Narodno blagostanje

_6, јуни 1931,

nova banka preuzeti zavod za hipotekarni kredit (osnovan pro·šlog leta). . ј | i

___ Industrie und Handel donosi: Banca Cetatea u Rumuihiji pala je pod stečaj. Uhapšeni pretsednik izjavio je da su mmogi političari (između ostalih i bivši Ministar finansija Popovići i Ministar unutrašnjih poslova Vajda Voevod) podigli velike sume iz banke u političke ciljeve i da je to i dovelo ovu do pasive od 100 mil. leja (33 mil. dinara). Bukureštanska Banca Industriale si Commerciale rešila se da stupi u likvidaciju.

_— Na zahtev inostranih poverilaca austrijska vlada je donela novi zakon o asanaciji bečkog Kredit Anštalta, po l:oOme vlada preuzima punu garanciju za SVE kredite, date isključivo u.cilju saniranja i reorganizacije Kredit Anštalta. Ministar #nansija se ovlašćuje da vodi pregovore O uslovima zajmova. "Pri isplati kupona ovih zajmova neće država naplačivati taksa. Posle završnih pregovora ministar će obavestiti o tome (najkasnije za 3 meseca) parlamenat.

— Stanje. uloga na štednju kod nemačkih banaka je u aprilu dostiglo 11.165 mil. maraka (150.73 miliardi din.) 1. |. za -122 |(1,65. miliardi din.) više no u martu O. g., a 24 36 mil. (486 mil. dinara) više no u istom mesecu prošle godine. Me„фи razvoj nije tako povoljan, kako izgleda, jer dosta znatan deo povećanja otpada na valorizaciju predratnih uloga.

— — Govori se da će za direktora sanitanog bečkog Kre„dit. Anštalta biti imenovan Van Hengel, direktor amsterdamske _Handelsbanke.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

_— Čehoslovačko Ministarstvo finansija snizilo je porez na poslovni promet za žito, kukuruz, seme od repe i deteline, krompir, seno, slamu i neprerađeno drvo na 0,5%. Sniženje važi od 1. januara ov. S. do 31. decembra 1932. сод.

— G. Eduar Erio je ovih dana napisao veći članak u „Er Nuvel”, kojim poziva francuske banke na uzmu aktivnog učešća pri saniranju bečkog Kredit Anštalta. Samo i kad ovaj bude spašen ostaje još mnogo da se učini pa da austrijskoj privredi bude stvarno pomoženo. Za to је potrebna solidarna akcija glavnih evropskih država. Austrija bi kao posredničko tržište itrebala.da uživa specijalne olakšice pri izvozu svojih produkata, koji nisu ništa drugo no usavršene sirovine ili polusirovine, koje je ona uvezla iz pojedinih država. Stoga bi trebalo da svaka od država, od kojih je Austrija kupila sirovine za preradu uspostavi povlašćenu aritu za te iste proizvode prerađene u Austriji. Sličan promet postoji već između Čehoslovačke i Austrije. Od toga bi imale koristi industrije papira, drveta, kože i kožnih prerađevina, tekstila, vune i drveta, a to su skoro sve austrijske industrijske grane.

— Poljska vlada zaključila je sa jednim engleskim telefonskim koncernom zajam od 30 mil. zloti (190 mil. dinara) za izgradnju i popravku telefonske i telegrafske mreže. Polovina zaima će biti isplaćena u novcu, a druga u materijalu. Radove će izvoditi englesko društvo.

— Prema izjavi amerikanskog Ministra finansija Melona stanje amerikanskih finansija je rđavo. Potrebna je reorganizacija. poreznog. zakonodavstva. Dosada je 380.000 bogataša plaćalo 97% celokupnog poreza na dohodak, koji se zbog teške depresije jako smanjio. Vladi preostaje ili da smanji budžetske

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 361

izdatke ili da zatraži delomičnu isplatu inostranih dugova. Amerika se nalazi u privtednom ratu, koji svojim posledicama prevazilazi svetski rat. Na primedbu da se i države dužnici nalaze u depresiji, senator Hauel je izjavio da je Amerika dosada bila preterano velikodušna u pitanju modaliteta otplate ratnih dugova, čime se većina ostalih poverilaca ne može pohvaliti, i da se ta velikodušnost graniči sa glupošću. | '— U londonskim finansijskim krugovima se govori da Brazilija namerava da traži moratorium za svoje dugove. "Tvrdi se da je to savetovao i finansijski stručnjak Engleske banke Oto Nimajer, i ako je neverovatno da upravo engleski finansijer preporučuje moratorium za zaimove, u kojima je najjače (zaiteresovano londonsko novčano tržište, O — Nemačka vlada je pripremila novu uređbu, kojom se ipovećava porez na šećer i zavodi pored dosadanjeg dodatka porezu na dohodak novi od 1 do 6%. Socijalni demokrati su obećali pomoći vladu, ako ona preduzme akciju па pojeftinjavanju hleba. Izgleda da je vlada rešena da snizi carine na Žito, ako domaći producenti ne snize cene.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Трговачко-индустријска комора у Н. Саду је већ предузела кораке код надлежних да се обезбеди извозна премија за млевену паприку од 3 до 5 дин. по килограму и да се уведе строга тржишна контрола, како би се одстранили се наших пијаца разни фалсификати паприке, који се нарочито увозе преко солунске луке. | | |

— Vlada u Braziliji objavila je odredbu, kojom зе ге-. guliše kupovanje, lagerovanje i prodaja kale. Ona će i dalje nadzirati i osiguravati sve ulagerovane viškove. Savezna vlada ie ovlašćena da vladama saveznih država po potrebi ustupi .iz'vesne količine kafe na lagerovanje ili prodaju u cilju vršenja službe zajmova. Od 1. jula stupa na snagu namet od 1 milrajs :(5,2 din.) od stabla, koji važi samo za nove plantaže. U toku 4 godine važi taksa od 52 din. od vreće za kafu pri izvozu, koja će se upotrebiti na kupovanje viškova kafe, koji će se uništiti.

— Pošto trgovinski ugovor između Čehoslovačke i Austrije ističe 15. jula, a do tog dana neće moći doći do zaključenja novog, to će između njih biti uspostavljen trgovinski proVizorijum. — U Berlinu su potova započeli pregovori između Ma·džarske i Nemačke za zaključenje trgovinskog: ugovora. Madžari traže sniženje carine na Žito, veliki kontingent za stoku za klanje i promenu veterinarske klauzule, koja je dosada sprečavala uvoz salame. Zato bi bili pripravni, da znatno snize svoje industrijske carine na tekstilnu i elektrotehničku robu, mašine ·i hemiske proizvode. Pregovori se zasada vode neoficijelno, ·dok će oficijelni pregovori započeti poloyinom juna. |

ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА

— У Нишу је одржана ! и 2. ов. мес. конференција привредника Моравске бановине, на којој је учествовало око 500 делегата из свих крајева. На подручју ове бановине лостоје 197 индустр. предузећа са преко 500 мил. дин. уложеног капитала (само Ниш има 34 фабрика, са 50 мил. д уложеног капитала у којим је запослено 1300 радника), Истакнуто је да несташица јевтиног индустријског кредита кочи правилан

развој индустрије у овој бановини. На крају су поднесена

| uši», |-ednazm baj: au} caunay altyazı" daa» | day: aajap> kamui) · «id valjan "aaa; Изаштиђа ље каза i a O lazi Gare ana Бета а мене Ua:

Држава у Жизотекајрие

раје Девона а

УДА ===> <-> Да И ери.

ДАЈЕ ЗАЈМОЊЕ,

на обвезнице Ратне штете ПО 350'— дин, од комада | са 79; годишње камате без икаквих других трошкова. ||

РЕЉСОКОНЕ У

"_мените новчених завода са у, камате нето.