Narodno blagostanje
= 16, април 1932.
| ___U izvesnim francuskim listovima prebacuje se Nemačkoj da je Tardijeov plan posmatran samo sa politič-, ke tačke gledišta i da je to rezultat Nemačkog panger-. " ташста (poslednje naročito ističe „Le Temps”). Ne može se poreći da se na teritoriji podunavskih država” stalno prepliću ekonomska i politička pitanja, što samo” donosi štetu i politici i privredi. Uostalom ni u Nemačkoj se nije zaboravilo kako је došlo do uništenja nemačko-austrijskog carinskog saveza. Ali bi bilo pogrešпо gledište, da Nemačka nema vrio važnih ekonomskih. razloga za svoje držanje u podunavskom pitanju. Pre. зуеса da bacimo jedan pogled na izvoz Jugoslavije Madžarske i Rumunije u Austriju i Čehoslovačku zajedno, pa zatim u Nemačku i Italiju.. па Izvoz agrarnih država (u procentima prema ukupnoj spoljnoj trgovini) U Austriju i Čehoslovačku · u Nemačku u ltaliu
| |
Jugoslavija 1929 21,0 8,5 24,9 1930 25,9 11,7 28,3 1931 30,6 1123 25,0
Madžarska 1929 46,8 DI 6,9 1930 449. 10,3 12,9 1931 34,4 12,0 10:0
Rumunija * 1929 18,3 29,2 2 1930 20,8 33,2 2 1931 2 2 2
Iz ove зе tabele vidi da podunavske države nemaju
velikog interesa za kombinaciju koja bi bila štetna po njihov izvoz u Nemačku i Itali{u; jer, a to je danas notorna stvar, Čehoslovačka i Austrija sve će biti manje u položaju da preuzmu agrarne viškove podunavskih agrarnih država. Ako bi зада — a to |e osnovna ideja Tardijeovog plana — Nemačka učestvovala u ekonomskom bloku podunavskih država samo na taj način, što bi imala da, daje jednostrane prelerencijale njima onda bi se Ona | s pravom mogla da plaši da bi to škodilo njezinoj spolj-, noi trgovini odnosno njezinom izvozu u te države usled toga, Što bi čelioslovačka i austrijska industrija. dobile privilegisan položaj u podunavskim zemljama.
Izvoz Čehoslovačke i Austrije u Jugoslaviju, Madžarsku i Rumuniju zajedno iznosio je:
Čehoslovačka Austrija 1929 15,72 20,3% 1930 17,8 19,0 1931 10,95 5 17,8
Nemačka može s pravom da primeti da Francuska može bez teškoća da daje jednostrani prelerencijal Po-
* izračunate cifre. *%* Caritiski rat sa Madžatskom!
_____НАРОДНО_БЛАГОСРАЊЕ_
Страна 247
dunavskom ekonomskom bloku. To se lepo vidi iz upoređenja izvoza i uvoza Nemačke i Francuske u podunavske države. Na osnovu statistike četiri podunavske države (rumunskim podatcima ne raspolažemo) on je iznosio (u milionima maraka): |
Метаска“ Francuska UVOZ 12702, UVOZ iZVOZ 12 род. država u pod. drž. iz pod. drž. u pod. drž. 1929 842,8 1281,6 116,6 188,5 1930 673,6 1059,1 130,3 160,3 1931 413,8 869,5 122,8 143,0 1990,2 ЗОО 269: 491,8
Prema ovome Nemačka je u tri poslednje godine iz četiri države izvezla za 1620 miliona maraka više robe nego Framcuska; s druge strane uvezla |e Oma u iste države za 2.718,4 miliona maraka više robe. Koliki značai ima taj nemački izvoz ne vidi sč dovoljno iz procentualnogp učešća u ukupnoj nemačkoj spoljnoj trgovini. Istina i te сите misu bez značaja: 11,58% (1929.), i 10,22% (1931.). Glavno je da je nemačka trcovina sa podunavskim državama (izuzimajući Rumuniju) vrlo aktivna: 1929. godine za 519,7 miliona, 1931. za 415,9 miliona. To su cilre koje prema današnjem bilansu plaćanja Nemačke igraju tako reći rešavajuću ulogu.
U izveštajima nemačkih listova sa Londonske konТегепсјје govori se o odvajanju bankarskih od ekonomisko i trgovinsko-političkih interesa. Francuski kapitali u podunavskim državama cene se na 25 do 40 milijardi dinara. Čovek se mora složiti sa pisanjem „,Politike”, po kome postoji odgovornost država poverilaca za privredni položaj podunavskih država. Drugojačije ceni prilike finansijer od trgovca i industrijalca. A pored gornjih cifara mi moramo još naročito da istaknemo, da nema države koja |e toliko zainteresovana za poboljšanje privrednog položaja u podunavskim državama kao što je to slučaj sa Nemačkom, jer |e ona s nji-
ma Ttrgovinsko-politički tesno vezana. Privredna argumentacija Nemačke pojavljuje se u naročitoj svetlosti,
kad se ima pred očima irancuski plan onako kako je on pretstavljen na Londonskoj konferenciji: ekonomsko zbliženje Podunavskih država putem preflerencijala treba da bude prva etapa ka Carinskoj uniji, kojoj će sledovati novčana unija; u budućnosti će taj blok moći (dobiti samo kolektivne zaimove, pod kontrolom Društva naroda, a uz garanciju prihoda od železnica i carina. * Prema nemačkoj statistici su cilre Za iZVOZ i uvOZ Znalno više. i
a m aa
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
затвениаиртвианирсаариноианни аи тиету вс БРБРБНЕРНЕРНЦБЕ РЕЈ ТЕВЕЋ.
Критикујући · Шајблеров план у „Народном Благостању“ од 28. новембра 1931 ми смо истакли, између OC-
- Економско-теориски | талога, да се он ни у колико |
фанатици
не разликује од тако званог туберкулозног новца, који је измислио (Силвио Гезел, социјалист и министар финансија Пју комунистичном режиму у Минхену 1919 године. Гезел је пошао од основног учења социјалистичког, да је интерес
на капитал незаслужено привилегисање капиталиста И да би се:укидањем камате на капитал, и социјализирањем земљишта, привредни систем знатно приближио социјалистичком идеалу. Он је мислио да помоћу „туберкулозног новца“ уништи капитализам. Новац би имао да губи у одређеним
периодима времена одређену квоту своје номиналне вред- -
ности, тако да нема нико рачуна да га дуже времена држи. Ономе, ко би га дуже држао, он би се сасвим истопио, као
туберкулозни болесник,