Narodno blagostanje

Страна 536 се банка истакла вођењем Општинске хипотекрне банке, после рата се бацила на рационализацију рудника угља пе: | трочени и Лупени. Крајем маја је учествовала у оснивању румунске привилеговане Аграрне банке. Њен најновији биланс гласи: главница 150 мил. леја, резерве 37,5 мил, туђа сретства 73,5 мил., хартије од вредности и учешћа 149 мил. менице 152 мил., повериоци 485 мил. и непокретности 51 мил. Банка је тражила помоћ од Народне банке, што је ова одбила како се тврди с мотивацијом да менични портфељ банке Берковић није одговарао условима редисконта. На живе протесте у јавности Народна банка се на крају решила да одобри Банци Берковић кредит од 150 мил. леја уз гаранцију фамилије Берковић, на шта је банка повукла молбу за принудно судско равнање. Она је нудила улагазима 100%-ну исплату у 3 године уз укамаћење и то прве године 15%, друге 35 а треће 50%. То је било могуће, јер приватна имовина фамилије Берковић је огромна.

" Источна банка је највећи новчани завод. у Черновицама. Основана је 1918. год. пре свршетка рата ради финансирања пољопривреде и индустрије.

Нервоза, која је настала у румунској јавности због учесталих банкарских крахова, дала је повода Народној банци да поведе иницијативу за оснивање великог гарантног фонда од 1 милијарде леја у коме учествују све знатније румунске банке. Држава ће преузети гарантију за фонд под условима, који ће бити утврђени. Фонд ће помоћи свима домаћим банкама, које западну у финансиске тешкоће.

Банке тврде да је узрок неликвидности закон против зеленаша, по коме активни каматњак приватних банака не сме прелазити 14%, док оне укамаћују улоге са 10 до 12%.

Узрок банкарске кризе је у ствари тешка пољопривредна криза. Ми смо саопштили да цена пшенице у Румунији износи 50 дин. А код те цене нема пољопривредника, који може остати солвентан, То је разлог да се положај банака неће поправити ни после повратка поверења код публике, јер већи део њихове активе чине потраживања од пољопривредника. На место неликвидности доћи he дубиоза и отписи,

У Немачкој банке, у Фран-

цуској акционарска дру-

штва прелазе у државне руке

Ми смо већ реферисали о случају највећег француског паробродарског Друштва Компањи Женерал ТрансАтлантик, која је ових дана прешла у државне руке. Напоменули смо да је погоршана коњунктура у бродарству с једне стране, и неумерено расипање и извођење једног луксузног програма грађења бролова с друге довело друштво у непребродиве тешкоће. Друштво је покушавало на све могуће начине да дође до капитала, али им се банке ни приватници нису одазвали, нису пристали да уписују, нове акције ни нове облигације. Пошто фузионирање са трећим друштвом по величини, Шаржер Реини није ништа помогло и пошто ни патронизирање од стране сопственика бродогранилишта Сен-Назер такође није донело побољшање, то да не би друштво морало да преда кључеве суду, држава је преузела гаранцију за зајам од 160 милиона фр. франака. Поред тога је друштво добило годишњи почек за дуг од пет стотина милиона франака државној кази. Главница која је у међувремену била повећана на 250 милиона франака, смањена је на 50. милиона. Друштво не плаћа дивиденде све време док не отплати дуг држави, а држава преузима 9 милиона франака плуралних акција, са којима може увек имати већину на збору. Друштво ће се водити као акционарско друштво, али ће целокупна управа бити у рукама државе. Цео управни одбор је смењен

НАРОДНО ВЛАРОВРАЊЕ

а на његово место је постављен нов.

| Ba 34

o_O | NI. „MHapO, MoM MmarOocmarby"

од прошле године, у 40. · броју од 4. октобра 1930. г., на страни 633, објавили смо кратак преглед прашких бавака на крају 1929. године. Том приликом ми смо подвукли, да у свим годишњим извештајима преовладава песимизам. Међутим, у 1930. години се прилике нису ни најмање поправиле; — на против, депресија је још очигледнија.

Прашке банке у 1930, г.

Као у 1929. години, тако су банке и у 1930. години настојале, да постепено ликвидирају своје иностране обавезе. За 1929. годину напоменули смо, да је главни разлог лежао у томе, што су кредитне потребе чешке индустрије знатно биле смањене и да су банке истовремено знатно повећале сопствена средства. Тако на пример су се повећала властита средства шест главних прашких банака у 1929. прем 1928. години за преко 400 милиона кч. (од тога отпада 200 милиона на повећање главница а 200 милиона на дотације резервним фондовима). У 1930. години слика је потпуно измењена. Главнице су остале непромењене, а резерве су повећане за свега 63 милиона чешких круна.

а 5 = Име банке 5 5 Е 5 = 58 = ~ = о ~ ом == = = ба = = Е = у милионима чешких круна у% Живностенска банка 300 392 3.690 – 4.764 41 | Англо-Прашка банка 235 141 3.038 3.703 14... 55 Чешка Унион банка 200 199 2.909 – 3.669 21 8 Чешка Есконт. банка 250 266 3.031 3.702 24 9 Чешка Индустријална банка 210 WA, 15854. 2121 17 6 Банка за трговину и индустрију 160 120 1.044 41.405 19 10 Легионарска банка 70 65 766 1.088 8 4 Чехословачка Аграрна банка 60 31 556 917 | 6.5 Немач. Аграр. банка 60 14 476 638 4 4 9 банака укупно 1545 1302. 17.094 22007 . 158. (22

Упркос томе су обавезе у иностранству и даље редуциране. Стагнација индустријске производње је томе много помогла и банке су дошле у повољну ситуацију да се према иностранству скоро потпуно раздуже. Тако се може рећи, да код Прашких великих банака крајем 1930. г. уопште више нема дуговања иностранству и да су банке напротив дале краткорочне кредите централној Европи, државама наследницама и чак и Немачкој. Даље се показало и то, да је зависност прашких банака од Беча постала управо минимална.

Емисиони посао банака је у 1930. години потпуно стагнирао, а тако исто и оснивање нових предузећа. Наново је основано свега 39 акционарских друштава према 69 у 1929. години и 87 друштава са ограниченим јемством (108 у 1929. години). Главнице тих предузећа износе 147 милиона према 300 милиона у ранијој години. Томе на супрот пак је повећан број стечајева од 645 на 886 а број принуд= них равнања од 2144 на 2875. И у погледу повишења главница примећује се знатна редукција.

По себи се разуме, да су овакве прилике, па и општа привредна затегнутост морале оставити трагове и на билансима банака: скоро код свију примећујемо смањење дивиденда — као последицу мањих добитака. Од већих завода једино су Живностенска (12%) и Банка за трговину и индустрију (10%) одржале непромењену дивиденду, док код осталих завода видимо смањење за 2 и више процената.

У 1929. години је шест водећих прашких банака иска-