Narodno blagostanje
~
17 октобар 1931.
V. Bajić
AŠČIŠĆENJE POJ!
Capasma 655
— Nekoliko konstatacija, ispravki i obaveštenja —
1. Inflacija i devalvaciia.
Od kako je Engleska ukinula zlatno važenje, načinio se u evropskom novinarstvu čitav haos; — ne samo zbog toga što se svaki novinar žerira kao ekonomist, već velikim delom i od samih stručnjaka. Čitalac se ne može više da snađe. Najkarakterističnija je pojava pometnja između inflacije i devalvacije. Ono što su uradile Engleska i izvestan broj država, to nije inilacija, to je samo ukidanje zlatnog važenja i uvođenje papirnog na njegovo mesto. Uvođenje prinudnog kursa odпозпо зизрепдоуапје obaveze bančine da zamenjuje novčanice za Zlato, negacija je zlatnog važenja u svima njegovim modalitetima. Ne može se dovoljno naglasiti da sve što se dogodilo od 21. septembra nije ništa drugo do ukidanje zlatnog važenja i uvođenje papirnog, jer se svakodnevno ponavlja u velikom delu svetske štampe, da je nastupila inflacija. Inflacija po definiciji nije ni u koliko vezana za mpapirno važenje. Postoji isto tako inflaci|a. zlata. Može se reći da nema danas ni jedne napredne ni civilizovane države, koja bi imala papirnu inflaciju, ali zato ima država 'koje su duboko zagazile u zlatnu inflaciju. Baš se poslednjih dana usled velikog priliva zlata u Francuskoj vrlo mnogo piše o: njenoj zlatnoj inflaciji. O tome veli jedan od majpoznatijih
ekonomskih stručnjaka, Žermen-Marten, bivši ministar, ı
narodni poslanik i profesor imiverziteta: „Mi se me ustežemo da priznamo da će dalji priliv zlata prouzrokovati velike neprilike. Ostavimo na stranu već poznate prekore da Francuska namerno akaparira zlato. Ali ne treba zaboraviti da su Anglo-Nemci produžili svoju akciju da nagovore Ameriku, da napusti zlatno važehje, što bi neopisano pogoršalo privrednu depresiju. Nikako ne treba da gubimo iz vida opšte posledice inflacije: poskupljenje života i t. d.”
Jnilacija nije ništa drugo no puštanje u opticaj platežnih sretstava koji premašuju potrebu privrede za njima, što neizbežno vodi skakanju cena. Sasvim je irelevantno da li se ta dopunska snaga pojavljuje u vidu novčanica ili metala, zlata, bankarskog kredita i t. d. U svakom slučaju uvek se pojavljuje skakanje cena kao posledica.
_ Engleska i ostale države koje su ukinule zlatno važenje i ne misle da pristupe inflaciji i čuvaju je se kao žive vatre. Engleska je izbegla tu opasnost samim tim što je pre tog fatalnog akta temeljno izvela saniranje državnih finansi|a i što svim srefstvima radi da, ı koliko |e to u liudskim rukama, izvede ravnotežu svog bilansa plaćanja. | ___ Cela je pometnja došla otuda što je u svima državama Које su ukinule zlatno važenje, posle toga nastupilo slabljenje kupovne snage novca. i skakanje nivoa cena. Teorijski se da zamisliti da usprkos ukidanju zlatnog važenja kurs novca ostaje ma nivou zlatnog pariteta. Ali to ovde nije bio slučaj. To skakanje
cena u državama koje su ukinule zlatno važenje, dalo |
je povoda da se ono identifikuje s imflacijom. Ukidanje zlatnog važenja ne mora voditi skoku cena.. Mi ćemo
imati u budućnosti izvestan broj država, koje će takođe,
: preći na papirnu valutu, ali ne kao 510 је to bio slučaj | kod Engleske već zbog inilacije kredita novčanične bani ke, jer inflacija papirnog novca neminovno ruši zlatno i važenje.
Sasvim je drugo nešto devalvacija. To je zakonsko smanjenje metalne sadržine novčane jedinice. Vrlo je verovatno da će stabilizacija funte, koja mora da usledi jer bi Engleska inače došla do ekonomske katastrofe, biti vezana sa devalvacijom. Biće zakonom odlučeno da funta sterlinga, koja je 21. septembra imala 7.32 grama zlata, u buduće ima n. pr. 5,856 grama.
Inilacija je strašna stvar. Ona je revolucija cena, oštećenje poverilaca i u opšte socijalna i ekonomska revolucija. Možda nije bilo ni jedne revolucije u 'sistemu kapitalizma, koja je izizvala takav socijalni i ekonomski poremećaj, kao nemačka inflacija posle rata.
To je značaj inflacije sa nacionalno-ekonomske tačke gledišta. Pa ipak se u svima zemljama čuju znažni glasovi u korist inflacije. Ali u svakom slučaju treba imati u vidu da među njima nisu ni Kins ni Fišer. Oni ne žele inflaciju. Kins smatra da opadanje kupone snage funte sterlinga neće imati za posledicu skakanje cena. On smatra depresijaciju funte za korekturu nenormalnog nivoa cena u Engleskoj. Mi smo o tome opširno pisali i možemo još samo toliko da ponovimo da je to jedno od najgorih sretstava za korigiranje opšteg nivoa cena.
Hi Da li je dolar a opasnosti?
Pala je reč da dolar nije više stabilan i da će u najbližoj budućnosti da padne ispod svog zlatnog pariteta. Debelim slovima se navode sume izvoza zlata iz Amerike za poslednju godinu, poslednji mesec i DOslednju nedelju. Već se zna tačno kad će dolar da padne. — Mi se ne ustežemo da budemo proroci na temelju datih elemenata. Kod valute je to vrlo delikatna stvar. Ali postoji jedan dosta siguran kriterijum za prognozu bliže budućnosti jedne valute: to je kreditni odnos dotične države prema inostranstvu. Opasnost је kod zemlje, koja je kratkoročno dužnik. Država poverilac je van opasnosti. A Francuska i Amerika su poverioci. Dolar može da se polkkoleba samo u slučaju bežanja iz njega. A to je vrlo malo verovatno s obzirom na aktivni bilans plaćanja i velike stokove zlata u Americi.
Amerika toliko godina daje dugoročne i kratkoročne kredite celome svetu. Amerikanske novčanične banke su zavele i suviše nisku kamatnu stopu u nameri da što veći iznos zlata ode iz žemlje. To je razlog da im se od strane mnogih stručnjaka čine prekori da su nigkom kamatnom stopom i obilnim kreditnim volumenom prouzrokovale posredno berzanski krah 1929. godine. Kod stručnjaka vlada nepodeljeno mišljenje da je Amerika poverilac u vrlo velikom obimu. Evo šta O tome veli finansijski kroničar pariskog „YTana” Frede- , :rik, Ženi: LI |
„Amerika manje duguje inostranstvu nego Što po- | tražuje. Čak i u koliko su u pitanju kratkoročni kapitali, ona je prvenstveno zemlja poverilac. Van svake je sumnje da se jedan deo hjezinih sredstava zamrznuo.