Narodno blagostanje

1

725 јули 1931. НАРОДНО

V. Bajkić

БЛАГОСТАЊЕ Страна 467

„ВАТА“

— Једап ртоб рпапји запобв kapitala kod nas –

Il. „Bata” kao sistem.

U prošli petak održana je u Pragu svečana akademija, koju su priredila dva čehoslovačka industrijalca, Bata i Valdes, u čast najčuvenijeg amerikanskog industrijalca i pisca o racionalizaciji i organizaciji preduzeća, Filena. Tom prilikom je održao kratko predavanje bivši ministar Dr. Vaclav Šuster o savlađivanju krize putem modernog poduzeća. On je ukazao na Batu, kao na jednoga od najmodernijih i najduhovitijih organizatora u svetu, koji je u prošloj godini, kad je kriza dostigla vrhunac, postigao najveći obrt.

Pisac ovih redaka ima zadovoljstvo da poznaje lično Tomaša Batu. On je jedna od najmarkantnijih figura na međunarodnim priredbama za zbliženje naroda. U najboljim godinama (u 56-oj), visokog rasta, mršav, vatrenog pogleda i vrlo živog temperamenta, govori on tako kao da je svršio nekoliko fakulteta. Međutim Bata je počeo svoju karijeru kao šusterski radnik u Americi. Njegovo duboko poznavanje privatno-privrednih problema, organizacije i raciohalizacije, možda ne bi moralo da izazove veliko iznenađenje pošto je on ceo vek proveo n tome poslu. Ali je toliko isto duboko njegovo poznavanje ekonomskih problema. No to nije sve. On isto tako stručno govori i o ostalim kulturnim problemima: o politici, školi, socijalnoj politici, higijeni i t. d. Jedan Nemac, slušajući ga jednom prilikom gde govori, a znajući u kolikoj je meri zaposlen u svojim poduzećima, dobacio je: „Bata ne stiče znanje kao ostali svet učenjem, on mora da ima levak, kojim sipa znanje u glavu”. Toliko je ogromno njegovo znanje upoređeno за угетеnom, koje mu stoji na raspoloženju.

U ekonomskoj politici Bata |e svetsko-privredno orijentisan. On je jedan od najvećih protivnika carinske zaštite. Zadovoljstvo je slušati njegov pledoaje za slobodnu trgovinu. On je protiv carine i kao uvoznik i kao proizvođač. Ali ogromna reputacija, koju on uživa, nije došla od neposrednog utiska njegove ličnosti, već od

njegovog rada kao industrijalca. A njegov uspeh je re-

zultat naročitog sistema. „Bata” nije ličnost, to je sistem privatno-privredne delatnosti. Bata se ne bi mogao nazvati industrijalcem u smislu privatno-privrednom. Prema svemu onom što se čuje — a zna se ma primer da on plaća 80 miliona čeho-kruna poreze on je maferijalno presaturiran. On je skroman čovek čiji šesnaestogodišnji sin radi u fabrici kao radnik i čije su potrebe minimalne; njegovo imanje premaša daleko sve ono što bi njegova fantazija ikada mogla da poželi. Batu ne vodi više težnja za dobiti, već jedna pasija, fanatizam.

O sistemu „Bata” odavno se pišu članci i knjige. Može se reći, da postoji već literatura o „Bati”.) Evo

1) Anton Cekota, Bata neue Wege, Iva, Brunn 1928. Les conditions de travail dans une entieprise rationalisće, le systčme Bata et ses consćquence sociales. La Revue internationale de Travail vol. XXI, janvier et fćvrier 1930. Genčve. Reorganisation des Schumachergewerbes, 1931. Bericht iber die am 26. Mai 1931 in Prag abgehaltene Schuhmacher-Tagung. L'enseignement et Редисаноп а Pusine Etablissements Bata. IVem Congres International de organisation scientifique du "Travail, Paris 1929.

koje su glavne ideje sistema „Bata”: Ideal Batin je, kao i Fordov, služba potrošaču. A potrošač se služi jedino što jeftinijom robom, uz što bolji kvalitet. A to se postiže neprektdnim naslonom na nauku pri proizvodnji. Batina metoda proizvodnje je toliko originalna i raciOnalna, da u Zlin dolaze kao na ćabu industrijalci kože i obuće iz celoga sveta. Među posetiocima je vrlo mnogo Amerikanaca iz Bostona, kolevke industrijske proizvodnje obuće. Batina direkcija u Zlina je velika naučna radionica. Ali se u njoj ne prikupljaju niti pronalaze metode kako će roba što skuplje da se proda, već kako će da se što jeftinije proizvede. „Bata” me тад zaradu od potrošača, već od konkurencije. Ako bi se hiperbolisala osnovna ideja Batina. kao industrijalca, onda bi se moglo reći, da je njezin krajnji cilj pronalazak načina da se roba daje besplatno potrošaču. Njegova se prodajna organizacija prostire u svih pet delova sveta, — baš zbog toga što nastoji da proizvodi što jeftinije. IL „Batine” namere odnosno Jugoslavije.

„Bata” je samo još teritorijalno čehoslovački industrijalac; ekonomski on je svetsko-privredno uslovljen. On stoji i pada sa svetskom privredom. On želi da obuje ceo svet svojom obućom. Njegov privredni značaj je odavna prešao granice Čehoslovačke. | suviše je Drzo napredovalo njegovo poduzeće, da bi mogao da vrši ekspanziju u proizvodnji. Prvo je morala biti izvedena ekspanzija i racionalizacija distribucije. Danas kad je postavljena osnova za to, vreme je da Bata pomišlja na to da i svojoj proizvodnji da svetsko-privredni karakter. On danas proizvodi u svojim ogromnim fabrikama u Zlinu 130.000 pari obuće dnevno, a treba mu pola miliona. On neprekidno proširuje svoje preduzeće. Troši hiljadu vagona cementa godišnje za izradu fabričkih zgrada i radničkih stanova, ali |e potpuno na čisto s tim | da se ne može ni misliti na to, da se iz jednog preduzeća snabdevaju sve zemlje. Na redu je podizanje fabrika u inostranstvu. Kao što smo iz novina videli, on je lanske godine nameravao da podigne fabriku u Nemačkoj. I već je bio kupio zemljište. Kako stoji sada ta stvar nije nam poznato. Znamo samo iz novina da je pre nekoliko meseca u pruskom Landtagu једап паrodni poslanik interpelisao vladu šta misli da preduzme protiv namere jednog stranca da podigne fabriku obuće u zemlji, i da je na to dobio odgovor, da vlada, i kad bi htela, ne bi imala mogućnosti na osnovu postojećeg pravnog poretka da zabrani strancu podizanje jedne fabrike u Nemačkoj. Pod danim zakonskim uslovima

nalno pripadništvo.

Ima nekoliko meseca kako se po našim novinama s vremena na vreme pronose glasovi, da se Bata nosi idejom da podigne jednu fabriku u Jugoslaviji. Danas je već nesumnjivo da zlinska fabrika obuće „Bata” ima nameru da podigne fabriku obuće u Vukovaru. Kako iz novina vidimo, već je podnesena pretstavka nadležnoj vlasti. A iz okoline Batine nam je odgovoreno na naš upit, da odista postoji namera i da to ne dolazi otuda što Bata smatra da je Jugoslavija: kao potrošač najinteresantnija u Evropi. Ima država koje imaju mnogc

svakome je to slobodno, bez obzira na njegovo nacio-"