Narodno blagostanje

5. септембар 1931. НАРОДНО

+

BEOTPAJICKA BEP3A.

На девизном тржишту-у овој недељи-није било већих промена»и- обрт "девизе: је износио 22.33 милиона, “код скоро: непромењених курсева. Највише је трговано у девизама Њујорк (8,7 милиона), Лондон (Љ2 милиона), Цирих (3,7 милиона) и т.Д.

На ефектном тржишту курсеви су били следећи:

На дан з1 авг. 1. септ. 2. септ. 3. септ. 4ф% Аграрци = — 41.50 7% Инвестициони зајам — — 71.50 2 и по од сто Ратна штета 335— 333 | 320, 5 336.6% Беглуци — 54.50 51— 54.25 7% Блер _—— 69.50 —

Ратна штета је попустила до 2. 0. м., али је пред крај недеље у скоку; средњи дневни курс 3. 0. м. нотирао је 336.—, док је после звона плаћано и до 340—; обрт је износио 3.63: милиона, од тога 977 хиљада у промпт роби а 2.65 милиона у терминима. Иначе су обрти били минимални: 4% Атрарци трговани су за 62 хиљаде, 6% Беглуци за: 278 хиљада, 7% Блер за 324 хиљаде динара.

На њујоршкој берзи наши су доларски папири HOTHралискако следи:

на дан -7% Блер 8% Блер 169 НА Х Б. 28. августа 65.715 до 6675 72.— до 73.550 63— до 65.50 29. августа» 66.— до 66.75 73— до 75— 63— до 701. септембра 64— до 65— 73— до 74.97. 60.—s до 612. септембра · 63— до 64—-- 13— до 714.—. 59.12 до 613. септембра “ 60—=-до 62—= 73— до 74. 9760 = "до. 615 4. септембра 60— до 63— 70— до 13.— 55.— до 59—

ZAGREBAČKA BERZA

Devizno težište. Kursevi -svih deviza beleže slabiju tendenciju. Poslovanje se obavlja u običnim granicama. Promet se dnevno kreće između 6 do 8 miliona dinara bez kompenzacija. Privatne robe nema u izobilju. Narodna banka intervenirala ie u devizi Zirich, London i Prag. Promet u devazama prošle nedelje je iznosio 83 miliona dinara. Prema tome je prema prošloj nedelji povećan za preko 10 miliona dinara.

Efektno tržište. Jačeg prometa u deonicama novčanih zavoda u ovoj nedelji nije bilo. Ponuda je dosta slaba. Sva roba se lako preuzima uz nepromenjene kurseve. Union banka ie prometana po 150.—, a Jugo po 67.—, Srpska je krajem prošle nedelie rađena po 189.— ali u ovoj nedelji ponovo. dostigla svoj raniji kurs od 190.—. Zemaljska banka je takođe čvršća, i rađena je po kursu 115.—. Od industrijskih papira ima nešto veći promet Trbovlje. Kurs je dosta nestabilan. Na drugi dan ove nedelje rađeno je po 220.—, a u sredu po 217.—. Pri kraju sastanka kurs je dalje popustio, te je novac ostao na 210.—, a roba je bila 215.—. Drava se donekle stabilizirala na kursu od 212.50, uz koji kurs ima dnevno po 2-3 zaključka. Vevče se stalno traži po 120.—. Šećerana beleži dalji pad za nekih 10 poena, te. je zaključivana po 205.—. Raguzea je trgovana uz svoj stari :kurs novca 1. |. 300.—.

Šteta je ove sedmice ponovno oslabila. U ponedeljak ie rađeno po kursu 340.—, a za decembar 347.—. Drugi dan je pala na 335.—, a pri kraju sastanka kurs novca ostao je na 332. Promet je dosta skučen. Dnevno samo po par zaključaka. Promet u dolarskim papirima dosta je živ. 8% Blair ide po 78.5, a 7% po kursu od 69.—. Seligmanove obveznice su оуов put ostale bez zaključaka. Novac notira 60.—, a roba 71.—.

РОБНО ТРЖИШТЕ.

Пшеница.

У току ове недеље је ситуација на светском тржишту пшенице остала и даље лабава. У Чикагу курсеви су попустили“за' 1 и по центи а на Винипешкој берзи за 5/, до ој центи за бушел. Извештаји разних пољопривредних обавештајних бироа сматрају; да су цене већ достигле минимум и да даље неће моћи падати. Има чак и неколико оптимиста

БЛАГОСТАЊ Страна 5713 |

који тврде, да Немо у догледно време забележити чвршће | курсеве. Вести, које долазе из Русије јављају да летња пшеница није "дала очекивани резултат “и да је зимска пшеница ; у квалитету знатно подбацила. Примећује се да су ове ве» сти имале за последицу преоријентацију купаца од руске пшенице ка манитоба роби и северо-американској хардпшеници. У Америци изгледа да је притисак нове пшенице: до- . некле попустио. Ова се чињеница мотивише тиме, што фармери код данашњих цена немају више интереса да продају и ако је њихова финансиска ситуација доста неповољна. Само што ово не важи и за канадске фармере.

Дуготрајне кише и хладноће у Европи направиле су извесне штете због којих ће жетвени приноси у Француској, Немачкој, Чехословачкој и Пољској бити мањи од досадашње процене. Због тога има оправданих нада, да ће увозни контингенти ових држава бити повећани. |

Такође се не смеју потцењивати потребе за пшеницом ваневропских држава. Ту је у првом реду Кина а за њом долази Индија, где је као што смо у нашем последњем извештају напоменули, жетва пиринча знатно подбацила. На његово место мораће доћи пшеница, Најважнији оптимистички фактор у погледу развоја цена пшенице је још увек предвиђено смањење засејане површине. Поједине државе такмиче се у погледу објављивања података о смањењу производње. Из Аустралије јављају да је производња смањена за 25—30%, из Аргентине долазе вести 0 смањењу од 35 до 40 од сто. За северо-американске државе је званично 06јављена цифра од 12%. |

Али има и песимистичких момената. Прошле недеље стигли су први већи транспорти руске пшенице у европска пристаништа. Интензитет руских понуда врло је велики а квантитативно су данашње понуде за преко 25% веће од прошлогодишњих. Осим руске робе врши јак притисак још и румунска, која се врло јефтино нуди. Тргује се у Ротердаму и осталим лукама по 3.50 хол. фор. што у динарима износи свега 77 динара за 100 кгр. Ако од ових цена одбијемо подвозе и остале трошкове (подвозни трошкови се рачунају до: Амстердама око 40 динара за 100 кгр.), онда за саму пшеницу не остаје много. По себи се разуме да је због оваквих румунских понуда и продаја наше робе на иностраним тржиштима знатно отежана. ·

Наше домаће тржиште је непромењено; цене такође. У нешто већој мери нуди се сремско-славонска роба.

Кукуруз. Светско тржиште кукуруза је у току последње 'не-

шкој берзи, али је према крају прошле недеље цена ипак порасла за 1:/, до 13, цента за бушел. Од пресудног значаја биле су терминске ултимо ликвидације. Изгледа да је контермина слабо била покривена. Ова се ситуација на дуже време није могла одржати пошто је код повећаних курсева одмах била повећана и понуда промпт робе.

У погледу нове жетве тенденција је доста чврста. Сматра се да је гајење свиња повећано за око 18%, што ће имати за последицу, нарочито код садашњих ниских цена, да ће потрошња за исхрану стоке знатно бити повећана.

Према званичним податцима из Аргентине, дала је жетва кукуруза принос од 9,4 милиона тона према 6,3 милиона у прошлој сезони. Рачуна се да је 50% до сада већ извезено. У европским државама изгледи за жетву знатно су се поправили услед последњих киша. Тако се сматра да ће Румунија имати 1 и по до 2 милиона тона робе за извоз.' Код нас се стање кукуруза у главноме може сматрати за лошије у Срему, добро у Банату и Горњој Бачкој, док је у Босни, Херцеговини и Далмацији стање врло лоше. На домаћим тржиштима цене су попустиле; понуде су приличне а тражња доста слаба, .

деље показало знатне осцилације цена, нарочито на чика; ·