Narodno blagostanje

9, април 1932,

иностраним дуговима, али покрај пасивности биланса плаћања то се'и не примећује. Министар финансија је већ објавио да ће држава обуставити плаћање унутарњих дугова годину, а плаћање камата снизити за 25%.

Није никакво чудо, да је сам г. Венизелос, претседник грчке владе, код оваквог стања изјавио да су предлози комитета недовољни да помогну Грчкој. 10 милиона долара, које нуди Друштво народа, је толико колико је гладну потребно да не цркне од глади. И при том обавезе за Грчку! Контрола, која ће водити надзор над утрошком овог новца, појешће сигурно велики проценат од ових милиона!

| Ми смо већ писали о Бугарској. О њој је извештај у почетку био друкчији. Нашли су тада да је све у реду. Међутим читаво златно покриће износи само 65 милиона златник франака, што даје на 2,9-милијарде лева у оптицају заједно са обавезама по виђењу покриће од 37%. Бугарски уноз је опао од 1929 године, када је износио 3.405,5 милиона динара (то је уједно рекордна година) на 1.906,4 милиона динара у 1931 години. Извоз у тим годинама био је 2.616,9 и 2.427,6 милиона динара. Као што видимо трговински биланс Бугарске је ове године активан за 520 милиона динара или 47 мил. златних франака док је прошле године вишак износио 60 мил. зл. фр. Али за службу по зајмовима је ове године потребно 1.570 милиона лева (вишак је 1.270 мил. лева). Да Бугарска још није објавила мораторијум може се приписати само нади на помоћ са стране. Финансијски комитет Друштва народа је међу осталим препоручио Бугарској смањење државних расхода, увођење пореза на промет и даље ограничење увоза. Ове препоруке изгледају површне, јер код овако ниског нивоа не може се тражити даље снижавање.

Ситуација у Аустрији и Мамџарској и сувише је позната нашим читаоцима, и на њој се овог пута нећемо задржавати. Предлози комитета су и сувише скромни да би могли некоме улевати наду у неки успех. Очајно стање ове четири земље тражи акцију много ширих размера. Иначе се може очкивати катастрофа, ако у светској привреди не наступи преокрет на боље. Предлози финансијског комитета иду само на то да овим државама продуже живот још за пар часова. При том ми примећујемо, да се поред познате брзине у раду Друштва народа не може са супротношћу очекивати да и ова мала помоћ буде скоро реализована.

Швајцарски министар фи-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Швајцарска немачким стопама

SAKO mera ri ani ueLez

нансија г. Мизи је недавно у једном говору истакао дилему пред којом се налази по~

ПИ МАУ швајцарска привредна литика. Говор је врло интересантан и важан, јер је г. Мизи нарочито оштро подвукао ту дилему, и јер се читав низ других земаља бори са истим проблемима, код којих, као и код Швајцарске, извоз готевих фабриката претставља главну активну позицију народне привреде.

Чињенице, од којих Мизи полази су следеће: Извоз

је пао од 2:130 мил. шв. франака у 1928 на.1349 у 1931 год.

Јануар 1932 године је рекордан: извоз је тада износио 0кругло 70 милиона према 153 у јануару 1929, 146 у јануару 1930 и још 113 у јануару 1931 године.

Коштање живота и наднице су, у поређењу са већином

осталих земаља, необично велике. ' Генерални индекс кош | =“ = не онн ни нан--н

тања износио је крајем 1931 године 148, (1914—7100).: Осво · бито су високе кирије, чији индекс износи крајем 1931. год. 187. Цене сировина су једва изнад предратног нивоа. Индекс за реалне наднице кретао се је између 90 и 130 у 1931 години, према појединим индустријама, све у поређењу са 1913

а

Страна 231

годином. Индекс плата државних чиновника је 220 према 1914 години. Пре рата, општински, кантонални и савезни порези износили су годишње 280 милиона, данас, 1.100 милиона: швајцарских франака. Од 1913 до 1929 године швајцарски порески обвезници уплатили су у јавне благајне 12 милијарди, ратна мобилизација коштала је 1.200 мил. швајцарских франака а ванредни привредни издаци 800 милиона шв. франака. Високи ниво животних трошкова и надница, као и велико пореско оптерећење, проузроковали су тешкоће извозу готових фабриката и промету странаца. На основу овога, Мизи сматра да. је потребно снизити ниво цена. Постоје два пута: инфлација или дефлација. То је исто питање, на које је немачка влада још пре годину дана одговорила са дефлацијом. И Мизи се одлупује за исти пут. Инфлацију одбацује са сличним аррументима, са којима је то и Немачка урадила. Инфлација значи пад валуте. Стварна последица је општа редукција свих цена и надница. Номиналне бројке остају додуше непромењене, али у поређењу са златом, смањују се наднице и падају све цене. У унутрашњости земље изгледа, као да се није ништа променило, чиме се изазивају опасне илузије; мерене на страном новцу, цене су, услед пада девизног курса, чак мање, чиме ће се у првом реду фаворизовати извоз. Али искуство је показало, да после инфлације долази до пораста цена, који ово дејство компензира. Наднице увек спорије скачу него цене, дакле спорије, него поскупљење живота, зато су и радници први, који имају да сносе терете инфлације. Инфлација се често препоруча као сретство за олакшање тешких терета задужења. Ако инфлација умањи вредност новца за 50%, тада ће хипотекарни дужник свој дуг од 10.000 франака платити са 10.000 папирних франака, што је стварно 5.000 златних франака. Овде се заборавља, да 5000 франака, које је уштедио хипотекарни дужник, нису пали са неба, него их је неко други морао да изгуби. Ако у Швајцарској хипотекарна потраживања, која износе округло 8 милијарди франака, изгубе 50% од вредности, то би кантоналне банке, хипотекарне банке и штедионице претрпеле губитак од 4 милијарде франака. Пошто ове банке алиментари мали и средњи штедиша, то би са муком стечени уштеђени капитал морао да сноси трошколе ове операције. Инфлација је у сваком правцу неправедна. Једна од најгорих последица инфлације је да убија. штедњу, која је претпоставка повећања производње, и која је једна од највећих снага наше земље.

Инфлација би, дакле, претпостављала непоправиву грешку. Мизи зато предлаже пут дефлације којим је пошла раније и немачка влада. Под дефлацијом он разумева снижење цена на ниво светског тржишта. Пут је тежак и захтева огромне жртве, али овде влада остаје господар ситуације и може да регулише процес прилагођавања. Потребно је дакле снижење свих производних трошкова: плата, надница, кирија, камата и т. д. Истовремено са снижењем надница и плата, мора се снизити и коштање живота, Нарочито се морају редуцирати сви профити. Швајцарски народ мора се помирити са мањим зарадама и већом штедњом, што значи једноставније живети.

Од краја фебруара у Лондон стално притичу страни капитали и каматна стопа HOBчаних завода непрестано пада, У почетку године био је курс фунте према долару између 3,40 и 3,50. Сада он износи 3,70 до 3,80. О најважнијим узроцима повраћања поверења, које је чисто психолошке природе, већ смо пре не"колико недеља писали. Од тада је спекулација с фунтом још више порасла, Она је подржавана из следећих разлога; ен-

Шта ће бити с фунтом