Narodno blagostanje

22. август 1931. | |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 531~

зивало чисту добит од 183 милиона кч, а у 1930. години само још 139 милиона — дакле за 44 милиона кч. “мање. Добитака на ефектима у 1930, години више нема; међународна берзанска депресија је захтевала 0 а и вредност домаћих ефеката је више смањена. Као и код нас, примећује се и код чехословачких банака повећање портфеља државних хартија — јер је била-то готово једина могућност за сигурно пласирање расположивих сретстава. Код дебитора у 1930. години нема нарочитих промена ; од водећих банака једина је Живностенска банка, која показује знатније повећање али код истовременог смањења кредитора. Ово последње је појава, типична код свих банака. Симптоматично је такође кретање конзорцијалних послова и учешћа банака: 1928.

1929. 1930.

| у милионима Кч. Живностенска банка 190 217 211. Англо-прашка банка 197 210 209 Чешка есконтна банка 186 201 222 Чешка Унион банка 111 136 140 Чешка индустријска банка 78 82 88

Од ових пет водећих банака једино је Чешка есконтна банка своје ангажмане повећала за 10% — док су код других завода остали стационарни. У колико су ове позиције и код других банака повећане — што долази скоро искључиво као последица повишења главлице а не нових ангажмана, то се ипак сматра, да ће ове промене слабо утицати на повећање вредности портфеља. Саме банке већ и тиме

рачунају, да ће у идућој години морати доћи до већих отписа. Фузија у банкарским индустријским концернима није било.

За 1929. годину смо напоменули, да постоји картел чехословачких банака; али да се ниједна банка не придр-

"жава картелних утаначења, пошто је борба о надмоћ Kao M.

KOHKypeHuHja aHaTHO HoomrpeHa. MebyrHM је у 1930. години и у томе погледу дошло до промена. Картел је реорганизован на много чвршћој бази, предвиђене су велике новчане · казне за преступе и изгледа, да се све банке строго придр- · жавају предвиђених кондиција. Слабија је организација картела једино код провинцијских завода. Упркос картела и поделе интересних сфера међусобна конкуренција још је увек врло тешка.

Интересантна је констатација прашког професора др.Вајла, да је у погледу механизације банкарских предузећа наступио застој. Канцеларијске машине као замена за ч0овечију радну снагу више се не уводе.

Концентрација банака, коју форсира чехословачко. Министарство финансија, сматрајући да постоји увек још сувише банака, у 1930. год. је само код малих и Среден. новчаних завода показала повољне резултате. и

Напоменули смо, да су исказане чисте добити код. свих банака мање но прошле године. То је у првом реду последица. знатно смањених прихода од провизија и ефеката. Да не би била чиста добит и сувише малена, многе су“ банке одустале од дотација резервама са мотивацијом, да је њихова висина већ достигла статутима предвиђене границе.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

— Наш уредник г. а-р В. Бајкић путује у Амстердам на конгрес сопијално-научне планске привреде, о коме се опширније говори у нашем уводном чланку.

НОВЧАРСТВО

— Немачка Рајхсбанка је снизила ломбардну стопу на 12%, а дисконтна је остала на 10%

— Поштанска штедионица проширила је своје директне пословне везе и на Грчку, Египат и Палестину. Са Поштанском управом уједињене Краљевике Велике Британије и Ирске склопљена је конвенција, на основу које ће наша Пошт. штедионица моћи наређивати исплате по налогу сваког грађанина наше државе у свим земљама, и британским колонијама, доминијонима итд. са којима Велика Британија има директан упутнички промет.

= Београдска задруга а. д. основала је ових дана филијалу у Сарајеву.

— И из годишњих извештаја пољских великих банака |

види се, да је год. 1930. била тешка, због чега се обим послова скоро незнатно повећао. Повећање улога је 65,6 на 878 мил. (413 на 5,53 милијарди дин.) знатно мање но 1929. год. (112 мил. злоти или 706 мил. дин.). Већи део улога је са отказом, при чему знатан део гласи на страну валуту. Ностро позиција страних банака је 381,6 мил. т. |: само за 3 милиона већа но 1929. год. Целокупни износ туђих сретстава је 1710,4 мил. (10,8 милијарди дин.) дакле за само 106,7 мил. више но год. 1929. Сразмерно слабом порасту туђих сретстава дељени су и кредити, чији пораст износи свега 26,6 мил, (170-мил. дин.). Редисконт код Пољске банке износи 318,4 мил. 36,9% целокупног есконта који износи 862,5 мил,

према 9348 мил. год. 1929. Властита сретства повећала су · се незнатно — за 21,7 на 337,1 (2,12 милијарде дин.). Ликвидитет се код свих банака нешто погоршао, просечно на 45%, према 50% 1929. год. Главни извор прихода је код свих бенака текући посао, који због мале каматне марже није могао пружити велику зараду. Док је год. 1929. каматњак Пољске банке био 8 и по % а онај приватних банака 13, прошле године је он износио 75 а код последњих 11%. :. Приход од камате и провизије пао је за. 10 на 125 мил. (788 мил. дин.). Банкама је успело да паралишу смањење. прихода обарањем трошкова. Ипак они износе 80% прихода од камате и провизије. Исказана добит успркос свему није

"много мања но год. 1929. и скоро све веће банке су поделиле

непромењену дивиденду.

— У Мађарској је по угледу на Немачку основана , Мађарска гарантна банка са главницом од 50 мил. пенге (500 мил. дин.), у чему учествују држава, банке и инду-

"стрија са по једном трећином. Ова банка ће са својим срет-

ствима и са онима, коју јој стави на расположење Народна банка, помагати мађарске банке у међувремену после укидања мораторијума.

— Румунска Народна банка повлачи из оптицаја плаве, љубичасте и цигласто-црвене новчанице од 100 леја. Замену врши до 1. октобра.

— Управни одбор румунске Народне банке решио je! да уз помоћ државе оснује Синдикат знатнијих румунских банака са седиштем у Букурешту и задатком да пружи улагачима далекосежне гарантије. Синдикат ће од улога банака. створити велики гарантини фонд. Из њега ће се давати потребна сретства банкама, које западну у финансиске тешкоће. И' држава ће преузети гарантије за дугорочне обавезе. Фонд ће износити 1 милијарду леја (335 мил, дин.).