Narodno blagostanje
=
_12 депембар 1931.
В. Бајкић
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |
Страна 771
КЛИРИНГ МЕЂУ НАРОДИМА
— Његове добре и рђаве стране —
КЕ Девизна ограничења и златно важење
У свом добро запаженом говору о аустријским финансијама, којим је отворио буџетску дебату ау-
" стријски Министар финансија, Вајденхофер, казао је
између осталога, да, ће се влада и даље трудити да брани златан паритет шилинта и да се нада, да ће у томе и у будуће успевати исто тако као што се и досада успевало, у пркос покушајима, контрамине са, стране међународне шпекулације. Г. Министар је казао, да шилинг не само да није изгубио ништа, од своје куповне снате у унутрашњости, већ и на страни је сачувао интервалутарни курс на бави златног паритета.
Узгред да напоменемо, Да ово последње није тачно и да се у Берлину и Швајцарској могу добити ефективни шилинзи са 20—250% испод златног паритета. Истина г. Министар каже, да су врло мале количине шилинва, у иностранству. Ми то не можемо да контролишемо, али тако исто ни г. Министар не може побити саотттења, о депресијацији ефективних пилинга у иностранству.
Али оно што је тлавно, то је што г. Министар мисли, да Аустрија има и даље златно важење. Из-
гледа, да на том гледишту стоје све остале државе, |
које су увеле строжија или блажа ограничења, девизног промета, Гледиште је скроз погрешно. Под златним важењем разуме се стање по коме новчанична, банка, замењује по виђењу свакоме своје новчанице за звечеће злато или за златне девизе по утврђеном паритету. Девизна ограничења значе делимично суспендовање те обавезе. Новчанична банка под режимом девизног ограничења, даје, истина, по паритету веће или мање износе девиза, али не свима, и као природна последица, је депресијација, валуте, која. је у толико већа, у колико је енергичнија и већа тражња ва девизама од стране оних, који нису задовољени од стране новчаничне банке. Шта значи напуштање златног важења, знају народи и сувише добро и то из сопственог искуства, које су преживеле данашње генерације. Може се извесно време одржавати паритет домаће валуте помоћу девизних ограничења, али депресирана, валута у иностранству дејствује, да се створи стање и сувише познато у свима земљама, после рата, са депресираном валутом, наиме два курса: један службени, други приватни. То двојство курсева, пак, изазива, бегство из домаће валуте, повећава тражњу за девизама, обара приватни курс и.на крају крајева се под
| ЊИМ сруши службени курс или постане толико но-
миналан, да ни за кога више не игра никакву улогу.
И, Немачка политика девизног ограничења
У току ове године немачка влада је дала довољно доказа, да, јој је стало по сваку цену, да одржи марку на златном паритету. То је био повод многобројним делимично неразмишљеним мерама, које је она, предузимала летос када се уплашила, за марку. Међу првим од тих мера било је апсолутно
обустављање давања девиза од 4 до 7 августа, Али
је немачка влада, увидела, куда то води, и због тога је баш у интересу саме марке почела, да разграђује систем девизног ограничења. Она је одлучила, да сваки увозник, домаћи или странац, може добити девиза за увезену робу у границама континтента 1980. године. Истина пре кратког времена она је спустила контингент на 75% увоза из 1930. године, али то неће да значи рестрикцију увоза. због тога, што је опала куповна снага немачког народа у међувремену, као и код свију осталих народа, што се, пак, огледа у огромном паду волумена, спољне трговине у целоме свету. Али у границама, тих континтената, немачка, Рајхсбанка, и њезине филијале дају девизе свакоме без обзира на, његово поданство. |
Даље, немачка влада предузима кораке да, спречи, да се постојећа девизна ограничења не злоупотребе и да се не уносе поремећаји у односе између појединаца, а у области спољне трговине. Примећено је, наиме, да има Немаца, који изврдавају своје обавезе према странцима од којих су купили робу, било да продавцима стављају робу на расположење, било да не плаћају противвредност, а увек изговарајући се на то, да не могу добити девизе. Због тога је Немачка одлучила да сваки странац може добити девизе за робу продату немачком поланику, ако је један од ова два торња случаја. Исто тако немачка, Рајхсбанка, исплаћује камате на све инвестиције у Немачкој, па и отплате капитала. Камата по хипотекарним потраживањима и отплата хипотекарног дуга такође се хонорише у девизама, од стране Рајхсбанке.
Што Немачка, није могла у томе да оде до крајних граница, што такву исту предусретљивост не може да, покаже према повериоцима немачких поданика, за тражбине које су постале пре 15 јула т. 7.
|лежи у специјалним околностима, наиме у уговору
између немачке владе и међународних поверилаца о пролонтацији. Њиме је забрањено Немачкој да исплаћу је појединачно повериоце, што је сасвим природно, јер није право да једни пристају на пролонтапије а да за то време други инкасирају своја потраживања. Ми смо мало детаљније говорили о немачкој политици девизног ограничења да, би смо доказали како земља, која је увек показала, да има пуно разумевања за механизам међународног плаћања, и ва теорију новца, не сматра да су девизна ограничења, спас стабилности валуте, и да тако поступа бат Немачка. чији је биланс плаћања најпасивнији у Европи, које због великих дуговања приватника на страни које због репарација.
Ш, Три "чља политике девизних огланичења Ко чита површно европску штампу добија. утисак. да су готово све државе пришле политици девизних ограничења. __ Међутим мали део европских држава практикује ограничења девизног промета, Ове се те држа-