Narodno blagostanje
| Čipaga (512
на хартије од вредности ! од сто, тако да се укупни трошкови сумирају на 7 и по од сто. У американској транши учествује 115 банака под Моргановим вођством; ова транша "стаће свега 5 и три четвртине од сто, пошто овде отпадају порезе на ренту и хартије од вредности. Изгледа да постоји могућност конверзије овог краткорочног зајма у један дугорочни. То би одговарало познатом мишљењу француских банкара, који веле да би за Енглеску било логично да своја дуговања консолидује, пошто су и њена потраживања у средњеевропским државама замрзла и што је и она своје капитале дала на дуг рок. Један евентуалан дугорочан спољни зајам, према садашњим изгледима, Енглеска не би могла добити испод 4 и по до 5 од сто. То би за Енглеску значило погоршање изгледа за конверзију њених 5 одстоттих ратних дугова, KOJOM се жели уштедити 20 милиона фунти годишње.
СНИЖЕЊЕ ДИСКОНТА У НЕМАЧКОЈ.
Снижењем дисконтне стопе од 10 на 8 од сто учињен је један даљи корак у уклањању депресионих мера и успостављању нормалних прилика. То се могло очекивати, пошто се приватна дисконтна стопа спустила на 8—9 од сто. Ослобођење привреде од овог високог дисконтног притиска могло се сада без опасности извести, пошто је поновно успостављање платежног промета ишло без икаквих теш-
НАРОДНО "БЛАГОСТАЊЕ
О Е- Бр, 36 коћа. Очигледно је, да при дисконтној стопи од 8 од сто не постоји опасност инфлационистичког оживљења конјунктуре, већ да је на против и једна 8 одстотна стопа још толико висока, да присиљава на брзу ликвидацију залиха и форсирање извоза, које је потребно за добијање девиза.
При снижењу дисконтне стопе није било потребно водити рачуна о девизном тржишту. Одлив страних кредита могућ је само у оквиру базелског споразума. (Преговори са појединим страним повериоцима на основу препорука базелске конференције 0 неповлачењу страних 'потраживања из Немачке, ускоро ће бити закључени.). У колико ће страни повериоци моћи да повуку своја потраживања; чиниће употребу од тога.'Томе не би стала на пут ни једна висока дисконтна' стопа, пошто узрок повлачењу; страних кредита не лежи у недовољном укамаћењу, већ у политичком неповерењу према Немачкој. "Осим тога: Рајхебанка је: још увек у стању, на основу 'принудних "девизних мера, да спречи смањење свог“ девизног стока и да га појача. Она то и чини на основу девизне уредбе, по којој постоји обавеза предаје Рајхсбанци свих девиза изнад 1000: марака. Дисконтна политика је према томе независна од стања на девизном тржишту. Снижење дисконтне стопе провело се и с обзиром на отварање берза 3. септембра. При једној стопи од 10 од сто постојала би опасност да курсеви рентовних папира претрпе страховит пад.
КОЊУНКТУРА
STANJE NARODNE BANKE NA DAN 31. AVGUSTA 1931. GODINE.
Povećanje pokrića, lombarda, državnog duga i opticaja novčanica; smanjenje zaimova na menice i potraživanja po ŽiroOгасипи. 'Stanje Narodne banke za ulfimo avgusta pokazuje priličnu napetost. Ukupno, opticaj je u toku ove nmedelje porastao za 401 milion dinara. Razlozi su sledeći: Devizni stok je povećan za 11 miliona dinara na 606,7 miliona, tako da ukupno pokriće dostiže 2154,4 miliona dinara.
Devize koje ne ulaze u podlogu porasle su za. 84 miliona dinara, na ukupnu svotu od 200 miliona. Krediti dati na lombafd hartija od vrednosti veći su za 36,04 miliona, a dostižu svega 234,6 miliona. Državni dug |e u ovoj nedelji porastao za 70 miliona na 470 miliona i to po računu tako zvanog „privremenog avansa · glavnoj državnoj blagajni”. Stari državni dug od 1824,4 miliona ostao je nepromenjen. Istovremeno sti зтапјепа
i potraživanja državma (kao bančime obaveze po vi-·
đenjti) za 51,18 miliona, tako da iznose svega još 28,38 miliona dinara. Znači da je Ministarstvo linansija u ovoj nedelji podiglo 121 milion dinara.
Žiro-računi smanjeni su za 155 miliona na ukupnu 'cilru od 352,8 miliona dinara. Naše novčane ustamove 'morale su zbog ultima meseca u većoj тел по dosad da pribegnu svojim potraživanjima код Кагодпе Ђапке. = Као posledica ovih likvidacija žito-računi su pali ma
igmos, koji nismo zabeležili već čitavih pet godina.
·'Smanjujuće dejstvo na opticaj je u ovoj nedelji ima-
'lJo povećanje obaveza po viđenju.kod „raznih računa” za 145 miliona na 265,8 miliona i povećanje obaveza sa
"rokom za 148,7 miliona na 703,1 milion dinara. Per
: saldo sti obaveze po viđenju manje za 61,6 miliona, a iznose svega 647,0 miliona dinara. Sve ove promene imale su za posledicu, da je орticaj novčanica per saldo povećan svega za 103,3 mi„liona; krajem meseca avgusta iznosi svega 4983. 8: miliona dinara. Ukupno pokriće iznosi 38,26%.
У милионима динара
|EOUC_LSCCCSCICICCCCCCCTT—<CC- rena
i у 31 ХП |34. ХП | 15. УП | 22. УП 31 УШ
АКТИВА 1929 | 1030 | 1931 | 193: | 1931 Подлога ;
зл. у касама и на стр.||1168.4) 1202.4. 15441) 1544.2) 1544.4
новч. у страној монети 15 2.9 3'2
девизе . . . - . |17592] 631.40) 545.8! 595.6] 606.7
Укупно 29217.6) 1834.4) 2091.5 2142,8| 2154,4 Девизе које не улазе у
подлогу | = . · 1164! :116.0) -200,0 "Кован повац;
у никлу · 29.4 29.7, 29.8 Демонетизирано сребро. На 230 333 3 | .
me . . . - |1287.:5|4433:71454.4|1448:0|1439.6
на хартије од вреди. ||_230.1| 203.4! 202,6!: 198:6|: 234.6
Укунно 1517.6) 16371 1657.0] 1646.6] 1674.3 ха + 27.4| 2та| 274 Раније аванси Држави -|4153.0|4020.71.824.3| 1824.5|1824,4 Глав. ТЕ Пан А а 400,0| 400.0) 470.0 Вредности рез. фонда 90.6) 90.6) 90.6 "Вредности ост; фондова 41 41 41 Непокретности, завод за - | израду новч. и намештај 140.0| 140.3| 140.4 Разна актива . . .. 34.3] 343) 354 ПАСИВА Капитал. . __.. 180.0| 180.0) 180.0 Резервни фонд ,. . 977) 971) 977 Остали фондови 41 4.1} 41 Новчанице у оптицају 5817.9| 5396,5| 5011.3| 4879.9| 4983.3 Обавезе по виђењу:
потраживање Државе 99.6)' 59.3' 352! 79.5| 28.3
жито ан ни — ||1250.0] 667.2| 443,9| 508.2! 352.8
разни рачуни 160.8| -195.6| :81.3| 120.8| :265.8 ; Укупно 1510.4| 922.1| 560,5| 708.6! 647.0 Обавезе са роком . 531.7| 554,4| 703.1 Разна пасива , . . · 63.6| 65.1) '69.5 Оптицај и обав. по Bb: 7328.3| 6318.6) 5571.9|.5588.6/.5630.4 Укупно покриће у '/р. 39.95| 29.50| 37.53| 38.34|. 37.26 Покриће у злату у 7. 2711! 27,63! 27.43