Narodno blagostanje

23. април 1932.

НАРОЛНО БЛ ТАГОСРАЊЕ

Страна 265

prema istom mesecu prethodne godine iznosi 17,2 miliona dinara. Pa ipak je pitanje, da li je ta pojava i apsolutno tako nepovoljna, kao što nam na prvi pogled izgleda. Mi mislimo da

nema nikoga u zemlji ko je mogao očekivati da prihodi mono-. polski pokazuju višak u doba ove privredne krize i u februaru mesecu ove strašne zime. Svi smo očekivali manjak. Istina ma-'

njak je 11,3%, ali kad se uzme u obzir opadanje neposrednih poreza, onda se vidi da je manjak Rod monopola relativno mnogo manji. To je u ostalom staro iskustvo finansiske prakse. Mnogo veću oipornu snagu pokazuju porezi na potrošnju naročito kad su u pitanju predmefi dnevnih i prešnih potreba nego neposredni porez. |

Od 17,2 miliona dinara, koliko iznosi manjak, 10,1 otpada |

na duvan, 2,8 na harti{e za cigarete, zatim 1,8 na Žžižice i najmanji |e kod soli 0,6 miliona dinara. Gornja tablica nam pokazuje u isto vreme i kretanje no-

nopolskih:' prihoda za 11 meseca budžetske godine 1930/31.|

Manjak za to razdoblje u 1931./32. prema prethodnom iznosi 184 miliona dinara ili 8,46. U normalno doba ovaj bi manjak značio katastrotu. U doba ovake privredne depresije on bi se čak mogao označiti skromnim. U ostalom poslednjih meseca зе 5 fiim 1 гасипајо. АН пе i ranijih meseca. I tu ćemo priliki da upotrebimo da pokažemo kako se kod nas prave budžcti. Kad je pravljen budžet za 1931./32. godinu mi smo upozoravali na to, da se ima da računa sa zaoštrenjem opšte privredne depresije, i smafrali smo da smo na osnovu našeg dotadanjeg rada mogli imati kredit proroka u tom pitanju. Ali se kod izrade prihoda nije fako postupalo. Prema predviđenom za 1931./32. manjak iznosi 201,7 miliona dinara, a za mesec јеbruar samo 67,5 miliona dinara. Mogli bismo, može biti, donekle preći preko toga, što je u Iebruaru tako ogroman manjak, jer je on pretposlednji mesec u budžetskoj godini 1 pada u doba već veoma zaoštrene privredne krize. Ali što je manje za 11 meseca 201,7 miliona dinara dokaz je da se zaoštrenje pri-

ovim zakonom najviše pogođeni. Naš prvi projekat zakona o

_ razduženju seljaka je bio u stvari kopija ovog rumunskog njegove posledice bile bi iste kao i u Kumuniji. Privredno.

stanje Rumunije nije se ništa ovim zakonom popravilo. Seljački kredit je sasvim ubijen, a veliki broj sitnih ljudi je upropašćen, i skoro sve banke, osim onih u Bukureštu su propale. Di-

žava nije ništa uradila da ukloni ovu socijalnu nepravdu; ona.

је doduše sklopila jednu konvenciju sa Narodnom bankom, kojom preuzima sve njene gubitke koje nastaju usled ovog zakona; ali fime |e Samo pomoženo Narodnoj banci. To je, u ostalom država bila prisiljena da uradi, jer sada VOdi pregovore sa Francuskom za sklapanje jednog zajma, 1 2210 nije mogla doz-

voliti da Narodna banka snosi gubitke seljačkog razduženja,

što bi moglo biti po nju тагајло. Istovremeno, ona je preuzela i njene gubitke na funtama. Sem toga, država se je obvezala da preuzme gubitke jedinog agrarmogz hipotekarnog zavoda Credit Foncier Rurale, ali i to zbog toga, jer se njegove obliga-

cije nalaze u prome{u u inostranstvu, i gubitak kapitala na ovim

popularno sigurnim hartijama jako bi uzdrmao kredit Rumunije.

Vidimo dakle, da nijedna od ovih mera ne kompenzira gubitke malih banaka i njihovih ulagača, niti im olakšava njihovo očajno stanje u koje su dovedeni ovim zakonom.

Банкарски и валутни одбор американског парламента под-= "нео је пленуму законски пројекат, по коме Федерална резервна банка треба да приступи регулисању просечног нивоа цена и да га стабилизира. још немамо детаљније податке о овоме пројекту, али је вероватно да се њиме жели спречити вештачки инфлационистички полет. Чим цене скоче преко: одређеног нивоа политиком рестрикције кредити треба наново да се сруше. Овај

Iz američkog bankarstva

Raa aac a O aaa

законски пројекат је за сада, изгледа, без сваког смисла...

vredne krize nije uzelo dovoljno u obzir; greška koja зе зјаје- | Данас не може бити речи о неком полету. Већ месецима matsk: ponavlja na mnogim javnim | privatnim тезшта. Ш svet neće ili ne ume da zagleda u budućnost na osnovu činjenica iz neposredne prošlosti, od kako se osetila opšta privredna depresija.

istorija zakona o seljačkom razduženju u Kumuniji vrlo je interesantna iı duga: Prvo se mislilo na konverziju pomoću izdavanja državnih obligacija; međutim, uvidelo se je, da je usled lošeg stanja na domaćem i inostranom novčanom tržištu plasiranje tih obligacija nemoguće. Zato je izrađen novi projekat koji predviđa sniženje dugova do 50% za one seljačke dužnike čiji posed ne prelazi 5 ha, i to za dugove zaključene 10927 godine i ranije 50%, s tim da se za svaku docni|u godinu kvota redukcije smanji za 10%. Osta–

Раздужење сељака у Румунији

er er a IE IE ai PR AP KI E OI

tak će se platiti za 30 godina uz kamatu od 4%. Za one duž- |

nike, čiji posed prelazi 5 ha, zakon daje mogućnost sudskog poravnanja. U slhčaju da se ovo me postigne, dužnici imaju pravo na petogodišnji moratotrium uz kamate od 5%.

Protiv ovoga zakonskog projekta ustale su sve banke, ali naročito provincijske, jer su one skoro isključivo zainteresovane u seljačkom kreditu. Velike bukureštanske „banke nisu imale

nikakvog direktnog kontakta sa seljakom, a indirekini je bio!

minimalan, jer su veze velikih banaka sa provincijskim vrlo slabe. Zbog toga je Narodna banka bila njihov glavni poverilac. Rezultat borbe malih banaka bilo je unošenje nove odredbe u'

' Америка се труди да проширењем кредита оживи привреду. Како оснивање Кесопафисноп Шипапсе Согроганоп, тако и,

измене одредби о златном покрићу Федералног Резервног Система требали су да повећају ликвидност приватних банаба и да им омогући давање великих кредита привреди. До

сада није, међутим, било никаквих успеха. Али, ако би и

наступио, то би га управо остварење новог закона о банкама поново уништило. Овај закон стоји у супротности са политиком проширења кредита. Врло лако је могуће, да ће

с обзиром на прописани одређени ниво цена, закон приси-

лити Федералну Резервну Банку да рестрингира кредите, и да

се тиме поново оживљење привреде у самом почетку угуши. Поред овог приговора, који је последица специјалног поло-

жаја Америке, говоре и општи аргументи против тога, да новчанична банка води своју политику према колебању цена. Пре свега не може се установити сигуран индекс за про= сечне цене, који обухвата све цене у правилном односу према њиховом привредном значењу. Сем тога, сретства банкарске политике нису довољна да утичу на ниво цена. Али ни стабилни ниво цена није никаква гарантија, да ће се уклонити сметње које долазе од њиховог колебања. И када је просечна цена стабилна, могућа су велика колебања појединих цена, која могу бити штетнија, него мала колебања просечног нивоа цена. Пример зато, да ориентација: према стабилном нивоу цена не може спречити погоршање коњунктуре, показује америчка банкарска политика пре слома 1929 године. Овај је наступио после коњунктурног полета, кога

zakon, da se onim bankama, koje imaju određen procenat svo- je омогућило велико проширење кредита.

·Hih ukupnih potraživanja u seliačkim menicama ne može kroz pet godina otvoriti stečaj. To znači samo suspenziju katastrofe, Која се pet godina da preti celokupnoj rumunskoj privredi, i ne pomaže malim bankama, niti njihovim ulagačima, koji su

Њихова величина није се могла проценити, јер је просечни ниво цена остао стабилан. То је било могуће због ис„товременог техничког напретка у производњи, који је сма_њио производне трошкове, тако да се тенденција скакања

| | |