznosu od 2 mil. f. st. (540 mil. din.), 6 i po od sto na 6 godina. Zajam je doživeo totalan neuspeh, jer će emitenti morati preuzeti 96% emisije. Publika se uzdržava od novih zajmova. Mnogo tome doprinose najnoviji događaji u Australiji i budžetski deficit.

— Банкарски стручњаци завршили су саветовања у погледу оснивања једне банке за међународни пољопривредни кредит. Израђен је необавезан пројект споразума O оснивању и статуту банке. Обадвоје ће предложити ванредном одбору Европске комисије, у којему су, као што се зна, заступљене све заинтересоване аграрне државе и који се 20. ов. м. састаје да би претресао пројект. Овај треба да буде поднесен Европском одбору, који се састаје у мају. Име банке је: Међународно друштво за пољопривредни хи-

потекарни кредит. Коначну одлуку о свему донеће Савет

Друштва народа, који се исто тако састаје у мају т. г.

— Велика Гуалинова банка Банка Агрикола Италиана са главницом од 200 мил. лира (600 мил. дин.) престала је да постоји, још пре кратког времена је поведена акција за њено санирање. Она је међутим прекинута на захтев владе. Гарантију за депозите преузео је један већи банкарски концерн. == Banka d, Italia daje za prošlu godinu dividendu od 60 lira po akciji ili 10%. Čisti dobitak iznosi 73,5 mil. lira (220,5 mil. din.) t. j. za 0,3 mil. (0,0 mil. din.) manje nego: pretprošle godine. Između ostaloga guverner Acolini pred skupštinom iZjasnio se za održavanje malih banaka, koje imaju lokalan karakter i specijalnu zadaću. Ovu ne mogu ispuniti velike banke.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— На иницијативу централе привредних организација у Београду, одржаће ускоро савези млинова из Загреба, Новог Сада и Београда, заједничку конференцију на којој ће се дискутовати о извршењу закона о скупном порезу на: пословни промет. | |

— Према подацима Управе трамваја и осветљења, Бееоградска електрична централа је остварила у прошлој“ години приход од 123.096.806. Од те суме приватни прет-=