Narodno blagostanje

2. мај 1931. НАРОДНО В. Бајкић

ШТА ДА

БЛАГОСТАЊЕ Страна 273

СЕ РАДИ

— Анализа преференцијала —

Т. Једнострани преференцијал.

() преференцијалу „Народно Благостање је довољно писало, тако да нисмо имали намеру да се на, то питање ускоро враћамо. Што то ипак чинимо објашњава, се необичним обртом судбине преференцијала у последње време. У међународном животу Европе изненађења су регулиран излаз из сваке за плетеније ситуације, На свима међународним привредним конференцијама за последњу годину дана предлог југоисточних аграрних држава о европском преференцијалу за жита био је такорећи једнодушно одбациван. На против други облици преференцијала имали су све више шанса. Ми смо то уверење исказали на, „средње-европском годишњем конгресу“ 19. марта т.г.у Бечу. Тада смо претлоставили да ће аустро-немачки трговински односи аустро-мађарски бити регулисани на тој бази. Аустро-немачки отишао је много даље, али је зато још много вероватније да ће аустро-маџарски па н не мачко-румунски трговински уговор садржавати преференцијал. Немачка је истина већ на последњим међународним конференцијама давала, на знање јутоисточним аграрним државама преко свог делетата, г. д-ра Посеа, да није нерасположена, према сугерираном преференцијалу. Али се то разумело више као његово лично гледиште, а у последње време и као немачки маневар — с обзиром да претстојећу царинску унију с Аустријом. Али изгледа баш због неповољног пријема, на који је наишла та унија и због сумњичења мотива од стране Немачке, последња мисли да ширим практиковањем преференцијала докаже аполитичност царинске уније са Аустријом.

Житни преференцијал, како је формулиран од стране аграрног блока, толико је наиван, да се граничи са бесмисленошћу. Да покажемо то на аргументима, којима је захтев образложаван. При томе остављамо на страну питање о односу између преференцијала и клаузуле највећег повлашћења. Имају права, противници преференцијала кад тврде да је он противан поменутој клаузули. О друге стране имају право присталице преференцијала, кад тврде да постоји данас преко 20 разних преференцијала у трговинским уговорима, између појединих држава. То су тако ноторне ствари да се на томе не треба ни задржавати.

Није сметња, клаузула највећег повлашћења, већ интерес који би био повређен преференцијалом, а који се ушанчава, иза, клаузуле.

Први аргумент у корист преференцијала, гласи да, он не кошта, ништа државу која, би га усвојила. Цене жита у земљи остају непромењене због тога што је преференцијалом увезена количина недовољна, да покрије целокупну домаћу потребу, те би увозом из нефаворизираних држава и плаћањем пуне царине цена остала на висини светског тржишта, плус царина. То је резоновање тачно само за Немачку — с обзиром наравно на то да се ради овде о једном специјалном преференцијалу, специјалном и по роби и по територији, Али је у толико већа,

жртва коју би дотична држава имала да, поднесе у финансиском погледу. Преференцијал би на пример коштао Немачку један износ који се добија кад се помножи укупна увезена количина под преференцијалом са, износом за који је смањена царина. Код двостраног преференцијала могло би се аргументирати да и друга страна подноси исту жртву. Али како југоисточни аграрни блок тражи једнострани преференцијал, онда излази да он тражи на пример од Немачке да му поклони једну одређену суму новца, која може бити већа од једне милијарде динара. Резиме: први аргумент није тачан јер једнострани преференцијал имплицира велику жртву на страни пасивне државе.

Други аргумент гласи да би та финансиска жртва уродила повећањем куповне снате фаворизираних држава извозница. Тачност овог аргумента не може се порећи, У колико би оне мање платиле царину у толикб би више добиле за своје производе и у толико би била већа њихова куповна снага. Али чланови аграрног блока изгледа да нису приметили да, то није специјалан аргумент против преференцијала, већ против заштитних царина уопште. Има више од 100 година како се тај аргумент употребљава при преговорима за тртовински уговор као оружје против заштитних царина. Исти аргумент употребљавају северно-европски народи већ пет година у Женеви за обарање царинских баријера. Али то не мења ствар, аргумент стоји. Али то није главно.

Нама је непојамно да ни на једној конференцији није изнесен главни аргумент против овог аргумента. Он је врло прост и овако гласи:

„Ви тражите да само вама смањимо извесне царинске ставове и тиме повећамо куповну снагу вашега народа, али чиме нам гарантујете, да ћемо ми, који чинимо жртву, добити еквивалент за то у искоришћавању те допунске куповне снаге вашега народа 2 Јер без те гаранције може се створити та луда ситуација, да ми повећамо куповну снагу вашега, народа а да њу искоришћавају наши конкуренти !“

То је у исто време и главни аргумент против једностраног преференцијала, који је баш због тота наиван до бесмислености.

И после свега, овога, изгледа, као што рекосмо, да, је Немачка вољна да акпептира једнострани преференцијал. Истина сасвим једнострани неће бити: или ће она тражити снижење царина довољно специјализираних, да само њезини производи виде од ње користи или ће тражити гаранцију за преференцијал при јавним набавкама дотичне државе или ће тражити и једно и друго. Те противконцесије могу дефакто претстављати контра-преференцијал.

1. Двострани преференцијал и квотни уговор,

Средње европске државе имају много већи дефицит у житу но што је суфицит југоисточног атрарног блока, У таквим приликама преференцијал је