Narodno blagostanje

11, јули 1931,

Зајам се не сме издати једној особи у износу већем од 10% капитала предузећа заједно са износом улога код истог. Издавање зајмова на подлози хипотеке је забрањено. Само у циљу спасавања радње од губитака се може примити хипотекарно потраживање са роком до 6 месеци. По истеку овог рока мора се одмах приступити принудној наплати.

_ Допуштено је давање зајмова на подлози ручне залоге — папира од вредности и робе. Закон прописује нарочита правила за чување заложених и депонованих хартија од вредности. Хартије ће се заводити у нарочиту књигу са означењем њихове номиналне вредности, серије и бројева а у других обележја. Власнику ће се издавати признаница, која ће садржавати све наведене податке. Банкарска радња нема права без писменог пристанка депоновати (залагача) давати његове хартије на чување или у пазалогу трећим лицима и уопште употребљавати у своје сврхе; тако исто не може искоришћавати право гласа скопчано са заложеним акцијама,

Банкарска радња сваке године мора одвајати за резервни фонд најмање 10%. од чисте добити. Тај ће фонд служити за покриће евентуалних губитака радња и биће пласиран у обвезнице државних зајмова или, по пристанку Министра финансија, у друге хартије од вредности, за коју јамчи држава.

Сваког месеца банкарске радње ће подносити Министарству финансија своје билансе, састављене по обрасцу одобреном Министарством, а поред тога и годишње билансе. Министарство може од њих тражити различне податке и објашњења у погледу њиховог пословања, а по своме нахођењу и вршити преглед благајне, вредности и целог пословања, Податци ревизије се не смеју употребити у које друге сврхе (на пример за разрез порезе) или предавати јавности. Ако ревизија утврди, да књиге и пословање бан-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 439 карске радње нису у реду, да постоје повреде закона или правилника и да је делатност радње противна јавним интересима, Министар финансија има право: 1) захтевати уклањање свих запажених неправилности, 2) поставити у овом циљу једног комесара, 3) укратити радњи обављање појединих банкарских операција и 4) одузети концесију и наредити ликвидацију радње. У случају да се управљач радње одупире мерама наведеним под 1 и 2 Министар финансија може га казнити глобом од 500 до 10.000 лата, а поред тога наредити ликвидацију предузећа. |

Ова ће се правила применити и на банкарске радње, основане пре ступања у снагу овог закона, а Министар финансија одредиће за сваку радњу, чији је капитал мањи од предвиђеног у чл. 177, рок, у којем мора га повећати до установљеног износа. |

зе

Из наведених главних одредаба летонског Закона о банкарским радњама види се да се њихов режим по схватању законодавца мора приближити — Тошјезв ргорогНопз gardćes — режиму акционарских банака; — уводи се концесиони систем за њихово оснивање, одређује се минимални капитал, ствара се резервни фонд, максимирају кредити појединим клијентима, ускраћују се кредити блиским рођацима власника радње и његовим чиновницима, прописују се строга правила за чување туђих хартија од вредности да би се спречиле могуће злоупотребе (сетимо се злоупотреба, које су се пре кратког времена биле одомаћиле код нас приликом продаје обвезница Ратне штете на отплату, а којима је законодавац стао на пут), предузимају се мере за одржавање ликвидности предузећа, уводи се будна контрола Министарства над њиховим пословањем и драстичне мере у циљу одржавања њиховог рада у границама постојећих правила,

Проф, Л. Таубер. · |

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Међународни Банкарски синдикат за емисију нашег 7%, стабилизационогт зајма предао је Народној Банци цео износ зајма. Зајам су банке биле преузеле ферм, т. ј. оне су нам га имале исплатити у сваком случају — (без обзира на резултат јавног уписа. Било је у страним новинама вести за време уписа, да овај ве иде најбоље. Можда је која од банака задржала мањи или већи пакет облигација за свој портфељ; али је према нашим информацијама највећи део зајма уписан и уплаћен _ од стране публике.

Највећи уписник нашег стабилизационог зајма

Г. Тома, директор Банке париске уније, која је била на челу синдиката, био је ових дана у Београду. Гозарио је и о томе, да ће се у скорој будућности припустити 82јам на берзе земаља, чије су банке учествовале у синдикату.

Ми смо се обратили били на неколико страна ради прибављања података о томе, како је текао упис и која је врста капиталиста узела највеће учешће. Много података нисмо могли добити; али смо добили један, који ће интересовати нашу јавност. Највећу суму уписао је г. Томаш Бата, индустријалац из Злина у Чехословачкој. Та сума није ни у ком случају мања од десет милиона француских франака. Из околине г. Бате нам је потврђена ова вест уз примедбу, да је пре тога већ купио тежак пакет Блерових 06лигација. '

22. јула ов, год, интерпелисао је у француском Сенату сенатор Бомон министра пољопривреде о кризи сточар

и пининеннно-<<<—=<=- | ства- услед навале у, маси стране стоке и сточних производа. Криза постоји, тврдио је интерпелант како код свињарства тако и код рогате марве и ситне стоке, али је код последњих двеју врста најоштрија, услед стране конкуренције. У 1930. години увезено је из Италије 1100 комада рогате марве, а у првој половини 1931, године увезено је шесет хиљада комада, а поред тога и смрзнутога меса 100 милиона товара. Велика је разлика у трошковима производње код нас и у Италији, вели даље сена-

тор Бомон; тамо износе 4 франка по килограму, а у Фран-

Француска, Италија и наш извоз рогате марве.

дуској најмање 7 франака. Та се разлика може да уклони,

на најједноставнији начин, а то је да се вратимо нашој старој царинској тарифи, која је пружала довољну заштиту. Криза је дошла услед трговинског споразума францускоталијанског. Из Италије улази стока слободно, То је разлог да ова увози много стоке из Средње Европе, да би је извезла у Француску. Истовремено та стока доноси и заразне болести у наша стада. Ранија тарифа је била 5 франака, али је Италија по последњем споразуму добила право да увози по 1,60 франка: |

На то је одговорио г. Андре Тардје, Министар пољопривреде, да је одиста завладала криза у француском сточарству и што је најгоре: и у колико више падају цене