Narodno blagostanje

2. он 1932.

Državna privreda razvijala se je и nas posle rata pod utiсајет dva laktora: partijskih političara i birokratije. Njihovi. ciljevi su se dopunjavali. Političari su težili za tim da dobiju u ruke što više moći. Kada su već sva državna nadleštva popunili svojim prijateljima, odnosno protivnicima, koje su na taj način. „Uumirili”, trebalo ie stvarati nove položaje za nove prijatelje” i nove protivnike. Privredna preduzeća u tom su pogledu izgledala veoma simpatična. Tu glavna kontrola nije mogla da vrši ni ono malo uticaja, koji vrši u državnim nadleštvima. Stranka, momentano na vlasti, povećavala je svoju glasačku vojsku. Tako je moglo doći do toga, da država danas upravlja i dome-. nama, i šumama, i rudnicima, i velikim brojem industrija, i svim | saobraćajnim ustanovama sem pomoriskoge brodarstva, auto-. busa i donekle aeroplanskog saobraćaja. U svim fim preduze-. ćima postoji apsolutna državna režija, a svi, pa i najskromniji | pokušaji komercializacije ostali su bez uspeha.

Da se zadržimo jedan momenat samo na jednom od naj- | većih privrednih preduzeća državnih, na imanju Belje. To imanje | obuhvata 86.277 ha zemlje, od toga 19.150 ha oranice i 24. 589 | ha šume. Na imanju postoji fabrika šećera, moderno игедепо, mlekarstvo, strugara i još nekoliko manjih industrijskih postro- , jenja. Pre nekoliko godina to je imanje bilo procenjeno na 2 mili- | jarde dinara. I danas ono svakako preistavlja vrednost od naj-, manje jedne milijarde dinara. Državno imanje Belje zajedno sa državnim dobrom Topolovac (13.065 ha) trebalo je u godini | 1931/32 da donese državi na porezima 5,563.642 din., a čistog | prihoda 22,462.533 din., od toga sama fabrika Па па Веји: 0,104.563 din. U budžetu za 1932,33 predviđeno је, da Belje i, Topolovac dadu zajedno 9,152.475 din. poreza, a čistog prihoda 12,252.994. din., od toga sama fabrika šećera 7,967.736 din. To znači, da, ako uopšte ne računamo Topolovac, nego зато Belje, 19.150 ha oranice i 24.589 ha šume (bez 1.244 ha bašta,

Т | | j

__БАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

Страна 215

којој bi se dale mogućnosti za rad, i koliko to socijalno staranje i stvari košta. Tako je, navodno iz tih socijalnih razloga, dr-

· žavno šumsko preduzeće „Sipad” uprkos depresije na svetskom

tržištu „drva produžilo rad u punom obimu. Šta biva? „Šipad”. istina obara cene, ali na štetu zemlje, pošto se radi o izvoznoj robi. Ono istima daje hlebat)· 5.000 radnika, ali svojim radom primorava veliki broj privatnih preduzeća da obustave rad. Država gubi porezu, privfeda dobit od izvoza, i nekoliko desetina hiljada radnika ostaju. bez posla. To je stvarni privredni i Socijalni „uspeh” toz rada. Privredna politika nije ni matematika, ni fizika, ona,nije ni strategija.

Sivorene su hove krilatice za Oi dosadanjeg Si-

i stema, kao „тахђасуапји narodne imovine”, „bankroterske

| rasprodaje” itd. Svakako, te sugestije dolaze od onih istih fak| tora, koji su tu državnu privredu i stvorili, odnosno razvili.

Nema spora o tome, да modđerna država mora da vodi računa o narodnom blagostanju, o privrednom i socijalnom | napretku zemlje. Ali država taj privredni i socijalni napredak najuspešnije postizava dobrim zakonodavstvom i dobrom upravom. Ona treba da stoji iznad privrede, a ne u njoj. Na što u praksi izlazi „laka ruka” države u privredi, najbolje pokazuje iskustvo sa žitnim režimom. Tu su intencije države bez sumnje bile najidealnije, ali se je na upravo drastičan način pokazalo, i kako država ne treba da radi. Možda će to iskustvo dati povoda dubljiem razmišljanju o celom problemu državne privrede.

4.920 ha livada i 12.790 ha pašnjaka) odbacuje svega dobit od |

4,245.158 din., ili 097 dinara po hektaru. Ako se uzme, да ога-| |

nica (samo po 3.000 din. po ha) i šume (samo po 5.000 din.

po ha) vrede, bez fundusa, najmanie 180 miliona dinara, 10 | 5

HERAUSGEBER VVALTHER FERDERN

znači da one ne daju ni punih 2.5% za amortizaciju, a kamo li:

neku dobit.

Od celokupne šumske površine u Jugoslaviji otpada na!

državu prema zvaničnoj statistici 3,619.566 ha ili 47.7%, prema tvrđenju Ministarstva šuma i rudnika svega 1|, svih šuma, dakle otprilike 2.5 miliona ha. Pre nekoliko godina naše su šume bile procenjene na oko 100 milijardi dinara. Obzirom na pad cena neka ta vrednost bude danas svega 50 milijardi dinara. To znači da državni šumski posed, ako uzmemo da on stvarno iz-

nosi samo 1/. celokupne šumske površine, pretstavlja vrednost E

od oko 17 milijardi dinara. I celi taj šumski posed državi daje |.

godišnji čist: prihod od svega 67 miliona dinara ili jedva 4% od vrednosti.

Uzme li se u obzir, da se u tim preduzećima, a sa svim ostalim privrednim preduzećima države stoji slično kao sa navedenim primerima, pre svega ne otpisuje nikakav procenat na amortizaciju, zat:m da se mnogi izdaci vode kao opšti rashodi pojedinih ministarstava, a na kraju da ta preduzeća ne plaćaju ni iz daleka onolike poreze i drugih dažbina, kao privatna pre-

duzeća, onda je jasno, da sva ta preduzeća u stvari imaju |

ogroman deficit.

Danas se egzistencija državnih privrednih preduzeca, pošto o nekim ekonomskim razlozima ne može više biti reči, pravda u glavnom socijalnim momentom. S jedne strane država posredstvom svojih privrednih preduzeća povoljno ufiče na cene izvesnih artikala, u korist potrošača, a s druge strane ona

Die inhalisreichste wirftschafispolitische Zeštschrift der Nachiolđćestaatem, Erscheimt jeden Samstag in Wien — 'Gegrindet 1908.

Der Oeslterreichische Volkswirt ist fdr

jeden unenitbehrlich, der die Gescheb=

nisse in Oesterreich und den Nachfolgestaalen verstehen will.

Glossen, Aulsalze, Nolizen, Bilanzkriti-

ken des OQesterreichischen, Volkswirts

sind als zuvsrlassige Fuhrer durch den

verwickelten Aufbau der Nachfolgestaalen anerkanni.

Seine gesammellen Jahrgangše bilden eine unerschopiliche Funegrube sonsi nur schwer erreichbaren wirtschsa{ftspolitiscthen und stalislischen Malerials.

Везе ипбел алт! jede Buchhandlung sowie die Verwaltuns des Oesterreicbischen Volks-= wirls in Wiem IX, PorzelanSasse 27, emnigegen, Der Bezugdspreis betragt viertelj. |)in, 190mit Zustellang. Das Abonnement kann jederzeit beginnen, Probentummern kostenlos,

uposluje veliki broj ljudi i bez obzira na konjunkturu. O prvom | 5

argumentu ne vredi govoriti. Ni u jednom slučaju praksa ga пе potvrđuje. Što se drugoga momenta {iče, on stvarno postoji. | Ali vredelo bi ispitati i utvrditi, koliko bi se više dalo učiniti u tom pogledu, kada bi se ta briga ostavila privatnoj privredi,

· Stoje otpuštanja radnika,

1) U međuvremenu je nastalo smanjenje nadnica i preti-