Narodno blagostanje

Страна 284

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 18

КОЊУНКТУРА

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Са више страна смо интерпелисани што се у ступцима „Народног Благостања“ не појављује више Моша берзијанац са својим духовитим опаскама. Због тога сматрамо за дужност да обавестимо читаоце, да је између Моше берзијанца и „Народног Благостања“ наступило једно мало размимоилажење, које му вероватно одузима анимо за сарадњу. Ствар је у овоме: >

Нашим читаоцима ће бити познато да је Моша берзијанац био један од најватренијих хосиста за Ратну штету

"за последње две и по године. Он је био хосиста и 1929 го-

дине, кад су хосисте имале да поднесу огромне губитке. Али, као што смо јавили, пре неколико месеца Моша берзијанац је, изгледа, прешао у бесисте и распродао је сву робу. То је било запрепашћење међ београдским берзијанцима. А колико је то била погрешка може се по томе ценити, да је он распродао робу од прилике са 10 и више динара јефтиније по комаду. Направио је диференцију од намјање. 100.000 динара — на своју штету. Он за такав свој поступак није имао никаква разлога, изгледа да су нерви попустили. Уосталом ми смо већ толико пута казали да су за шпекулацију на берзи пре свега потребни нерви, јер на берзи је главно држати позицију, а ко хоће дуже да је одржи, тај има да прође кроз много шиба.

По себи се разуме да Моша берзијанац не може бити задовољан ни чињеницом да је Ратна. штета скочила за последњих неколико месеца за читавих 17 поена — а то је огроман скок, јер је она бележила једно време и исопод 410— а ни писањем „Народног Благостања“, које је још при најнижем курсу Ратне штете тврдило да је то пролазно, да је то резултат маневара бесиста и да ће Ратна штета морати да скочи. Моша берзијанац је међ онима којима наше прорицање није пријатно.

Ето због чега смо изгубили тако драгоценог сарадвика као што је Моша берзијанац. Ми смо свим силама ра„дили н томе да га убедимо да понова заузме хос-позицију и да нас је послушао пре два три месеца, постигао би лепу зараду. Нама чак није било јасно то његово тврдоглавство, све до пре неколико дана. Сад смо пак сазнали нову једну чињеницу у берзанској политици Моше берзијанца, о којој не бисмо писали да се само тиче њега. Али она важи и за јеш неколико београдских берзијанаца. Реч је о беглучким облигацијама. i | |

Пре тога треба имати у виду да београдска берза, чија је Управа заборавила да прошле године прослави четрдесетпетогодишњицу није познала шпекулацију хартије од вредности све до појаве Ратне штете. Следствено наши су берзијанци у погледу шпекулације хартијама од вредности без великог искуства. То је био разлог што је ланске године, а услед стабилизације Ратне штете, (а која је уследила као последица познатих догађаја приликом ликвидације великог ангажмана познатог загребачког хосисте) један део београдских берзијанаца, а загребачких већ поготову, дошао до уверења да је Ратна штета завршила своју каријеру као шпекулативан папир, и почео да тражи нов предмет за шпекулацију.

У томе се појавиле беглучке облигације на којима су се, нема сумње, зарадиле велике паре. Али та се зарада одиграла пре но што су се папири појавили на берзи. Као што су код Ратне штете највећу зараду постигли наши паланачки трговци, који су куповали од сељака и уопште у својој околини Ратну штету по 80 и 90 динара, тако и са беглучким облигацијама главну су зараду постигли они који су били у непосредном додиру са првобитним имаоцима и

од њих куповали плаћајући 30—40% номиналне вредности, Тек кад се већи број тог папира нашао у рукама шпекуланата и кад су ови почели да гурају на берзе да би реализирали своју добит, појављује се код неких берзијанаца у Загребу и Београду идеја, да би беглучке облигације могле песслужити као објекат берзанске шпекулације. То је највећа заблуда у коју је могао да падне берзијанац.

Ми смо већ небројено пута писали о томе шта се тражи од једног папира, па да може да буде предмет шпекулације, а то су: да га има у врло великој количини у народу и да се њиме тргује термински. Јер шпекулација не може бити док се не шпекулира а ла бес. Шпекулација а ла бес претпоставља да се у свако доба може добити на берзи неограничена количина робе — евентуално уз за 2—3 поена скупље. Тај услов до данас не испуњава ни један папир код нас, чак ни акције Народне банке, ни један државни папир. Због тога на пример и доларски папири не могу постати шпекулативним папирима. Тај услов испуњава Ратна штета, јер је има скоро 5 милијарди у оптицају и свакодневно се врше транзакције њоме у земљи. По врх тога долази још једна трећа особина ренте Ратне штете, а то је да је лутриски папир, а ти папири су у целом свету најомиљенији. То је старо искуство пре од једнога столећа. Под нормалним приликама на светском тржишту лутриски папири у целом свету нису носили више од 2—3 и по % камату.

Сад кад се курс беглучких облигација приближио курсу осталих државних и државом гарантованих хартија, ти су папири као што смо већ једанпут напоменули, завршили своју каријеру. Оне истина носе нешто мало боље укамаћење од укамаћења доларских папира, али по нашем мишљењу само неискусан у питањима пласмана новца може да дође на ту идеју да због неколико делова процента веће камате претпостави за дугорочни пласман облигација беглучке на пример Блеровим облигацијама. То је погрешно са гледишта зараде на курсу, јер у сваком случају Блерове облигације, (а да не говоримо о Селигмановим које су најпрвокласнији папир за пласирање новца), имају много више шанса за скок него беглучке облигације због тога што је то међународни папир и што се њиме тргује у Њујорку, Лондону и код нас и једног дана може доћи скок Блеровим облигацијама и уопште нашим папирима на страни због промена прилика на тржишту капитала у иностранству. Бегљлучки папир је чисто домаћи папир, врло мали број публике интересује се њиме, према томе нема ни шанса да ће се за њим појавити много већа тражња и да ће се сам курс знатно повећати. Према томе већ као пласман беглучки папир не може да издржи конкуренцију са осталим нашим државним и осталим државно гарантованим папирима, а што се тиче шпекулативног папира, о томе не може бети ни говора. Ми имамо само један шпекулативан папир а те је Ратна штета, која је и онда кад је велики број берзијанаца мислио да је она завршила ту своју каријеру, а то је било почетком 1930. године, показала да по природи ствари она мора остати шпекулативан папир. Код ње су не-“ избежне флуктуације од 10—20 поена у року од неколико месеци. Е И наш пријатељ: Моша ·берзијанац· увалио се изгледа у беглучке облигације и то у огромној колични. Колико смо могли сазнати од наших пријатеља, пошто се то наравно никад не признаје, за сада је резултат те његове шпекулације чист губитак; просечно га коштају те облигације 70,25 | а бележе 68, дакле губи преко 2 динара по комаду. Због тога је Моша берзијанац љут. |