Narodno blagostanje

"

Бо

+

Страна 440

_ стоке, У толико у. на жалост скупљи месо и "сточни производи, тако да данас кошта во, жива мера, 9,6 франака у Лавилет "(сточно тржиште у Паризу), међутим месари про-

_ дају, то. исто месо по 38—40 франака килограм. Ми смо по-

сле рата. отварали и затварали границу за увоз стоке, али је

"више трајала забрана увоза. Давали смо само појединачна e _ одобрења за увоз, и то у форми каква се предвиђа у вете-

“ринарној конвенцији. Таква је Конвенција закључена са

"Италијом 1. марта 1930. године, затим са Пољском, даље са

Чехословачком, а једну сад припремамо са Белгијом. У оста| лом. и Друштво Народа већ дуже времена проучава нај-

бољи облик ветеринарне конвенције, "који неће отступати знатно од оне коју ми практикујемо. Ја констатујем, каже "даље г. Тардје, да криза нашег сточарства пада у исто доба, када и политика ветеринарних конвенција, — док су истовремено остале државе прибегле економском национализму и све'јачем затварању границе.

_ Mu смо врло радо закључили конвенцију | са Итали_ јом, али су се ускоро показале многе незгоде, према“ ко_ Јима. влада треба да заузме гледиште, Рапидно скаче увоз · "талијанске стоке. Тако је у јануару 1031. године био 7741 | хомада, а у, мају. већ 17.416. Та“ стока. нема. "ничег заједнич-

ког са Италијом, осим што је преко ње увезена. Ветери-

_ нарна конвенција је довољна за санитарну контролу стоке

Koja, долази само из Италије, а не и ону, која је преко ње

| превезена. _ Велики део стоке долази и са Ријеке, која, као што знамо, није центар сточарства, већ трговине. Та се | стока увози код нас са разним болестима, које заражују | италијанску и нашу стоку. Очигледно је, да постоји велика

"опасност И велика заблуда. Ми смо учинили претставку та-

_ лијанској влади и она нам је дала обећање, да ће учинити

крај тим злоупотребама.

~ "Толико г. Тардје !

Италија није суфицитарна у производњи стоке, али је она позната одавно као земља, која увози стоку слабијег квалитета за своје становништво мање куповне снаге, а извози своју бољу стоку, наравно уз много бољу цену, у северне и западне европске индустриске. државе. То. она чини са јајима, живином и рогатом марвом. Италија је највећи наш купац рогате марве. Према томе на. први поглед би су могло рећи да се изјава г. Тардјеа односи на стоку југословенског порекла, јер је одиста последњих неколико година. врло велики број наше рогате марве прешао преко Ријеке у Италију. Али ми не верујемо, да је и један комад наше рогате | MapBe прешао у Француску. И овде се одиграва исти процес, на име, да Италија извози своју робу првокла-

сног квалитета, а увезену троши у земљи. Наша стока је средњег квалитета, и не би одговарала у маси француским | захтевима. У осталом, то би била рђава трговачка калкула-

ција, јер су трошкови преноса од Ријеке до Француске тако Белики, да би посредник на томе морао да изгуби. Много је јефтиније, згодније и рационалније, да се увезена стока по-

троши у крајевима, који нису сувише далеко од границе, а. да се домаћа стока извози преко најближе границе у

Француску.

Каже се да је дарински рат између Аустро-Угарс«е и Србије избио због стоке, т. ј. због шикане, коју је Аустрија вршила према увозу српске стоке, Аустрија је била

суфицитарна. Она је стално била јача у извозу но Србија. Она је нашу лошију стоку трошила у Бечу, Пешти и у Пољ. ској за индустријско становништво, а своју стоку првокла- | сног квалитета из алписких крајева извозила у Немачку. Ту. функцију, коју је имала Аустро-Угарска према. Србији, при- | мила је на. себе Италија после рата, у колико се. тиче ро-.

гате марве. Из свега овога намеће се закључак, да француска влада намерава да предузме кораке против извоза ваше стоке у Француску, и ако је тек пре неколико месеца

_ НАРОДНО ПРИ но

Бр. 28

издала. коминике да је Француска вољна да учини знатне олакшице увозу наше стоке. Те две ствари не могу да иду заједно. Кад је већ италијанској стоци олакшан промет новом ветеринарном конвенцијом, онда би Француска исто тако могла да прими и увоз југословенске стоке, макар она била национализирана од стране Италије.

Али се нама чини, да није наша рогата марва произ-

вела кризу сточарства у Француској. Пре свега увоз наше рогате марве у Италију траје много година, међутим извоз стоке из Италије у Француску прогресивно је почео да ра-

сте тек у овој години. То значи да се талијанска произ-

водња стоке морала током 1930. године колосално - развити, да би успела да извезе толике вишкове. Колико ми познајемо пољопривредне прилике у Италији, то није случај. Али

има друга једна околност, коју не треба изгубити из вида,

a то је да је У току последњих месеца Италија учинила огромне олакшице за увоз стоке из Мађарске. Ми немамо при руци статистику увоза стоке из Мађарске у Италију

за последњу годину дана, али је више но, сигурно да су Мађари искористили повољне услове које им је дала Италија,

а По смо ми. своједобно објавили у „Народном Благо-

стању“, да повећају свој извоз стоке у Италију.

Значи да је мађарска стока изазвала форсирани из. воз из Италије у Француску.

За нас би било добро, да што пре закључимо ветеринарну конвенцију. са. Француском, Али се од ње не може очекивати полет нашег извоза стоке услед великог OCTOјања и ветеринарних. тешкоћа. кроз транзитне земље. За нас

је најрентабилнији. посредни извоз, преко Италије, како је

то до сада било: да се наша стока троши у Италији. Значи да би француска интервенција у Риму погодила и нас, и омела најрентабилнији начин извоза за — Фран-

цуску.

Рок је veliki део svetske štampe odao priznanje Huveru tvrdeći, da je njegov predlog potekao isključivo iz plemenitoИ а sti njegovog naroda i iz Dpravilnoe савија Međuna H naroda, dotle jedan deo štampe kolportira verzije O motivima njegovog gesta, koji su gotovo diskvalificirajući. ; __Тако је francuski narodni poslanik g. Ero R. Bajo TVr= dio u Narodnoj Skupštini u diskusiji, u kojoj je zamalo hteo _ fizički napadne pretsednika vlade. g. Lavala, da je 18. juna t. u Volstritu u Njujorku bilo тазргоз то uverenje, da bi u па сајц да Метаска obustavi plaćanja, nekoliko velikih amerikan= skih banaka otišlo pod stečaj, a međ njima na prvom mestu čuvena banka Dilon Rid i Komp. Verzija je neverovatna, jer žrtva koju bi podnela amerikanska privreda u slučaju usvojenja Huverovog predloga bila bi mnogo veća no šteta, koju bi podnela: zbog pada dotičnih banaka.

Mnogo je pikantnija sledeća verzija, koja je usmeno sa> opštena našem uredniku prilikom njegovog puta u inostranstvo, i Amerika ima i suviše visoke carine. Od strane екопоmista i s ove i.s one strane Atlanskog: okeana tvrđeno je (a to

Motivi Huverove akcije

| je tvrdio i profesor Brentano u „Narodnom Blagostanju” 1929.

godine), da je nemogućno tražiti od jedne države da odgovara. svojim međunarodnim obavezama, ako se njezinom izvozu čine teškoće, pošto se međunarodne obaveze plaćaju samo. robom. Niti se može, očekivati da Nemačka trajno plaća repa> гасе, niti sme Amerika tražiti da joj se plaćaju ratni dugovi, ако, „produži sa svojom zaštitnom politikom, kojom se onemo= · gućava UVOZ. strane robe u Ameriku. Ima godina dana, kako је taj argumenat počeo da hvata korena u Americi, kod demokratske stranke. Pošto prestoje izbori u Americi, demokratska stranka smatra taj argumenat za najbolju lozinku u borbi pro tiv republikanske. Argumenat je simpatičan i jednom velikom