Narodno blagostanje

Страна 228

да водимо рачуна о том, како употребљујемо своју моћ према себи и према својим савезницима. Онога дана кад буде напуштена аустријско-немачка царинска унија у овом опасном облику у коме се појавила, треба да имамо готов ефикасан план и да не допустимо да нас опет претекну“.

„Кеневски професор Вилијам Мартен подиже тешку оптужбу против Француске у своме листу „'Курнал де Женев“ од 19. марта — и ако се зна да, је он најватренији бранилац француског гледишта, и интереса у иностранству. Он вели да се приближује моменат кад ће Друштво народа морати да прогласи да је завршило своју акцију на економском приближењу народа са, тоталним фијаском»

„Француска се, вели он, успротивила царинском примирју и није ратификовала конвенцију од 24. марта 1930. године. Чак је њезин Министар трговине изјавио у парламенту да ће прогресивно да деконсолидује све консолидоване царинске ставове; другим речима да учини обрнуто од онога што тражи Друтитво народа. Франнуски делегат је изнео на конференцији са много отворености политику, која је сушта противност оној коју очекује Европа. Британска делегација је узела техничку одговорност за неуспех конвенпије о царинском примирју и тиме дала могућност француској штампи да изврне питање одговорности. Међутим Француска је проузроковала пропаст те конвенције и она чини сметње и свакој политици економског зближења.

То треба да се зна, јер најзад лако је узети позу шампиона европске уније, покупити аплаузе пацифистичких народа, чисто вербалном политиком стећи ореолу и у исто време закопати у архив свог парламента конвенције о изборном суду са суседима и одупирати се у економским областима оним мерама, које једино могу донети спас нашега друштва у Европи“.

ИЕ Проблем није правни ни ексномсни, већ политички. Кад би литература, о царинском савезу била поузданија и објективнија, ипак бисмо саветовали читаоцима да не губе времена око ње из простог разлога што овде није по среди питање, које је 'убачене, да ли наиме тај уговор вређа какве обавезе аустриске и немачке и да ли је он економски користан или штетан по једну или другу државу. Ми смо у прошлом чланку казали да се може дискутовати од; питању да ли царинска унија између двеју земаља неједнаких снага ВОДИ у губљење економске па и политичке зависности мање држајве. Ми истина имамо примера у историји да су државе после дужег времена, проведеног у паринском савезу једна другу срдачно омрале и равишле се. Поред наведеног примера Аустро-угарске спомињемо још Шведску и Норвешку и надамо се да белгиско-луксембуршки парински савез неће тако да, сврши.

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 15 .

Али у овом конкретном случају свака, је дискусија по том питању излишна. Није питање хоће ли Аустрија изгубити своју самосталност поводом тог уговора из простог разлога што Аустрија то хоће. Ако би то лежало до Аустрије, онда би она одавно напустила, своју самосталност у корист Немачке. Не треба затварати очи пред ноторним чињенипама, јер се онда ниједно питање не може да реши, Питање је у ствари да ли је царински савез једна камуфлирана политичка капитулација Аустрије пред Немачком. Јесте и није. Све зависи од душевног расположења дотичног народа. Кад би на пример Немачка и Југославија закључиле уговор о царинском савезу, никад ни под којим условима не би могла Немачка да апсорбира, Југославију национално. То није могла да уради ни Турска са четиристогодишњим подјармљењем Срба. Ни политичко уједињење не може да уништи један народ — сем у случају мобилизације свију мотућних мера, денационализирања.

Компликација се појавила отуда што Франпуска и Чехословачка, ревносно пазе на сваку маленкост и. ситницу, која би могла и у најмањој мери да допринесе уједињењу Немачке и Аустрије. Шест милиона. Аустријанаца не би можда, угрозило француске интересе: али би међународни положај Чехословачке био знатно погоршан уједињењем Немачке и Аустрије. Из тог разлога она се буни против и најлабавијег паринског савеза.

Сасвим је споредна ствар кров какве ће перипетије да прође питање аустро-немачкот паринског савеза, у сваком случају он нема. много шанса на остварење.

По себи се разуме да борба против аустро-немачке царинске уније може да изазове велике тешкоће у међународном животу Европе: али ако се Француска и Чехословачка заложе свом снагом против ње, онда, као што рекосмо, тешко да она може да опстане, |

IV Па после 7

Тешкоће моту доћи отуда што сем Француске и њезиних пријатеља све остале државе могу заузети противно гледиште. Што се тиче Енглеске она може још лавирати ове тодине Франпуској, како би у фебруару идуће године на конференцији за разоружање пречистила коначно овој положај према Француској. Код питања разоружања Немачка не броји, а Француска, је пентрална. сила. А енглеска, радничка. влада, меће све на, ту карту.

После Енглеске долази Италија. До сада. тешко да је био случај у међународном животу да једна велика сила по најактуелнијем међународном питању не даје свог мишљења скопо двадесет лана. То ради Италија у овом питању. Немци кажу, никакав је одговор ипак један одговор. Италија је својим држањем дала јасан и разговетан одговор: она, чека развој догађаја, исто као и у почетку свет-

типвршавевнилониватвничешиш ивспианкишииливививонтовириннаш насонравсшиинншк—врикноикввивсовишинккнвсшенкикичикигниананиакниннни-

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

ЛО!

о НАЈПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА

Доларске 79, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селиштмакн 79) Доларске 70, н 87, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године (рлеров)

2" рој, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ, ЈУГОСЛАВИЈЕ)

оузезррвввиниввввини ни инв в пика вицилоовазивиннипдвов видни

инисврнивтицунанц води ннилицова,~