Narodno blagostanje
___БАРОДНО
22. август 1931. 11. Наша критика.
Златан новац постоји више од хиљаду година. Исто је толико стара пракса камате на зајам. Кредит, као облик циркулације капитала, достигао је од пре сто година огромно развиће. Банке као кредитне установе појављују се у маси последњих сто година. А то је у исто време доба највећег полета производње. Да су злато и камата на зајам у златном новцу узрок привредној кризи, онда бисмо већ
хиљаду година живели у кризи, управо онда бисмо |
одавно пропали. У сваком случају последњих сто година би производња требала да се скрха.
Међутим ми смо баш у доба полета кредита и камате доживели највећи полет благостања народа. Крај Х1Х века је доба које је, по нивоу живота широких маса, силно одмакло пред свима ранијим вековима.
Емпирија, дакле, обара тезу г. д-ра Станишића.
Г. д-р Станишић је морао доћи до тог погрешног закључка, јер му је премиса нетачна. Он полази од поставке, да је камата специфична особина златног новца. Међутим из искуства са чисто папирним важењем знамо, да се и на зајам у папирном новцу тражи и плаћа камата. Не постоји зајам у новцу без камате. Истина, школа којој припада г. д-р Станишић проповеда новац, који ће се давати бескаматно на зајам. Али питање остварљивости и корисности те идеје не спада у оквир питања узрока светске привредне депресије. Главно је да је камата нераздвојно везана за кредит у новцу кроз све цивилизације, па и кроз хришћанску, која ју је забрањивала.
БЛАГОСТАЊЕ Страна 533
| Није дакле камата специфична особина злата ни као: робе ни у својству новца,
Исто тако није она специфична особина зајма
' у новцу у опште.
___ Кирија и камата су две основне установе капиталистичког система. Прва је накнада за привремено уступање непотрошне, а друга потрошне (фунгибилне) ствари. Зајмом прелази ствар у својину дужника, као и купопродајом. Код купопродаје је пренос својине (у економском смислу) дефинитиван, а код зајма привремен, рочан. Код купопродаје купац даје еквивалент у цени; код зајма накнаду за привремену употребу у виду камате, која стоји у размери трајања кредитног односа. То важи за све облике зајма па и за онај у роби. Нико неће дати никакво добро на кредит под истим условима као и за готово. Редовно се условљава поред цене и камата. На пр. при продаји куће на кредит плаћа се камата исто онако, као и кад се златан новац даје на зајам.
Ми се наравно нећемо упуштати у питање шта је то камата и како је њезино социјално-економско дејство, јер би то изишло из оквира питања. Ми смо хтели само на супрот тези г. д-ра Станишића, — да покажемо: |
1) да камата није специфична особина зајма у злату.
2) да она исто тако није специјалитет ни зајма у новцу, већ зајма у опште,
3) да употреба златног новца није узрок посто-. јања камате на капитали
4) да камата није узрок данашњој светској привредној кризи.
BBBB
V.
Вајс
ŠTEDNJA
— fFinansiski literarno-istoriski pabirci —
|. „Ispaštanje”.,
Kad je godine 1925. g. Kajo, jedan od sedam francuskih ministara finansija, koji nisu uspeli da reše valutnu i finansisku
krizu, došao za ministra finansija, održao je veliki ZOVOT, како |
je to parlamentarni običaj u Francuskoj, u kome su bile velike
reči i velike nade. Sasvim u redu: aux grand maux des grandes. remčdes. A od svih izraza najjače je dejstyoVao njegov uzvik: |
„Došao je čas ispaštanja!” 5
G. Dr. Brining, nemački kancelar, koji izgleda vrlo, pažljivo prati događaje u Francuskoj, ponovio je fu. skoro istu rečenicu. Mi se slažemo s tim da u svakoj zemlji ima vrlo malo ljudi, kojima kroz sve moguće konjukturelne peripetije dobro ide, i za koje bi bio sevap, kad bi u doba nepovoljne konjukture i teških privrednih uslova podneli srazmerno veću
IL. Štednja.
Svi se građani dele sa gledišta javne privrede odnosno javnih finansija u dve grupe: U one koji joj više daju по 510 primaju od nje i u one koji više primaju no što joj daju. Uj drugu grupu spadaju činovnici i veliki liferanti i t. d.; a u prvu · ostali poreski obveznici.
Poremećena ravnoteža državnih finansija može na dva načina da se vaspostavi: ili na teret onih koji su pasivni prema državnoj privredi, to su poreski obveznici, ili onih koji su aktivni a to su činovhici ili državni liferanti. U prvom slučaju se radi o povećanju poreskih stopa, a u drugome o štednji.
Javne finansije nose obeležje konjukture. Pri ekonom= skom poletu državni prihodi rastu i pri istim poreskim stopama i obrnuto. Zbog toga bi poreske stope trebale da se menjaju
žrtvu za-zajednicu. Ali se sa većim: opterećenjem i pogoršanjem , prema promeni konjukture. Ali to mišljenje još nije prodrlo u nivoa života manjeg broja ljudi, koji su plivali uvek u velikom | praksu. Poreska administracija je i suviše troma i kruta. Obično izobilju, manje uspeva. Zato je. poreska. tehnika i suviše ne- se. pomaže ma druge. načine: pribegava se letećim dugovima,
~ Oe Бе Е ZOO А 5 А ONE 00. U (O Е savršena. A kad to nije slučaj onda znači da se pretnja ispašta= koji se nikad ne otplaćuju iz povećanih državnih prihoda, već
nja grehova upućuje i onom delu stanovništva, koje još pre (0- ' ga, duže: ili kraće vreme, ispašta. grehove, odnosno Čiji je nivo života već spušten pod pritiskom nepovoljne konjunkture.
Zbog toga smatramo da je prilično neukusno upotreb- | ljavati taj izraz. Kad država traži žrtve od svojih građana, ne= umesno je govoriti o pokajanju grehova.
i
se pretvaraju u dugoročne, ili štednji. Prvo je češće no drugo, jer je državna administracija izdataka takođe (гота i ne· elastična.
Svet se nalazi u znaku nečuveno rđave konjunkture. Privredna depresija je prešla odavno mere obične konjunkturelne depresije, a i trajanje je i suviše dugo, U privrednoj depresiji