Narodno blagostanje

РОДНО

говачка банка (ред.). — Холендер а. д. Суботица (ред.). Фабрика канапа:и ужарије д. д. у Оџацим (ред.

26. априла: Индустријско-комерцијална банка а. д. Београд (ред.). — „јелица“ а. д. за електрична и индустријска предузећа Чачак (ред.).

27. априла: Југословенско електричво а. д. Браун Бовери Београд (ред.). — Опште грађевинско а. д. Београд (ред.). — „Астра“ д. д. индустрија кемијских производа, Београд (ред.). — Југославенско Хофхер—ранц—КлајтонШутлеворт д. m. Београд (ред.). — Југославенски Ериксон а. д. Београд (ред.). — Југославенско Ганц а. д. Београд (ред.). — Балканска кредитна банка, "Београд (ред). А. д. „Устипрача“ Београд (ред.).

23. априла: Јута и конопља а. д. Београд (ред.у. А. д. за предузећа и јавне радове Симплон—_Авала (ред). Босанска индустријална и трговачка банка а. д. Београд

НА

=

Страна 222

(ред.). — Српска банка а. д. Београд (реду. — Свиларска банка, Струмица (ред.). — Агенција „Авала“ а. д. Београд (ред.). — Југославенско Фиат-аутомобилско прометно д. д.

Загреб «ред.). 29. априла: јЈабланичка кредитна штедионица а.д. у Лебану (ред.). — Рудник On Ђорђе Вајферт а“ де

Костолац (ред.).

30. априла: Електрично друштво „Војводина“ а. д. Београд (ред.). — „Росија-Фонсијер“ друштво за осигурање и реосигурање Београд, (ред). — „Рудар“ а. д. Београд (ред.). — Рударско-шумско а. д. „Пољаница“ Београд (ред.). = Ариљска штедионица за штедњу и кредит а. д. (ред.). Адрија национал филм а. д. Београд (ред.). — Чачанска штедионица (ред.).

Трговачки регистар.

— „јЈугословнско Стандард електрик компани акционарско друштво“ са седиштем у Београду, упис фирме.

Лицитације,

—Инжењерско. одељење Команде зетске дивизијске области на Цетињу 27. априла за подизање зграде (872.478.—) — Завод „Обилићево"" Београд 18. априла за подизање зграде у Равњаку (378.562.) — 'Техн. одељ. Вел. Бечкерек 18. априла за набавку 1) 2.965 мЗ туцаника и 1345 мз pusma (843.660—); 2) каменог материјала (916.979—) 3) 1920 мз туцавика и 38.40 мз спојног материјала (362.225—), 4) 4350 мз тупа ника (882.160.—). — Грађевински уред команде поморског арсенала у Тивту 25. априла за израду бетонског навоза у Водицама (1,482.759.—) — Техн. одељ. врачарског среза Београд, 20. априла а) за оправку пута (148.960—у, 6) набавку ломљеног камена (243.000.—), в) набавку туцаника (299.700.—), г) набавку каменог материјала (316.034—) Банска управа, Љубљана 18. априла за градњу школске поликлинике 1) зидарски радови (1,106.256—) 2) столарски и стакларски (214.286.—), 3) паркетарски (76.100.—).

Закони и уредбе.

Закон о средњим трговачким школама 25. марта 1932. — Закон о привредном већу 25. марта 1932. — Правилник 0 обрасцима по закону о радњама 25. марта 1982. г. — Финансијски закон за 1932.133. годину 26. марта 1932. — Закон о изменама и допунама закона о таксама 26. март 1932. г. Закон о изменама и допунама закона о непосредним порезима и закона о порезу на нежењена лица и пореском ослобођењу лица са деветоро и више деце 26. марта 1932. год. = Уредба о изменама и допунама закона о смањењу принадлежности од 20. септембра 1931. г. са допуном од 29. октобра 1931., 28. марта 1932. г. — Норме за опеку и камење

од згуре.- — Норме за ломљен камен 28. марта 1932. год.

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 14

— Норме за оптерећења у зградарству 28. марта 1932. год.

— Уредба о превођењу службеника православне верске управе у аутономну (самоуправну) службу српске православне пркве. 30. марта 1932. год.

Bibliogratija:

„Arhiv za pravne i društvene nauke”, Beograd, god. XXII.

br. 3. — Privredna revija, Zagreb-Beograd-Ljubljana, god. VIII.,

br. 4. — „Naša samouprava”, časopis za priverdno-finansijsko, administrativno, socijalno i kulturno unapređenje opština i banovina, Beograd, god. I. br. 1. — „Penežni Bursa”, Praha, god. VIJI. br. 44 —45. — „Gajret”, Sarajevo, god. XII. br. 5. „Zemljoradnička zadruga”, Beograd, cod 38. br. 13. — „Сагpathia”, Bratislava, god. XIV. br. 13. — „Zadružna svijest” Zaзтеђ, вод. Ш. бг. 3.

РАЗНО

— Румунска влада поднела је парламенту законски предлог о оснивању Привредног савета при претседништву владе, чија ће задаћа бити да одређује главне смернице државне привредне полнтике, предлаже привредне законе и ради на побољшању привредних односа са иностранством.

— Банска управа Дравске бановине донела је одлуку о експропријацији шума грофа Атемса. Њихова површина износи 4.169 хектара. Досадањи власник ће моћи од тога да задржи 1.500 хектара. Ово је највећа експропријација великог поседа у Словенији после експропријације шумских имања грофа Ауерсперга (20.000 хектара шуме).

— У Београду he се сове године подићи још три основне школе, тако да ће их сада бити свега 31.

— Државна Хипотекарна банка одобрила је Југословенској академији у Загребу зајам од 6.5 милиона, који ће се утрошити за довршење академијине зграде.

— Аустриска влада је закључила да смањи за 10—20% принадлежности оним пензионерима, који живе у иностранству, и којима се пензија мора исплаћивати у страној валути.

— Недавно је одржан у Прагу конгрес Савеза чехословачких градова и општина, на којем је донешена резолуција, у којој се констатује, да је финансијско стање градова веома озбиљно и тешко. Нарочито се истиче, да је закон о посредним порезима један од главних узрока тешког стања

| градова. На крају се каже, да се општинама не дају никакве

субвенције, или одобрене не подељују, и ако су радови, за које су предвиђене субвенције давно завршени.

— Завршене су припреме за претстојећи међународни сајам и изложбу приплодне стоке у Новом Саду. По броју пријава учешће ће бити за 30% веће од лањског. Број пријављених говеда износи 455, свиња 452, оваца и коза 72 и 15 пастува. \

— Загребачка општина снизила је цену електричној струји за гостионичаре, каванаре и занатлије од 4,50 на 4динара по киловату.

— Ових дана поднесен је француском парламенту законски предлог о увођењу 40-сатне радне недеље, за све врсте радника. Радна недеља износила би пет дана, а њено увођење не би смело ни у којем случају да буде разлог за смањење реалне наднице.

— U Rumuniji je osnovan kartel mekog drveta sa jedinstvenim prodajnim uslovima i cenama. Kartelu je pristupilo 90% zaiteresovanih firmi. Za kršenje kartelskih propisa predviđene su vilo velike konvencionalne kazne.

— U Rimuniji će se u toku idućeg meseća davati premija od 10.000 leja po vagonu izvezenog žita. Za izvozne premije iskoristiće se kredit od 100 miliona leja.