Narodno blagostanje
Страна 466
MI.
Тако је било све до 1924. године. Затим Haстаје неочекивани обрт. Настаје полет производње на целој линији. Велики део своје умне енергије чо0век је ставио поново у службу технике, оне, исте која га, је уздитла над животињама, и дала му власт над природом. Целокупна производња је револу-
нонирана. У земљораду цвета машинивирање и механизирање, у фабрици текућа пантљика. Кападитет производње једног човека повећава, се за, неколико хиљада процената. Производња, у Којој техника није могла да се примени у пуној мери, још по мало рамље (на пр. сточарство), а све остале гране производње почињу да сипају на тржиште огромне количине робе првокласног квалитета. Малтус губи парницу. Њу истина не добија, Годуин са "својом тезом о рационализирању рађања, јер се човечанство и даље множи. И Малтус и Годуин су једно изгубили из вида : човечији разум и његове две "руке, оно из чега је изашло прво оруђе, и на чему почива, техника, На кугли земљиној, коју је Малтус сматрао за тесну пре 130 година, човек 'може да производи бескрајну количину биљне и животињске хране. А ко то може, може све...
На тржишту има довољно свега што човек може да пожели; има млека и меда. Човек је, изгледа, ипак стигао у обетовану земљу. Настало је благостање.
{ 5 : . УП.
Благостање данас кад нам глава бучи од узРика: криза, депресија, незапосленост и нерентабилност 2 Ако наб не вара чињеница; што данас имамо до пароксизма, развијену штампу, која. ранијих векова није постојала, онда се само у доба, потопа могло чути оволико очајних узвика. Стање у коме се данас налази човечанство нема Сличнор прошлости. У колико идемо даље у натраг, у Ттолико је живот био простији: ако је родило било је за свакога, ако није, није било ни за кога, Било је увек неједнакости у подели имања и доходака, било је чак и неједнакости у правима; али није било случајева у једној средини, као саобраћајној целини, да леже многобројна добра, потребна, за жиPOT, a да свет пати од немогућности да подмири своје најелементарније потребе. |
Ми живимо данас у страховитој контрадикдији. Огроман број добара лежи код трговца и произвођача са жељом да се што пре спроведе потротачу, а огроман број потрошача, се налази у очају, јер не може да их купи. На одстојању од једнога метра од гладног и жедног човека леже хиљадама тона животних намирница. На тротоару и у проворима изложена је маса добара намењена потрошачу, а овај очајно иде поред тих гомила робе ми
- НАРОДНО -БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 30.
окреће главу од продавца, који га зове и боторади да купи: „Узми, јефтино је и добро“ — виче продавац, „јер ако не купиш, пропашћу ја“, мисли он. Каква, је то сила која, раздваја купца од продавца Куповна, сната. Шта, је то 2 Каква је то волшебна, сила # То је за лаика, једна, сума новца. Научно то је једна колична добара, способна за размену. Новац социјално-економски није добро, већ његов претставник. Куповну снагу чине добра, а она, се ра-. ализира путем новца. Човек дакле нема добара, ни да их потроши, ни да их да у замену за друга. Зашто их нема % Као што знамо добра се стварају производњом. Зашто се не производе добра % Да ли произвођачу недостаје рад или капитал: Не. Милиони радника чекају месецима и годинама пред берзом рада са жељом да буду упослени; а банке чекају жељно на тражиоца, кредита. Зашто се онда, не производи 2 Јер нема, потрошача. Како, зар толико. хиљада душа жељно хлеба, меса, масла, варива и т. д. па да, нема потрошача г Потрошача, имај али нема купца. А нема. та као што смо видели, јер нема куповне снаге. А куповне снате нема, јер нема купца, Ето у томе је диркулусу вицијозусу лежи трагедија нашега савременог друштва.
Милиони људи траже рада да би дошли до куповне снаге, али га не могу добити, јер нема куповне снаге., -
Свет нема куповне снаге, јер куповне снаге нема у свету.
Тако је стање неприродно, оно је могло бити створено само вештачки, То није преизвод економских, већ социјалних чињеница. Човек у прошлости није производио више но што му је потребно. Није било опште хиперпродукције, а ни спште оскудице, i i
Општа хиперпродукција је један апсурд, јер cy човечје потребе бесконачне. А још је апсурднија хиперпредукција и сскудица у исто време. Људи су тако заплели ствар на земљи, па пропада и онај који производи, што производи и онај који не произведи, што не производи. Само су неуке руке могле да створе стање да не ваља ни ако радиш ни ако не радиш. Где лежи узрок том енонсмском циркулусу вициозусу7 '
~
> »
Кад бисмо били тако богати као друге. „економске ревије“ у Југославији, онда бисмо расписали награду за одговор на горње питање, као што то оне раде. Али како: можда има још кога у овој земљи, који мисли и пише о општим стварима без хонорара, то се надамо да ћемо добити који одговор и без расписаних награда. Награда нека буде у томе што ћемо објавити добар одговор у „Народ-
ком Благостању“.
+
БЕОГРАД — ЗАГРЕБ || Филтал: НОВИ САД |
Телефон интерурбан Београд: 16-23, '20-02, 20-03, 16-25, 21-64,
OITITITE JYTOCJIOBEHCKO BAHKAPCKO JIPyIHTBOA.,JI.
Клавњвитие мм резерве 22'77.5090.000 дина јр
Телетрами: БАНК-ФЕРАЈН
Телефон интерурбан Загреб 5442, 5443, 5444, 5446, 5447.