Narodno blagostanje

Орана 696 ;

мију 0.50 лева (20 пара) на извоз кукуруза, који не подлежи монополу.

— Француска је, као што смо јавили, повећала почетком о. м. царину на хмељ на 400 фр. (890 дин.), али је Чехословачкој одобрила контингент од 450 тона уз царину од 200 фр. (445 дин.) од 100 кгр. Тим поводом је и Пољска, која је новом царином осетљиво погођена, затражила. такође контингент. |

— Пољска успева да одржи свој извоз путем премија !

и снижавањем подвозних тарифа. Овогодишње извозне премије и железничке повластице коштаће државу укупно око 200 мил. зл. (1,26 милијарди дин.) т. ј. равно 8% свих државних прихода. Интересантно је, да Пољска, фаворизирајући извоз жита шкоди сама себи. Највећи део извоза жита

купује Данска (15% пшенице, 40% ражи и 10% јечма), за ' исхрану свиња. Јефтина сточна храна дала је потстрека.

производњи свиња и тиме конкурише Пољској.

СОНИЈАЛНА ПОЛИТИКА

послених. Скраћењем потпоре од 52 на 26 недеља испашће из осигурања око 378.000 особа од тога 80.000 жена. Они ће пасти на терет социјалној помоћи т. зв. „Transitional benefit”, nopen 500.000 koje већ издржава. Она даје сталну помоћ, али је ова ограничена и не мора бити једнака. Успостављени су нарочити одбори, који контролишу, да ли постоји стварна потреба.

— Ових дана склопљени су на реципрочној бази уговори између наше и француске владе у погледу осигу-

рања обостраних радника у случају болести, инвалидитета_

и унесрећења.

ТРГОВИНА

— Француска је одобрила Румунији до краја о. г. контингент од 35000 тона горивог дрвета.

— Према споразуму између кинеске владе и американске федералне Пољопривредне Дирекције о куповини 45 хиљада вагона типенице на кредит, ова се обавезала да у октобру излиферује 9.000 вагона, а следећих месеца по 7.500, од чега пола у брашну. Кинеска влада ће платити 4%-ним обвезницама са роком 1934, 1935 и 1936 год. Гишеница и брашно се смеју употребити искључиво на исхрану пострадалих од поплава.

— Према закљученим споразумима Самосталне управе државних монопола, извоз наших дувана достићи ће суму око 400,000.000 динара.

СПОЉНА ТРГОВИНА

— Mađarska javnost sa uznemirenošću konstatuje да izvoz pšenice u Italiju rapidno opada. Od jula do septembra izvezeno je tamo svega 16.250 tona prema 415.224 tone u istom razdoblju prošle godine. U oktobru nije Htalija kupila ni Кк1оgram mađarske pšenice, tako da Mađari već počinju izražavati bojazan da su izgubili to tržište.

— Почев од 5. октобра о. г. смањено је у Немачкој трајање потпоре у незапослености на 20 недеља. Међутим, Министар рада продужио је трајање осигурања у кризи. Тако да целокупно трајање износи 58 недеља, а радницима преко 40 година 71 недељу. При подели потпора водиће се строго рачуна о потребитости. У ту сврху поведено је рачуна о што тешњој сарадњи између радничког осигурања, општине и државе.

— Већи део румунских извозника жита затражио је од својих муштерија плаћање у злату на што ови не пристају. Због тога је извоз запео. Многи страни увозници прете, да ће сасвим да прекину послове са Румунијом, ако ова не попусти у захтевима. Све прекоморске државе, веле они, са највећом приправношћу продају своје жито за папирне фунте, па зашто то и Румунија не би чинила.

Бе

— Због аустријских девизних одредаба запео је увоз

БЛАРОСТАЊЕ

_|жита. Велики број бродова са житом, опредељеним за Беч,

|чека у Братислави. Страни извозници траже исплату у до|ларима или чехословачким крунама, а увозници не могу да "их набаве у довољним износима у Бечу. Постоји бојазан |Од глади.

| ИНДУСТРИЈА

— Фореста Романа, холдинг друштво за шумарску индустрију и трговину дрветом са седиштем у Цириху, дошло је у тешку ситуацију услед депресије на светском тржишту дрвета. Холдинг је био емитовао облигације у износу од 15 милиона шв. франака, на које до сада још није плаћена никаква камата; оне ће бити исплаћене имаоцима по нарочитом споразуму и по једном ниском курсу. Осим тога, холдинг дугује још 22 милиона шв. франака једној |групи, коју сачињавају: Д. Д. банка, лондонска кућа Шрејдер, Варбург и Комп., која је опет заступник једног амери-

_|канског конзорцијума, на чијем се челу налази Шетпан“ — У Енглеској се проводи реформа осигурања неза-

опа! Ассерфапсе Со. У рукама ове групе се налази и 7,42 мил. шв. франака основних акција холдингових, т. ј: половина главнице. Сви су изгледи да ова група жели да ликвидира целокупан свој ангажман према Форести, чиме би као једини интересенат остала Банка Комерчиале Италиана, као што јето и у почетку била. Свих 11 предузећа која припа„дају холдингу, закључују 1930. годину с губитком од укупно (244 милиона леја (80,5 мил, динара). Осам погона је обу" стављено. Фореста претставља велико оптерећење за Банка Комерчиале. Холдинг Фореста Романа обухвата ова предузећа: Р. е С. Godiz (glavnica 101,8 miliona leja); vorm. Eichler (20); Regbinul Sacese (8); Forestiera Union (8); Valea 'Trotosului (6); Doda Bistra (0,8); Valea Fiadului (0,7); Rastosnea (1,5); Bistritza Nasauf (3); Forestiera Union (2,35); , Foresta Romana (3).

ПОЉОПРИВРЕДА

— Овогодишња жетва пшенице у Маџарској износи 2,2 мил. Извозни вишак износи 60.000 вагона. Од тога је извезено свега 10.000 вагона. Аустрија је увезла свега 4000 вагона, а одобрен контингент износи 26.000 вагона. Ништа боље не стоји ствар ни са Италијом, од које је Маџарска добила контингент од 20.000 вагона.

— Према вестима из Скопља, завршена је берба дувана у Јужној Србији. Овогодишњи принос износи око 9 милиона килограма, према 7 милиона кг. из прошле године. Пошто је квалитет бољи од прошлогодишњег, рачуна се да ће произвођачи добити 190 до 200 милиона динара.

— Египатска влада намерава да смањи сејање првокласног памука за 30%, а осталих врста за 25%, пошто по њеном рачуну за толико понуда премаша потражњу.

— Грчка влада намерава да поднесе парламенту пројект закона о мораторијуму за сељачке дугове, чије би се плаћање одложило на 2 до 5 година. Трговачка комора у Драми уложила је протест против тога предлога, јер би он можда помогао сељаку, али би сигурно шкодио привредном животу, пошто би кредит тиме био уништен. Трговачка потраживања од сељака била су и досад на трећем месту. Прво је долазила држава, затим Аграрна банка, па тек онда они. Тражи се да се сачека још извесно време.

— Пољска пољопривреда дугује дугорочно 2350 мил. зл. (19,8 милијарди дин.), а краткорочно 1500 мил. (9,45 милијарди дин.). Просечна камата износи код дугорочних зајмова 11%, код краткорочних 16%. Значи да само каматна служба захтева годишње округло 500 мил. зл. (3,2 милијарде дин).

— Швајцарска влада купује од домаћих продуцената жито уз цену од 418 дин. за пшеницу, 313,5 дин. за раж, а мешану пшеницу и раж 365 дин. од товара.