Narodno blagostanje
(рани 482
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
(А Бр 31
kupan ekonomski život. Svi se ušteđeni kapitali decenijama i sav obrtni kapital poduzeća nalaze kod banaka. Panika bukvalno znači da banke treba u relativno kratkom roku da isplate sve kapitale, koji su se kod njih skupili u toku mnogo decenija, ı koje su one plasirale na razne načine. Panika znači, da treba što ko duguje da vrati u najkraćem roku. Nemačka panika . znači da treba banke da vrate 25 mili|ardi maraka ili oko 350 milijardi dinara u roku od nekoliko meseca, док је celokupan opticaj novca 5 milijardi maraka. Kad čovek analizira paniku, gubi svest. Zbog toga se u staro vreme, od strane ljudi, koji nisu imali dovoljno ekonomskoga. iskustva niti su poznavali ekonomske zakone ni ekonomsku istoriju, panika obično završavala suspendovanjem svih kreditnih odnosa putem morato· rijuma i uvođenja prinudnog kursa u koliko su u pitanju obaveze novčanične banke prema imaocima novčanica. Moratorijum na prvi pogled izgleda kao jedino mogućno sretstvo protiv panike, pošto se unapred zna, da banke nisu u stanju da se odazovu obavezama u „onoj meri, u kojoj se javljaju poverioci u рата. То је prosto, nekomplikovano sretstvo, koje brutalnošću svoјот ne čini kraj panici, ali sprečava štetne posledice, Које bi morale nastupiti. Moratorijum ne povraća poverenje, koje je uzrok panici, on samo razrešava dužnike od obaveza za vreme, dok traje рашка. Ра Како panika nikad dugo ne traje, to ni o ne mora dugo da traje. Po sebi moratorijum inije клан за цпигепје и2buđenih. Naprotiv, on samo potencira nepoverenje. On . daje potpuno pravo onima, koji su posumnjali u mogućnost banaka, da odgovore njihovim obavezama. Ali je sreća, što je panika jedno stanje nerava, koje ne može dugo da fraje. Po biološkim zakonima akcije i reakcije panika se sama gubi, jer se sam nervni sistem · postepeno. nje otresa. Kao što se organizam brani od svake opasnosti, tako se i nervi sami brane od svakoga pritiska. Ako ne mogu da se odbrane, onda nastaje slom. U protivnom oni se vraćaju u normalno stanje.
Ali se moratorijum ne može ukinuti, dok se nema sigurnosti, da je panično uzbuđenje prešlo. Sa koliko · straha pristupa vlada u Nemačkoj razgr афуапји тогаtorijuma, sa koliko straha diskutuje se iznos, koji se može po pojedinim računima. otkazati! straha pomišlja na to, kakve će biti prilike i šta će učiniti masa poverilaca, kad se bude ukinuo moratorijum!
Moramo priznati da nije u svima prilikama mora-– torijum podjednako štetan, da ima momenata, kad ie on koristan. Glavna osobina moratorijuma je ukidanje kredita. Za vreme moratorijuma niko ne može dobiti kređit. Ne može se dobiti ni onda, ako panika prođe. Zato, što je sam moraftorijum negacija pravne osnove kredita. Za vreme moratorijuma niko ne može dobiti ne samo kredit, tuđ novac, potreban za proizvodnju, već ni svoj, koji je drugome dao na zajam. Međutim ekonomski život pretpostavlja stalnu cirkulaciju novca iz' ruke u ruku, ne samo putem razmene dobara, već i putem kredita: pasivnog i aktivnog, t. |. uzimanjem tuđeg kapitala putem kredita ili povraćajem svog kapitala datog na kredit. Tako n. pr. u početku rata moratorijum {e bez ikakve štete. Kad se vrši mobilizacija, prestaje svaka ekonomska. delatnost. Sve fabrike, zanatlijske radionice, poljoprivredna gazdinstva obustavljaju rad. Moratorijum ondđa može samo da izazove nezgode kod, bojedinaca, u koliko će biti lišeni mogućnosti da па
Sa koliko зе ||
|
Sasvim je druga stvar, kad se moratorijum uvodi usred inače normalnih prilika, кад “сетокирап екопотski život treba da struji, kad je čak poželjno da se proizvodnja i obrt pojača|u. Moratorijum izaziva potpunu
„paralizu ekonomskog života. To je bio slučaj u Nemačкој 1 зада и Мадхатзкој.
.Jedno dejstvo moratorijuma je da onaj, koji je slučajno pri novcu, suspenduje svaku kupovinu dobara — sem ako re prevlada strah od depresijacije dotičnog novca — tezaurira ga, čekajući razvitak događaja i „finansiskog opsadnog stanja”. Na milijarde maraka iznosi manjak obrta u robi u Nemačkoj za vreme moratorijuma. Za koliko je manje nemački proizvođač i trgovac prodao robe, u toliko je manja njegova zarađa, i u toliko su veći njegovi troškovi, Које ili snosi sam, čime umanjuje svoju imaovinu, ili |e prevalio na drugoga, otkazavši personalu i radništvu, usled čega je stvorio veći broj nezaposlenih bacivši ih na teret osiguranja ili celoga društva.
To stanje n. pr. traje danas u Madžarskoj. Tamo je, sasvim pojamno, još mnogo teže pristupiti razgrađivanju moratorijuma, dok se ne zaključi spoljni zajam, jer je madžarska privreda mnogo manje likvidna, usled foga je celokupni ekonomski život u Madžarskoj tako reći zamrznuo. Ko zna, koliko će meseci još Nemačka osećati, što je njena proizvodhja morala stagnirati izvesno vreme. Nemački nacionalni proizvod iznosi oko 65 milijardi maraka godišnje. Može se računati, koliko . je svakog dana manje proizvedeno, manje stvoreno dobara i manje zarađeno za vreme vlade moratorijuma. Ni danas još, kad je na pragu potpuno ukidanje moratorijuma, nacionalna proizvodnja nemačka ne iznosi, po našem mišljenju, ni dve trećine onoga, Što bi bilo da nije uveden moratorijum.
Moratorijum je od krize kredita stvorio i krizu novca i kapitala. Danas je ceo svet u Nemačkoj i van
nje složan u tome da danas, kad je tako razvijen kre-
ditni aparat, kad se celokupna blagajnička služba narodne privrede vrši preko novčanih ustanova, moratorium je nasilno gušenje proizvodnje. Moratorium obično traže dužnici. Za njih je to najlakši izlaz. Dužnici nemaju kad da misle na narodnu privredu, od brige za sebe. Svi su stručnjaci u svetu složni, da je Nemačka zadala sebi teške rane uvodeći moratorijum.
III. Ledeni zakon psihologije mase u bankarskoj panici.
- Ра bismo sprečili svaki nesporazum potrebno je da ponova naglasimo, da se panika može da pojavi u raznovrsnim odmosima čoveka 'prema spoljniem svetu: panika usled iznenadne poplave, panika.na brodu, panika usled zemljotresa, od opasnosti rata i t.-d. | u pogledu na novčarstvo treba razlikovati dve vrste: paniku depresijacije valute i paniku insolventnosti kreditnih 'i novčanih instituta. U Nemačkoj је. 13. jula izbila samo
poslednja vrsta panike t. j. panika zbog: nepoverenja
prema novčanim zavodima. Poznata je stvar da već
više od 1O meseca fraje u Nemačkoj nepoverenje
prema marki i usled toga bežanje kapitala iz zemlje. Ali nikad to nepoverenje nije uzimalo panični oblik. sem 13. i 14. jula, kad je svet usled moratori|uma identificirao događaje s onima uoči objave rata, i počeo da ulaže novac u stvari zlatne vrednosti. To ije bila jedna momentana pometnja. Rajhsbanka se celoga juna, a
naročito u prvoj polovini iuna nalazila pred teškim pro-
blemom osigurania potrebne kvote pokrića novčaničnog opticaja, ali se nikad nije nalazila pred Oopasnošću va-–
bave sebi dobra za potrošne ciljeve. Ali proizvodnja ne lutne panike.
'bati ništa.
Valutnu paniku mogu jzazvati samo dve stvari: