Narodno blagostanje

2. јануар 1932. НАРОДНО

govornosti i ne pokreće. A Fransoa Marsal daje розје-, peno ostavke na te položaje.

IV. Mrtvi dave žive

Pitanje odgovornosti organa jednog akcionarskog , društva teorijski nije ni najmanje komplikovano. Ono ie u Nemačkoj i kod nas dobilo — bar u krivičnom pogledu — rešenje kome se nema šta da zameri. Teškoće prakse mogu biti vrlo velike. Ali to je drugo pitanje. Međutim, u mnogim zemljama izbegava se u opšte da se statuira krivična pa i građanska sankcija za nesavesno i koristoljubivo vršenje dužnosti. Ono Što пајviše ubija poverenje u banke, to je neodgovornost, U „Banque Nemo” kaže Biskot: „Pazi da ne ukradeš maramicu, jer ćeš sigurno napipati zatvor. Tek sa Zloupotrebom preko sto miliona prestaje odgovornost.”

Nijedan varalica iz haute finance u Francuskoj posle Bontu-a (1882) nije iskusio zasluženu kaznu. Larošet je pre rata odneo štedišama francuskim 80 miliona predratnih franaka i izgubio se. Slučajno je za - vreme rata uhvaćen na frontu, kuda je došao pod tuđim imenom — da vrši dužnost. G-đa Ano danas je najzubatiji kritičar — nesavesnih bankara! Postoji čitava lista ljudi, pod čijim su upravama pogubljene milijarde (O. Omber, Vensan i t. d.), a kojima ne fali ni dlaka s glave. S Ustrikom se nateže đavolski, čas je u zatvoru, čas u slobodi.

Pa ne samo da ne postoji odgovornost, već šta više država pomaže i nesavesno vođene banke, kad dođu u krizu. Na spasavanje Alzaško-Lorenske banike dala je država 920 miliona fr. a na Banque National de Crćdit — 1300. To je preko dve milijarde! Pa ipak je prva morala da likvidira (likvidaciju je izvršio Credit Comercial de France na način, koji izgleda ne može da izdrži kritiku). A što se tiče druge, njezina se sudbina može sa 100% sigurnošću da prorekne. To je danas potpuno kompromitovana banka. Ni pijan čovek joj ne Di poverio svoj kapital. Poverioci se sistematski povlače. Istina Banque de France vrši veliku propagandu u korist njezinu; onomad je nagovarala |ednog kapitalistu, koji je digao novac iz nje i doneo ovoj na Žiro račun da vrati novac odakle ga ie i uzeo. Ali je sve to uzalud. Banque National de Crćdit je faktički u likvidaciji. I] ova neće dugo da traje ali će gubici biti vrlo veliki. Još i danas stoji neumanjen ceo onaj skupoceni aparat, još uvek se nalazi ona u raskošno] zgradi na velikim bulevarima. Aktiva se topi. A to su tuđe pare — pre svega državne.

Običan Francuz, Toutlemonde, koji ima jak, zdrav razum, može iz svega ovoga da izvuče zaključak: da je danas rđava uprava banaka patriotski rad, pošto država svojim sredstvima spasava rđave banke. 1 što je najgore, to spasavanje kao da se ne vrši zbog naroda, već zbog onih, koji su doveli do gubitaka. A prirodna posledica svega toga |e rastuće nepoveremje prema

bankama ti opšte. To se ne može da vidi iz mesečnih

ВЛАГОСТАЊЕ Страна 5

stanja, koja objavljuju banke u Francuskoj, ali je to činjenica, koja nam je potvrđena sa više Strana. Џ stvari, strana sretstva velikih pariskih depozitnih banaka su u porastu; ali su to uglavnom strani kapitali, koji sve više struje u Francusku. Stranci nemaju izbora, oni moraju u banke. U ostalom, nemaju ni razloga

i da tako ne postupaju. Još pre rata su francuske depo| zitne banke bile prve u pogledu sigurnosti i likviditeta.

Ako se njihova poslovna politika nije popravila, sigurno se nije pokvarila. One se koriste povikom na krizu, da se povuku još više od posla. Pre kratkog vremena je vlada morala da interveniše, jer se iz cele zemlje čuju žalbe na oskudicu kredita! Pariske depozitne banke plaćaju na uloške */,% kamate. Stranci su i S tim zadovoljni. Ta niska poslovna kamata omogućava im da drže velike gotovine. Credit Lyonnais iskazuje gotovinu od 4500 miliona ir.; ali nam jedan dobro posvećen finansijer veli ,da je likvidet mnogo veći. To isto važi i za druge dve depozitne banke: Socićte Generale i Comptoir National d'Escompte. Interesantno je, da su sve te banke pune zvečećeg zlata. Na naš upit, šta će im toliko zlato, odgovorio nam je direktor jedne od tih banaka: ,„,to je naša kasena gotovina, pošto je novčanica isto što ii zlato. U mesto novčanica držimo zlato, pošto imamo prostrane kase”.

U prkos svemu tome stalno padaju kursevi njihovih akcija. Naročito je Comptoir National d' Escompte izložen napadima. Ovih dana je kurs stigao na najniži nivo od posle rata — na 900 franaka t. |. 100 franaka ispod nominale. Među tim, rezerve iznose koliko i glavnica, tako da bi kurs trebao da bude najmanje 2000 fr. Za 1930. g. Comptoir je podelio dividendu od 80 fr. po akciji, što prema pomenutom kursu od 900 daje ukamaćenje od skoro 9%. A pre rata nikad nije ukamaćenje kapitala uloženog u akcije depozitnih banaka bilo veće od 3%.

U člancima „Iz bankarske medecine” mi smo izložili šta znači nepoverenje prema bankama — izumiranje novčanog tržišta. To je slom proizvodnje. Francuske depozitne banke ne bi trebale da se teše prilivom kapitala sa strane. Od tih međunarodno-ambulantnih kapitala nacionalna proizvodnja ne može da vidi koristi. Potrebno je ,da se povrati poverenje u zemlji (pored naravno drugih tehničkih sretstava za privlačenje kapitala, kao što je povećanje kamate na uloge). To se može postići vaspostavljanjem razlike izmeđ dobre i rđave banke. Pre svega treba stvoriti pravnu OS-

novu za strogu odgovornost orgama upravnika bana-.

ka. Mora se izaći na susret zahtevima za zaštitu ulagača. Drugo treba suzbijati intervenciju od strane države i Francuske banke u korist rđavo vođenih banaka.

Bez toga akreditiraće se u Francuskoj uverenje, da su sve banke jednake i da se treba njih čuvati. Danas se ceni iznos novčanica ftezauriranih u Francuskoj na 30 milijardi franaka. Najveći deo tog novca bio bi poveren bankama.

BEOFPAJI _ S3ATPEB Филниал: НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд; 21-801, 21-802, 21-803, 21-804,

Телеграми: БАН

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОАД,

Клењилетика т резерве 1277 .ЉЕО)ЉО ОФ дине фра

Телефон интерурбан Загреб 5442, 5443, 5444, 5446, 5447.

К-ФЕРАЈН

па риса КЕ