Narodno blagostanje
12 децембар 1931. "НАРОДНО
иста. Међутим, картелисана индустрија није дала овакво обећање. Она само обећава радницима суделовање у до-
битку, ако се коњунктура поправи.
=== ee =—=—= = (x. Venusan ()iiOl interpelisao! |e Preorientiranje madžarske _ ce. Flandena, francuskog minipolitike stra finansija o zajmu, koji je се Francuska dala 31. oktobra ove godine Madžarskoj u iznosu od 354 miliona franaka.
(G. Flanđen je odgovorio sledeće:
— Baš ı tome momentu mi je ministar spolinih poslova stavio na raspoloženje obaveštenja koja se odnose na madžarsku situaciju i upozorio me na ekonomski i politički interes, koji
a
postoji da Madžarska prebrodi teškoće u kojima se nalazi. Da-.
kle, neka se пе govori o ličnoj politici ministra finansija.
(Govori se da је sporazum sa Francuskom dočekan u mađarskom parlamentu uvredama i glasnim psovkama. Evo oficijelni demanti publikovan od madžarske vlade:
— Madžarska telegrafska agencija izjavljuje, da, nasuprot nekim vestima u stranim listovima, nijedan poslanik nije napao Francusku za vreme trajanja ove sesije francuskog рагlamenfa, u stvari avansa odobrenog od Francuske.
Jedini govor, ali ne napad, nego kritiku francuske poli- |.
tike u pitanju razoružanja, držao je jedan socijal-demokratski poslanik na sednici od 18. novembra. Naprotiv, tačno је, da su mnogi govornici isticali potrebu francuske orientacije.
} francuska štampa bila je nezadovoljna. Nezadovoljstvo, opravdano s obzirom na prošlost. U Mađarskoj jedanaest godina vlada feudalna bankokratija, koja je smatrala za svoju prvu i jedinu dužnost da razdražuje пагодпе osećaje i buni na otpor protiv postojećih mirovnih ugovora i stanja stvorenog sa njima. To je bilo glavno pitanje i u unutarnjoj i u spoljnoj politici Mađarske. Želja pobeđenih naroda da izmene postojeće ugovore o miru, postoji kod svih bivših centralnih saveznika — Nemačke, Austrije, bugarske i Turske — ali u ovima se ona manifestuje jednom ili dva puta godišnje, dok je mađarski narod pod vodstvom Be{lena stalno, svaki dan, sa velikom upornošću tražio reviziju ugovora. Mnogi su već počeli da se dive kuraži Mađarske. Legitimisti su bili tako uzeli maha, da je svako drugo političko pitanje bačeno u pozadinu. Pučevi su bili stamo u pripremi. Ofkrivani su prema pofrebi, kako je vlada našla za zgodno. |
Ugledni bečki časopis „Der Ostrreichische Volkswirt” postavlja pitanje, hoće li ostali svet ikada saznati, da li su i
atentati kod Jiterborga i Via TForbađia pripremni manevri „bez-.
značajnih” pučista u Budimpešti?
Prema tome i pored razloga navedenih od g. Flandena, postavlja se pitanje, zašto je Francuska dala zajam Madžarskoj?
Posle odlaska Dr. Betlena mađarska vlada je uvidela da njena sopljna politika vodi katastrofi, i da se situacija u zemlji može popraviti samo pomoću Francuske.
Kriza u Mađarskoj kulminira. Zemlja je posve bez deviza; guverner i viceguverner Narodne banke formalno su pobegli, prepuštajući upravu činovniku Ministarstva finansija.
Nova orijentacija mađarske spoljne politike, njena emancipacija od dosadanjih prijatelja, i politika oslanjanja na Francusku može da objasni, pored razloga g. Flandena, zašto je
о
Francuska dala zajam Mađarskoj. Mađarska vlada je morala, nesumnjivo, u vezi sa svojom novom spoljno političkom ori-
entacijom dati i potrebene političke garantije. Као znak, da Mađarska u istinu menja svoju spolinu po-
litiku, mogu se uzefi i predavanja g. Hantoša u Pragu i Beču.
G. Hantoš propagira privrednu Dunavsku federaciju. Njegove veze sa Ke d'Orsejom su poznate. Međutim, Dunavska federacija sa pristankom Francuske znači potpuno i definitivno napuštanje dosadašnje politike Madžarske.
Audijencija grofa Betlena kod rumunskog kralja Karola |
leži na liniji novog kursa mađarske politike.
БЛАГОСТАЊЕ Страна 111 Nas može ovaj novi kurs u spoljnoj politici Madžarske samo da raduje. Sa susedima se uvek prave najbolji poslovi. Dosadanja politika onemogućila je dobre susedne privredne veze. Danas je situacija takova, da Mađarskoj preti bankrot-
| stvo, neredi i revolucija, a to nije u našem interesu.
У претпоследњем броју „Наредног Благостања“ писали смо о бољшевичким мерама немачке владе у циљу раздужења пољопривреде Источне Пруске. Данас се већ озбиљније говори о проширењу ових мера на читаву немачку пољопривреду.
Румунија је ових дана предала јавности законски предлог о раздужењу пољопривреде. Овај је без сумње радикалнији од уредбе за раздужење источне Пруске. Румунски законски предлог односи се на читаву земљу и предвиђа раздужење свеукупног сељачког дуга, док је у Немачкој хипотека првога реда остала нетакнута. У Немачкој главну корист од раздужења има велепоседник, у Румунији се може
Опет експропријанија права повериоца
њиме да користи само сељак, који сам обрађује земљу.
и 75% својих прихода црпи из пољопривреде.
Румунски законски предлог предвиђа раздужење на следећи начин : Дугови сељака с поседом до 5 ха конвертирају се обавезно у 4% амортизационо потраживање на рок од 30 г. од дана ступања на снагу закона о раздужењу. Дугови сељака с поседом већим од 5 ха могу се конвертирати иетервенцијом Аграрне банке ако су продуктивни и инвестициони, и ако 75% не прелази суму од 7.000 леја на ха. Код поседника са земљиштем већим од 25 ха или поседника винограда или воћњака 75% дуга не сме да прелази 60% од вредности свеукупног покретног и непокретног имања дужниKOBOT. Раздужење може да се проведе само у случају да се повериоц одрекне 25% свога потраживања, у противном слу-
чају може да се затражи принудно поравнање. Ово се про-
води ако је дужник у стању 75% свога дуга отплатити у току од 30 година уз камату од 7%.
Дуг преузет Аграрном Банком амортизира се за 30 г. на каматњак од 8 и по од сто и амортизацију од ! и по од сто. У првих 5 год. ће држава плаћати за поседнике до 25 ха 5% од камата а за поседнике са више од 25 ха Зи по од сто. Конвертирани дуг гарантира се хипотеком на сву непокретну имовину дужникову. Камата за Аграрну банку утериваће се преко пореских органа.
За уплату потраживања која прелазе на Аграрну бан- ·
ку ова се овлашћује да изда облигације на име, чија је номинална вредност једнака хипотеци на коју се односи. 06лигације се амортизирају у 40 год. уз 8 и по од сто. Укупан број облигација не ће прелазити 200 милиона комада (2).
Разумљиво је да је овакав владин пројекат изазвао
највеће узбуђење у финансијским круговима. Премда закон разликује формално обавезно и добровољно раздужење, ипак с: у ствари, ради о општем обавезном раздуживању сељака.
|Ово је у свом дејству једнако општем мораторијуму које
ће да имобилизира портфељ приватних банака а тиме и Народну банку. Од 13 милијарди леја редисконткредита Наредне банке отпада 3 милијарде на пољомривреду. Бугарска такођер припрема закон о раздужењу «сељака. Судећи по претходним мерама о којим доносимо у
| овом броју кратак извештај, њен закон неће заостати за
Немачком и Румунијом. , Све мере у циљу раздужења имају заједничко 1. мора-
|торијум, 2. снижење каматне стопе од 10% и више на 4%, 3 снижење свеукупне суме потраживања повериоца и то
25%—50%.
Под притиском тешке кризе данас се предлажу и проводе законске мере које “су пре неколико година противречиле сваком здравом економском разуму. Истина, до-
ата аса