Narodno blagostanje

25. јули 1931. __КАРОДНО

В. Бајкић.

БЛАГ ОСТАЊЕ о Страна 465

НАЈВЕЋА ЕКОНОМСКА ЗАГОНЕТКА

ДАНАЈ

Прачовек је живео као дивља животиња; у

хладнијим пределима становао је у пећини, а у топлијим у колиби. Оруђе су му биле руке, а, одбрана пуке и зуби. Ното inermis ! Хранио се биљном храном : плодовима биља и дрвећа. Живео је у вечитој опасности да буде пождран од животиња јачих од њета. Десеткован од тих животиња он се споро множио. )

То је беспривредно (анекономско) стање, у коме живе данас животиње. -

Човек се разликовао од животиње једном физичком и једном психичком особином: под првом разумемо руке, удове, који нису намењени само кретању већ и раду. Под другом разумемо разум. Живстиња, има инстинкт, који често чини утисак разума. Инстинкт има логике, али је животиња, нема. Помоћу разума и руку створио је човек оруђе, које прво употребљава у одбрани, а затим у лову (и риболову). Џомоћу оруђа човек постаје тосподарем света, п ставља, постепено и елементарне силе у своју службу. Са ловом и риболовом почиње привређивање Т. ј. плански рад на стварању добара за што боље подмирење потреба са што мање жртава. "Са израдом првога оруђа почиње производња. Оруђе је капитал: у комбинацији капитала са радом и природом ствара, он нова добра за производњу и потрошњу. На процес производње примењује он све више технику, чија моћ постаје бесконачна. Помоћу технике човек уклања све сметње у остварењу својих жеља. .

. Ш

__ Помоћу технике човек се обезбеђује од сваке опасности од стране његовог негдашњег друштва из прашуме. Он ствара потпуну сигурност у животу, док део остали животињски свет живи од данас до сутра. Ове што живи на земљи служи исхрани. Само човек не.

Повећавајући сигурност и усавршавајући физичку негу човек почиње нагло да се множи. Док

се у току времена изгубио велики број животиња,

његових савременика, из праисторије, док постепено изумиру све крупније врсте фауне, дотле је број

људи на кугли земљиној одавно прешао једну ми-.

лијарду. IM.

Човек је све пронаттао сем живота без хране. И данас, као и пре много десетина, хиљада година, живот човечји је условљен храном биљног и животињског порекла. Може се тећи да је човек увек довољно производио ради задовољења потреба, ра_стућет човечанства, али је било периода гладовања

већер или мањег дела човечанства. Управо цело-

купно развиће човечанства носи карактер мучног

"одржавања равнотеже између производње и потребе. Један део човечанства стално је био недовољно исхрањен. Сиротиња је била стални атрибут једног дела човечанства, не само као знак неравномерне поделе животних намирница, већ и као последица недовољне производње.

Крајем 18. века појављује се у Енглеској један невероватно оптимистички филозофски правац. Посматрајући пут којим је прошло човечанство M огроман културни напредак, формулирала су два тадања часописа тезу, да ће у будућности равум да, победи страст, да ће друштво моћи да постоји и без власти. Настаће равномерна подела, благостања. јер ће се сваки ограничити на најнужније потребе, а влада човека над природом омогућиће да се са врло мало рада задовоље све потребе тако, да ће човечанство моћи да се ода неговању душе и духа. Против тог оптимизма устаје провинциски свештеник Томас Роберт Малтус у анонимној брошури (1798. тодине) под насловом: „Отудије о принципу популације и његовом дејству на, будућност друштва“. На супрот горњој тези тврди он, да нагон за умножавањем неће никад да се изгуби код ч0века. У друштву, како га замишља Годуин (творац прве тезе),, са побољшаним условима живота настаће много брже множење човечанства; јер искуство показује да човечанство има тенденцију множења у геометријској прогресији а производња, добара у аритметичкој. Човечанство тежи брже множењу но производња, добара, потребна му за живот. Будућност нам не носи благостање, како га замипоља Годуин, већ беду и глад. На столу човечанства, неће бити доста хране ва све. Један део мора умирати од глади, јер ће заостати производња. То је закон развића.

треба ограничења рађања. Са немилосрдношћу научног убеђења докавивао је Малтус да нема право да- рађа децу онај, који не може да им обезбеди етзистенцију. Полни нагон мора човек силом своје воље да сузбије, јер нико нема право да ствара беднике.

М.

Малтусова пророчанства се нису обистинила. Али за време и после Светског Рата многи је мислилац потражио Малтусове списе и што их је више читао, морао је налазити све већу сличност измеђ његовог учења и стварности. -

Не само зараћени народи већ и цело човечанство је осетило да је проивводња животних намирница изостала иза потребе. Небројено је њих за време и после рата умрло од глади или од недовољне, исхране. Највећи део жеља је остао незадовољен и богати су били жељни много чега као и сиротиња. Држава је морала да се умеша да оно мало добара подели што правичније. На кратко, Малтус је ипак имао право !

Логички закључак његовог учења била је по-.