Narodno blagostanje

11. април 1931. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 225

Јозеф Јелинек — Беч

ПРЕДИСТОРИЈА АУСТРО-НЕМАЧКЕ ЦАРИНСКЕ УНИЈЕ |

— Ранији покушаји Аустрије за закључење царинског савеза са суседима —

- Кад је на конференцији Мира извршено разграничење у Средњој Европи водећи државници Антанте добили су нервни шок, кад су видели шта је остало од Аустрије, и ако су они сами повукли границе. Кад су румунски делегати на конферевшији тврдоглаво тражили репарације од Аустрије, фран- | цуски Министар трговине им је одговорио, да је од Аустрије остало шест милиона, од чега су два у Бечу, а овај може само да продаје лепоту. За неке је већ тада било јасно да је Аустрија неспособна за самосталан живот. Други су пак били мишљења, да она може чак врло лепо напредовати са збијеном индустријом, извозећи индустриске производе у државе наследнице, Значи, да је услов за економску самосталност Аустрије било осуство већих царинских сметњи код њених суседа.

Ово последње гледиште нарочито је распрострањено у Француској. МИ кадгод је економска беда узимала маха у Аустрији, у Француској би се чуо глас да је парцелација Аустрије највећа политичка грешка. У једном београдском листу је један пригодни новинар напао Гистава Ле Бона због чланка у истом смислу, означавајући га као дефетистичку белу врану; међутим баш тих дана је у Сенату, у јелној свечаној седници, сенатор Лемери заступао исту тезу — у лицег. Бријана.

Кад се стане на гледиште, да је бројна надмоћност Немачке по себи опасна по сигурност Француске, а у томе гледишту има своју клицу забрана аншлуса, онда је сасвим логички, да је свака комбинација која онемогућава аншлус, добро дошла. Тако се објашњава и велики број присталица дунавске федерације у Француској.

Али док се дискутовало питање економске импотенције Аустрије, дотле се у њој појавила нова сумња: у њезину политичку способност за живот. Са јачањем утицаја држава ревизионистичког блока на њезине државне послове јачао је у Аустрији покрет, чија је лозинка била следећа: кад је теслим Аустрије којој другој држави постао неизбежан, онда је много боље да се придружи Немачкој него талијанско-мађарском политичком ортаклуку. То је политички верују најинтелигентнијих и најна-

преднијих елемената Аустрије, од којих највећи део припада групи „Сгоззденшвсћеп.“

То гледиште заступа и г. Јозеф јелинек, један од уредника часописа „Пег Osterreichische Уојкеуће и сарадник часописа „МУшаспана еп“, стари пријатељ нашег уредника. Он нам је послао чланак у коме потсећа на извесне догађаје из прошлости, из којих се види, да је Аустрија од свршетка рата нудила сукцесивно свима суседима царински савез. | |

Данашња Аустрија је трупина (без удова. Аустрија се већ 12 година бори за насушни хлеб. А за све то време појела је огромне резерве камитала. Индустрија Аустрије топи се; то се види по великом броју фабрика које су изгледа за навек обустављене и по великом броју стално незапослених. Нема, ниједне земље у Европи код које је половина целокупне индустриске производње упућена на. извоз. То је случај са Аустријом. Сама под тим условом може она да опстане. То је у осталом курентно гледиште у целој западној Европи па и у Француској. Уговор Сен-жерменски је забранио аншлус, али је предвидео формирање једног новог економског блока од Чехословачке, Маџарске и Аустрије путем преференцијалних царина. То је требало да, се изврши у року од пет година од ступања уговора, на снагу, али по том није ништа, предузимано. План је неизводљив. И сувише су велике супротности између Чехословачке и Ма-

"_џарске. Чехословачка, економски најбоље фундирана држава наследница, са богатим изворима бировина, високо организованом индустријом, вели-

ким хинтерландом, пољопривредом која подмирује.

готово целокупну домаћу потребу, једина држава наследница, која, је за последњих 10 година знатно подигла, своје народно блатостање, не може да, има економског интереса у реорганизацији Средње Европе, На против њен је интерес био да што пре

раскине индустриске и финансиске везе са Аустријом и да изради своју економску самосталност.

Уосталом то је био врховни циљ и осталих држава наследница. Све веће увлачење у себе саме

узрок је што је идеја економске Мале Антанте.

остала неостварена. Француски план о дунавској федерацији није могао бити остварен наравно ни онда кад се с њим венчала, хабебуршка, пропаганда, па и Италија. Одмах после 1918. г. почело је нагло погоршање економских прилика у Аустрији. Авет економског и финансиског банкротства донела. је инфлација. Сајпел је успео енергичном акцијом да добије помоћ од држава, победница, и да 1922. г. изведе посретством Друштва народа санирање финансија и валуте, То га је учинило господаром аустриске спољне политике. Међутим не треба заборавити да је он своју акцију за спасавање Аустрије почео понудом валутног и царинског савеза Италији. Можда је то само био политички потев да би придобио Француску за санирање. Он је уосталом отпутовао из Рима преко Прага и Берлина у Женеву, иу Прагу је понудио такође царинску унију. На обећану сарадњу Франпуске на санирању Аустрије морала је ова пристати на женевски протокол од 1922. године. Италија, је била најактивнија у тој акцији, вбог тога је Сајпел од тог доба. почео да, води италофилску подитику, O ı