Narodno blagostanje

Страна 716

preduzeća „La Dalmatienne”, čija sopstvena sretstva (francuskog izvora) premašaju 530 miliona dinara.) On je u znatnoj meri zainteresovan i kod Socićitć de Construction des Batignolles, koja izvršuje velike melioracione radove na Pančevačkom ritu i koja učestvuje u gradnji zemunskog mosta u Beogradu. Andrć Vincent-a nalazimo i u našoj šumskoj industriji, kao člana uprave Šumskog dioničarskog društva Moslavina, Popovača, kao zastupnika francuskog preduzeća Carrel Ainć, Fouchć & Cie., čiji je on pretsednik i koje također spada međ ona preduzeća, koje kontroliše Banque Nationale de Credit. Ali ovo još nisu sve veze sa našom zemliom. To su samo neposredne, a ima i vrlo važnih posrednih, na koje ćemo docnije naići.

Krajem 1930. godine otpočeo je iznenada run na Banque Nationale de Crećdit, koja je u ono doba imala preko 4.5 mili{arde franaka uloga. Ovaj se run samo može objasniti kao posledica lošeg iskustva i opšteg nepoverenja francuskih kapitalista, jer se ova ogromna kreacija Vincenta u ono vreme relativno još vrlo dobro držala. Zbog brzine, kojom se ovaj run pojavio, tu nije bilo druge pomoći do vladine intervencije, pre svega zbog ogromnih uloga (preko 10 milijardi dinara). Januara ove godine bio je obrazovan naročiti komitet za saniranje u kome su učestvovali Compagnie des Pro-

duifs Chimiques et Electrometal. Alais, Froges et Ca-

margue (Pćchiney), Banque Lubersac i Loucheurova grupa. Pomoću ovog komiteta banci je uspelo, da na berzama održi kurs svojih akcia, što je imalo za posledicu relativno brzo smirenje publike. Ova tri preduzeća su pokupila na berzama jedan veći paket akcija Banque Nationale de Crćdit (koje sada prilično ženiraju članove konzorcijuma) a njihovi pretstavnici Louis Marlio, Jean de Grailly, Baron Charles Petiet, Alexandre Dreux i Renć Bernheim kooptirani su u upravu Banque Nationale de Credit što je i glavna skupština u aprilu ove godine odobrila. Ova je međusobna veza proširena i na poslovne veze. G. Louis Marlio je između ostaloga bio i pretsednik upravnog odbora Francusko-Jugoslovenskog zavoda za trg. i ind. a. d. u Beogradu, osnova– nog u 1930. godini. U njegovoj se upravi nalazio i 8. Henri Maqueau, direktor Comptoit-Lyon-Allemand, a međ njegove najbliže poslovne prijatelje spada Зостете des Trćfifileries et Laminoirs du Havre, iz konserna Banque Nationale de Credit.

Međutim, pre kratko vreme preuzeo je srpski konsern sve akcije, usled čega su svi francuski pretstavnici istupili iz upravnog i nadzornog odbora.

Intervencija gore pomenutih grupa donela je povoljne rezultate; došlo je čak i do ponovnog priliva podignutih uloga. Ali Banque Nationale de Crćdit još nije izlečena. Kad su se u julu ove godine pojavile teškoće Nemačke, kad |e došlo do moratoriuma i t. d., imala je Banque Nationale de Crćdit da izdrži drugu, ozbiljniju navalu poverioca. Za mobilizaciju njezinih ogromnih potraživanja bilo je dockan. Privredna depresija je počela da se oseća i u Francuskoj i kad je baissea na svetskim berzama zahvatila i Francusku, nastupila je katastrofa i kod Banque Nationale de Credit. Potraživania su u sve većoj meri zamrzla; u to vreme došla |e još i baissea engleske funte a ta |e izazvala paniku na pariskoj berzi. Ogromna kreacija Banque Nationale de Credit morala je apelirati na solidarnost francuskog bankarstva (o kojoj za vreme rata nije htela ni da čuje) i zatražiti pomoći. Na berzi je došlo do

1) Pre neki dan Andrć Vincent podneo je ostavku i na položaji prefsednika uprave „La Dalmafienne” u Splitu.”

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 46

sloma njezinih kurseva i katastrofalnog opadanja; акcije od nominale 500 апака Конгаје зи: ·

31. 10. 1929. 1620— 30. 9. 1931.- 40011. 12. 1030. „1306 — 15. 10. 1931. 25228. 4:19831. 1243 — 25. 10. 1931. 178315. 9: 1991. 910—— 28. [0. 1931. [01 28. 9.193. o/b—

Inicijativom francuskog Ministarstva finansija i Francuske banke odobrile su pariske velebanke Banque Nationale de Crćdit kredit do dve milijarde franaka i preuzele apsolutno jemstvo za uloge. Prvobitno je predviđeno, da ima ova pomoć da traje do kraja godine; ali je brzo zatim formiran naročiti konzorcijum za spasavanje, u koji su ušle Banque de France, Credit Lyonnais, Comptoir Nationale d'Escompte, Socićte Gćnćrale, Credit Industriel a docnije Banque de Paris i Banque de Union Parisienne. Osnovan je specijalan zajednički fond od 870 miliona franaka, od čega je uplatilo Ministarstvo finansija odnosno Caisse des DčpOots et Consignations 600 miliona franaka, banke su preuzele 240 miliona, a uprava Banque Nationale de Credit 30 miliona; sumu koju su votirale banke, isplatila je Banque de France na teret zajedničkog računa, a rok Ovog kredita utvrđen je na tri godine.

Predviđena je i mogućnost, da se Banque Nationale de Crčdit fuzioniše sa Credit Industriel et Commercial ı da se na taj način sprovede definitivna sanacija, ako ona u opšte još bude moguća. Bivši direktor ove banke g. Baratier de Ray preuzeo je već i mesto generalnog direktora Banque Nationale de Crćdit. Ali je još uvek otvoreno pitanje da li će do fuzije uopšte doći, pošto se u poslednje vreme pokazalo, da je položaj banke mnogo teži, no što je to izgledalo u početku njezine krize. U pariskim finansijskim krugovima se зуе više čuju glasovi koji traže, da otvori sud stečaj nad bankom i da se njezin bivši pretsednik Andre Vincent i nekoliko članova upravnog odbora uzmu na krivičnu odgovornost. Bivši pretsednik! — pošto je njegova ostavka: bila uslovljena od strane konzorcijuma za spasavanje, Andrć Vincent se povukao a na njezovo mesto je izabran g. Pierre Richemond, dosadašnji član upravnog odbora Banque National de Crćdit.

. Status banke još uvek nije utvrđen, ali se smatra, da njezina zamrznuta potraživanja iznose oko 1.5 do 2 milijarde franaka, koje će ona moći potpuno realizirati jedino u slučaju, da se ranija industrijska konjunktura ponovno vrati.

Bolest aktive Banque Nationale de Credit došla je usled rđavo plasiranih kapitala, tako da su potraživanja zamrznuta, delimično dubiozna a delimično propala. Najveći gubitak je kod Comptoir-Lyon-Alemand (oko 500 miliona) i Diaperle (125 miliona), a dubiozna i zamrznuta su potraživanja kod: Gaumont-Cinema (200 miliona), Lorraine-Dietrich (150 miliona), Acićries Firminy (100 miliona), Hydro-Cčre (80 miliona), potraživanja u Nemačkoj (165 miliona), dugovi raznih

'rudokopa, koji pripadaju konsernu banke (120 milio-

na), Tabacs d'Orient (30 miliona), Banco del Peru (5 miliona), Electro-Dives, Treffileries du Havre i Elecfro-

·'Cable (ukupno 180 miliona) i t. d. Tome treba dodati

još i bančine gubitke na kuponima i obligacijama u engleskim funtama od oko 15 miliona. - |

Ш. Сотрбот Гуоп-АНетапа.

· Odmah posle obustave plaćanja Banque Nationale de Crćđit zatvorio ije svoje Ššaltere i Coniptoir LyonAlemand u Parizu; ova je banka osnovana 1880: go-