Narodno blagostanje

27. фебруар 1932,

— Bivši madžarski ministar finansija Teleski sklopio je sa engleskim poveriocima madžarskih Rkratkoročnih “dugova ugovor o šestmesečnoj prolongaciji. Kao garantija za kamate služiće inostrana potraživanja zainteresovanih preduzeća.

— Credit Commercial de France, Paris, predložila je glavnom zboru akcionara isplatu dividende. od 10% · prema 12% u 1930. godini. Čista dobit iznosi 31.08 mil. franaka.

· — Četiri najveće grčke privatne banke Banque Соттегciale, Banque d'/Athčnes, Banque Populaire i Jonian Bank vode pregovore o Tuziji. Naravski, bilo bi preuranjeno уес зада соvoriti o njenim rezultatima.

— Druga najveća belgiska barka, Banque de Bruxelles, iskazuje za prošlu godinu čistu dobit od 49.5 mil. franaka prema 63.7 mil. u 1930. godini. U bilansu je naročito karakterištičan porast uloga na štednju od 1850 mil. u 1930. na 3230 mil. u 1931. godini, što je posledica nove bančine politike, koja napušta. dosadanje angažmane u industriji * sve više se posvećuje samo depozitnim poslovima.

— Енглеска банка снизила је дисконтну стопу од 6 на 5%. Последња промена дисконтне стопе била је 21. септембра прошле године у вези са укидањем златног важења, а била је повишена од 4 и по на 6 од сто.

— Шведска Народна банка снизила је дисконтну стопу од 6 на 5 и по од сто. -

— Чехословачка Народна банка исказује за 1931. годину чисту добит од 53.76 милиона кч., према 52.6 милиона у 1930. години. Дивиденда износи 235 па. према 280 у 1930. ГОДИНИ.

— Румунска Народна банка исказује за прошлу годину чисту добит у износу од 156 милиона леја. 31 милион додељује се резервном фонду, 35 држава, 6 банчином персоналу, а 84 милиона за дивиденде.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Микистар финансија је одобрио кредит за исплату чивчијских имања у јужној Србији и Црној Гори. Према појединим финансијским дирекцијама одобрени кредити износе: Скопље 523.600.— дин. Подгорица 1,666.570—, Ниш 115.570.— динара. Министарство је у исто време упутило налог дирекцијама да одмах почну са вршењем исплата. .

— Дугови самоуправних тела у Чехословачкој износили су крајем 1931. године 1.253 милиона кч, или 94 кч. на становника. Од тога је 1.205 милиона дугорочних обавеза.

— Буџет општине града Огулина предвиђа 1.079.014 „Хиљада динара прихода. Мањак износи 853.393 динара, и покриће се 198% општинским прирезом.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

—- Најновијим законским декретом талијанска влада је наредила да се сва заклана стока, као и свеже и смрзнуто месо при увозу у Италију мора најпре слати у јавне кланице, пре него што се преда потрошњи. Ветеринар ће моћи издати. дозволу за продају ове робе само оним фирмама које су у току те недеље продале одређени проценат домаће заклане стоке. Проценат ће износити по свој прилици 15% и одредиће га Министарство. пољопривреде;

— Приликом дискусије у румунској штампи о корисности царина за заштиту шећерне индустрије у' Румунији | професор Константинеску је објавио у „Кувентулу“ чланак у коме доказује да Румунија треба да напусти гајење шећерне репе и продукцију шећера у опште. Против тврђења да је гајење шећерне репе и продукција шећера потребна пољопривреди он наводи факат да је гајење репе почело тек пошто су отворене фабрике шећера. Константинеску побија тврђење да је шећерна индустрија потребна ради зараде тим што наводи да Чехословачка, Немачка, Француска, Пољска и Италија производи 25 до 30 хиљада килограма шећерне репе на једном хектару, док се: у Румунији добива само 14 до 15 хиљада. Румунија има само 60.000 хектара

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 139 ~

земље засађене репом, док Немачка има 400.000, Чехословачка 300.000, Француска 200.000, Пољска 200.000 и т. д. Поврх свега тога румунска репа је несразмерно гора од. иностраних, па је и то један разлог да се њезино гајење напусти. _ — Румунија је снизила царине на шећер и то за кри-_ стал од 22 и по леја у општој тарифи и 15 леја у минималкој на 4 леја по кг., за шећер у коцкама и у главама са 24.715, односно са 17.50 на 5 леја по кг. Овим се жели постићи пдјефтињење цена шећера у земљи. -

— Министар трговине и индустрије прописао је од- ·

луку по којој се извоз опијума предаје искључиво Привилегованом извозном друштву. Тим поводом је друштву стављено у. дужност да: приступи организацији посебног одељка“ за опијум са-две секције и то: секцијом за скупљање: опи- = јума у Скопљу и секцијом за извоз. опијума са седиштем у

Скопљу или Београду. Сви закључци приватних фирми 0: извозу опијума имају бити до конца априла т. г. ликвиди-

рани јер се после тога датума неће издавати никакве дозволе за извоз тога артикла.

— Летонска влада је ограничила увоз све 206G која још није контингентирана, на 75% увоза у прошлој години... Ускоро ће се приступити даљем ограничењу увоза луксузне робе.

СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— На скупштини београдских | новинара основан је потпорни фонд за незапослене, болесне и изнемогле новинаре.. Београдска секција Југ. Новинарског Удружења пре дала је фонду од својих сретстава 75.000 ) 0D, и све хартије од вредности.

ИНДУСТРИЈА

· — Svetske rezerve bakra ceme se ma 1750 mil. funti, od. toga 1550 mil. funti otpada na Sjedinjene Države. :

— Државни рудник „Крека“ произвео је ових дана милионити вагон угља. Експлоатација рудника је почела 1885. год. са годишњим капацитетом од. 10.000 вагона. Највећи · капацитет постигнут је 1916. год. са продукцијом од 355.440 тона. Дневни капацитет данас износи 220 вагона, али се: не искоришћује сав. Богаство овога рудника у угљу цени се на. 4 милијарде тона.

— Министар грађевина решио је да се могу нове грађевине и после ступања на снагу норми за опеку зидати старим форматом до. конца 1933. но с тим, да у погледу каквоће и за њих важе прописи нових норми.

— На заседању Дравске бановине прихваћен је предлог, да банска управа преузме рудник код Велења и онај у Забуковцима у своју режију како би се олакшало извођење плана за електрификацију Словеније. Као што је познато тај план је израђен и његова главна тачка је подизање. кало-

ричне, централе код државног рудника у Велењу. Ако др-::-=

жава прихвати овај предлог банска ће управа изградити и трећи агрегат да може продавати електричну струју, по целој бановини. Сем тога би поменути рудници постали рен-. табилни, и ако то до сад нису били, јер би употреба њихозог угљена повећала потрошњу. o

— Угљени рудник у Збеловској гори код Полчана, који | није. дуже времена радио, опет ће почети са производњом. Нови закупник рудника конзул Адреал намерава да повећа његов капацитет са 10 на 100' вагона дневно.

—" „Подравина“ д, д. једно од највећих шумских поседа у Славонији одлучило је да ликвидира. Друштво је 1923. године купило цело михољачко имање од грофа Мај- · лата у површини од 42.000 јутара од чега отпада 24.000 на шуме, за 64 милиона динара. Од тога 'еу 20.000 јутара старе шуме преузеле фирме Нашичке-и Гутман на експлоатацију.

Пошто је закључена ликвидација на те фирме ће će mnome-

лити и остали део шумског поседа, Од економије је остало