Narodno blagostanje

9. април 1932.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Gipaha 233

139.17 mil., rezerve od 588 i prenesena dobit iz prošle: godine u bila vezana za konsern. Sem toga ona mu je davala i velike iznosu od 214.38 mil., ukupno 1017.6 kruna, budu dovoljne za kredite. Značaj Skandinaviske a. b. prelazi granice Švedske.

pokriće dugova, ako bi se pristupilo odmah likvidaciju. Zato. se ' verovatno neće sada. dozvoliti likvidaciju konserna. U izveštaju”

se dalje kaže, da knjige nisu uredno vođene, i da su i druge · okolnosti, sem gubitaka na hartijama od vrednosti usled ber-

zanske beSse-i razvoja. konjunkture, doveli do ovako katastrofalnog stanja konserna. Finansijski listovi tumače. ovaj deo izveštaja na aj načim, da krah konserna nije izazvan samo gre-

' Bilansna suma je u obe prošle godine iznosila nešto preko. milijardu švedskih kruna, od čega otpada na sopstvena sretstva 182 miliona kruna. Ulozi su krajem 1931. godine iznosili 616 mil. šved. kruna i čine 1|. svih uloga za štednju u zemlji. Ino-

strani ulozi već duže vremena stalno si padali, naime od 72 mil. u 1930. godini na 17 krajem decembra 1931. godine. Ceni

škama u njegovoj konstrukciji, na koje smo mi upozorili u па-

šem nekrologu o Krigeru, i koje su kod sadanjeg konjunk-

turelnog stanja: morale dovesti do teškoća, nego također i ор-

sežnom kupovinom sopstvenih akcija. Ispočefka se verovalo da su teškoće zahvatile samo vOdeće društvo konserna, Kriger i Tol, a da su ostala industriska

se, da kredit, koji je banka dala konšernu Kriger-Tol iznosi 200 miliona švajcarskih franaka. Teškoće banke došle su za javnost neočekivano. Kratko vreme pred Krigerovu smrt batka je najavila isplatu dividende od 10.6%. Njene akcije su notirale tada

na štokholmskoj berzi 175, dok je njihova' nominalna vrednost

preduzeća, koja: pripadaju konsernu ostala pošteđena. Pre svega.

zato, jer ova-misu iskoristila moratorijum. Ali sada izgleda, да {e kriza: zahvatila.i ova. preduzeća, i to zbog raznih finansijskih veza koja su imala sa vodećom irmom. To vredi u prvom redu za: Svenska- Tandstick (Švedsko žižično društvo) i za Ericson. Ova poslednja je emitovala zajam od 25 miliona šv. kruna u julu 1931., ali njegov iznos је dobila firma Kriger i Tol. Isto tako za sada nije bilo moguće sprovesti već davno zaključenu zamenu akciju između Ericsona i International Telephone and Telegraphe Comp, jer su Kriger i Tol založili svoj posed Епcson akcija, i ove se do sada nisu oslobodile. I. T. T. smatra da ima pravo da Traži naknadu štete, jer. je 400.000 vlastitih akcija po kursu od 33 po komadu bila spremila da zamemi, a sada je njihova vrednost po dnevnom: kursu samo 9- dolara. Na ovaj izveštaj berze su reagirale ne samo sa ogromnim padom kurseva vodećeg društva Kriger i Tol, nego i sa padom kurseva hartija važnijih preduzeća, koja• pripadaju konsernu. Akcije Svenske nofirale su krajem marta 35. šved. kurna prema: 87.50 krajem decembra prošle godine, dok je poslednji kurs Ericsson akcija iznosio 6 šved. kruna prema 42.50 krajem decembra.

—C- — TT — 7>K _ Kiza Myigerovog konserna Uuzdrmala je čitavu švedsku narodnu privredu. To je postalo naročito jasno, kada je država morala da aktivno pomogne jednoj, od najvećih švedskih banaka. — Skandinaviska Kredit a. b. Firma, Kriger i To] je veliki njen akcionar, i time je banka

ВапКагзка Кита и Švedskoj

ОБА

НОВЧАРСТВО

— Portugalska narodna banka snizila je svoju diskontnu : stopu od 7 na 61/,%.

— Državni hipotekarni zavod Crćdit Foncier de France sazvao je vanrednu skupšlinu akćionara za 9. apral, na kojoj će biti predloženo povišenje glavnice od 300 na 500 miliona franaka,

— Вапдне де Раш еБ- де Рауз-Ваз, пајуеса francuska poslovna banka iskazuje za prošlu godinu čistu dobit od 24.0 · mil. franaka. prema. 67.2 u prethodnoj godini. Kako ova nije dovoljna- za isplatu predložene dividende od 12%. na. glavnicu od 300. miliona franaka, to će se u fu svrhu uzeti 12.3 mil. iz rezervi, koje su na taj način pale ma 18.5 mil. franaka. Dividenda je prethodne godine iznosila 20%.

142 šved. krune. Ni sama banka nije ni izdaleka računala sa tako velikim fieškoćama, jer u prvo vreme nije iskoristila ni pravo, koje je švedska vlada dala 13. marta da se može u pojedinim slučajevima poslužiti moratoriumom. Na činjenicu, da je Skandinaviska kredit a. b. tako jako angažovana kod Kriger"Tol konserna, a da se prema poslednjem oficijelnom izveštaju me može ni misliti na realiziranje ovih angažmana, berza ie reagirala sa jakim padom kurseva njenih akcija od 170 preko 135 na 100 švedskih kruna.

Državna pomoćna akcija sastoji se iz sledećih triju mera: 1) Država daje banci zajam od 110 mil. šved. krina sa -ukama– ćeniem od 51|,0%, Koji treba da služi za povišenje sadanjeg likviditeta banke. 2) Država preuzima od banke menice Kriger"Tol konserna u iznosu od 115 miliona, zajedno sa osiguranjem, koje je ovaj dao. Ovo se smatra kao početak preuzimanja jednog dela Krigerovog konserna sa strane države, i veruje se, da će ona podneti velike žrtve, da održi neka njegova preduzeća. 3) Zdrave privatne banke daju Skandinaviskoj banci zajam od 40 miliona švedskih kruna. Prvo na godinu dana, a ako bude potrebno, moćiće se produžiti. Ukupno, Skandinaviska kredit a. b. dobila je kao pomoć preko |, milijarde švedskih kruna, delom u gotovom delom u drugoj formi. Bankarski odbor švedskog parlamenta odobrio je u celosti vladin predlog.

Izgleda, da je vlada dala pomoćne kredite banci bez ikakvih uslova. U svakom slučaju, odbor je odbacio jedan Ssocijal-demokratski predlog, da se, kao što je to uobičajeno, imeпије državni kontrolni organ, jer neće da natovari državi odgovornost za vođenje poslova.

UI

'

ЕШТЛАЈНА СЛУЖБА ·

! da diraju i tihe rezerve, dotle su druge smanjile dividendu. | Donja tabela pokazuje najbolje odnos dividendi kod pojedinih banaka:

1930. 1931. u francima

Credit Lyonnais 100.— 100.Socićić Gćnčrale 57.50 57.50 Comptoir dEscompte 80.— 50.Credit Industričl 53.75 53.75 Credit Foncier 200.— 180.Banque Nafional de Credit 70— —.Banque de Paris 100.— 60.Union Parisienne 70.— ——

Prema tome dve banke su zbog teškoća u.koje su zapale sasvim obusfavile isplatu dividende, dve su je znafno. reduci-

— Dividende velikih francaskih banaka su za. prošlu go-, rale, i to što je interesantno, jedna je najaktuelnija. poslovna

dnu, u poređenju prema prethodnoj, različne.

Рок“ зи neke. banka, Banque de Paris, a druga najkonzervaftivnija depozitna

banke isplaćivale nepromenjenu dividendu, i u tu svrhu morali , Ба а Сотрфот 4'Езсотрте.