Narodno blagostanje

Страна 534

padaju cene. ова imamo зада i suviše. Pad cena je skok kupovne snage novca, a to pak znači povećanje kupovne snag(

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

onih koji nisu oštećeni padom cena dobara, koja oni primaju. | Skok kupovne snage novca ima za posledicu, kako se to lepo.

primećuje u izveštaju Makmilanovog odbora, da se poreski tereti osećaju sve teže. Io dovodi u pitanje budžetsku ravnotežu. A ona se u ovom slučaju ne može da leči povećanjem poreskih stopa, već samo redukcijom izdataka. Redukcija izdataka naziva se finansisko-političkom terminologijom štednja. Ali se pod tim izrazom razumeju vrlo raznovrsne stvati. Štednja znači na primer i način izvršenja državnih izdataka pri nabavci ličnih usluga i dobara. Velika privredna depresija stavila je na dnevni red pitanje štednje u javnim finansijama gotovo u svima zemljama. Čitaoci mogu već iz dnevnih listova pratiti peripetije kroz koje prolazi pitanje štednje u engleskom državnom budžetu. Pitanje štednje oglašeno je za centralni politički problem Velike Britanije. Mi smo isto tako referisali poslednjih meseci o. merama koje su preduzimane u Nemačkoj u cilju štednje, pri čemu je glavno srefstvo bilo smanjenje činovničkih plata. Auštrija je takođe izradila opširan program velike štednje. U Madžarskoj je osnovan odbor sa naročitim ovlašćenjem za izviđanje štednje i finansiska diktatura. Isto se sprema u Bugarskoj. U italiji se pokreće isto pitanje i od danas za mesec dana biće pitanje štednje u državnim finansijama aktuelno u svima zemljama. А

Pitanje štednje u državnim finansijama staro je koliko i moderna država. U najstarijim udžbenicima o državnim finansijama nalazimo manju ili veću glavu, koja se bavi isključivo „štednjom”. U stvari pitanje štednje može se posmafrati sa dve tačke gledišta: sa Tfeorijske i praktičke. Državni budžet sastoji se iz niza izdataka razne vrste i štednja se može da izvede samo analizom tih izdataka u svetlosti funkcije države. Zadaci države određuju granice i prirodu izdataka. Smanjenje izdataka u konkretnom slučaju pretpostavlja detaljno poznavanje dinamike državne mašinerije. štedi se na ličnim i materijalnim izdatcima. Kod materijalnih izdataka se smanjuju obično vanredni izdatci, i to oni, koji se u opšte mogu odložiti, — najčešće javni radovi. Isto tako se revidiraju kirije za zgrade uzete u najam, koštanje pojedinih artikala, koji se kupuju u većoj količini i usavršava način nabavke i kontrole. Kod ličnih izdataka se vrši pre svega redukcija plata, zatim redukcija činovništva i najzad penzije: pozivanjem sposobnih za rad na rad i eventualnom redukcijom samih beriva penzionera. ;

Kao što rekosmo kad i na kojoj partiji freba da зе štedi pitanje je na koje se može da odgovofi samo uz savršeno poгпауапје Tunkcioniranja dotičnog nadleštva, u čiji opseg spadaju izdatci koji treba да: зе reduciraju. Zbog toga se posle rata u:svim zemljama, kad god se osećala potreba za štednjom u državhim finansijama, stvara naročiti organ ili ad hoc ili trajno, sa čitavim štabom stručnog personala. 'On proučava jedno po jedno nadleštvo i kod svakoga čini predlog o štednji. U Nemačkoj postoji naročita institucija tako zvanog diktatora štednje (Sparkomissšr), koji. je za poslednjih nekoliko godina postigao ogromne uštede u državnim izdatcima.

Kupovna snaga dinara za poslednjih nekoliko godina strahovito je skočila. Možda za punih 30—40%. I kad bi se

uzelo u obzir i broj najpotrebnijih i najkurentnijih arfikala u

Бр. 34

{ednom domaćinstvu, našlo bi se da je porast još mnogo veći. \a taj način koa nas su svi oni državni izdatci koji su izraženi ı određenoj sumi novca postali mnogo teži za poreske obvezшке. А titulari primaju mnogo više no što se fo prvobitno mislilo. III. Štednja u teoriji.

Već smo napomenuli, da je o štednji u javnim finansijama raspravljano u mauci o finansijama. Ova je nauka stajala sve do skora pod političkim uticajem sredine. Ona je i danas u izvesnim zemljama više pravna no ekonomska nauka. 1 pro= blem štednje ima isto obeležje. Takva metoda naravno da ne vodi rešenju pitanja; ali su pogledi pojedinih autora u toliko interesantniji. Oni nam i ocenjuju poglede sredine na problem štednje, a sredina i danas ima više uticaja no nauka.

MERKANTILIZAM.

Slabljenje vlasti feudalnih gospodara, snaženje onih vladaoca, saveznika frećega staleža, obrazovanje novih: policiskih država po ugledu na uređenje tadanjih gradova, a u koliko je više mogućno na nacionalnoj osnovi, i najzad prelaz 17 nafuralne u novčanu privredu, plaćanje činovnika državnih i vojske u novcu; to su glavni znaci, kojima se odlikuje ono prelazno doba u istoriji privrede, iza koga je nastupio merkantilizam. Merkantilizam je veoma razumljiva pojava, sa pogleaom na prilike pod kojima se razvio. Obrazovane su velike države, uredile privredni život po ugledu na falijanske gradove, morale su dakle i za sredstva da se pobrini — za novac. Tako počinje ona po-. znata era podizanja domaće proizvodnje, zabrane uvoza, izvoza — prema: pfilikama, — eksploatisanje domaće i strane pijace sve po receptu ftalijanskih gradova, — fežnja za aktivnim frgovinskim bilansom sa lozinkom: da bi vladalac mogao да. uzme štogod od podanika, mora prvo da ih učini bogatim. Bogatstvo, pak, imalo je svoj najsavršeniji oblik u novcu; u toj formi samo trebao ga je vladalac, koji je sve više mapuštao svoga saveznika iz ratovanja protiv feudalne gospode i sve više se približavao tipu Luja XIV.

I ako tadanje državne finansije pokazuju ogroman napredak, kad se uporede sa svima ranijim periodima, ipak one preistavljaju samo jedan embrion, iz koga se razvilo moderno državno gazdinstvo. Vladalac je bio država, fiskus njegova šatula. Od stepena prosvećenosti i uviđavnosti vladalaca zavisilo je, koliko će od naroda da se uzme; a fo je preistavljalo velike sume, jer su vladaoci bili ratoborni. To pitanje od koga će da se uzme i koliko pretstavlja klicu, iz koje se s jedne strane, došlo do francuske revolucije, a s druge do engleskoga parlamenfarizma, a oba dovela do prava skupštine da odobrava

·izdatke.

"Tadanji finansiski pisci imali su pred sobom ava fakta, na kojima su zidali svoju nauku o finansijama: s jedne strane narod, koji plaća, s druge strane vladalac — vladalačka šatula što je tada označavalo državnu kasu) — koji se brine za državne potrebe. U početku naučnog obrađivanja državnih finan= sija nalazimo ovo stanje: vladalac, oličenje države, treba novaca; na raspoloženju mu stoje dva izvora: privafno-privredni, · (u šta dolazi imanje njihovo, pljačka i t. d.) i javno-pravni,

dacije.

_Угхотелу „Сплендид“ собе су врло „чисте; свака соба има топлу и хладну.

| текућу воду и дентрално грејање,

У хотелу „Сплендид“ цене су врло

умерене: себа са 1 креветом од дин.

40—70, оте са | 0 одд. 0 0

ЖОТЕЛ

· »СПЛЕНДИ У

БЕОГРАД |

Ко само једанпут одседне у хотел „Сплендид“ увек ће после одседати у њега, јер се у њему има највећа удобност и налази се у центру вароши. спроћу Двора, Ppnatona (раније Дворска) улица бр. 5. — Телефон 29-44