Narodno blagostanje

21, мај 1932. furi, za potrebe Monopolske uprave..I zahvaljujući intervenciji, pretstavnika francuskih poverilaca g. Oboenu čitava jedna de-. legacija francuskih stručnjaka pod vođstvom. "profesora Rista. počasnog guvernera Francuske banke došla je amo radi уртоučavanja celokupnog finansiskog sistema i eventualnih izmena i dopuna, a sve u cilju dobivanja jednoga novoga zajma. Mi smo morali da otvorimo svoje knjige francuskim ekspertima, . da zagledaju sve kuteve, jer je to bio uslov za zajam. I dobro je. Naša birokratija je i suviše moćna prema našim političa-. rima tako da је samo još francuskim nepristrasnim stručnjacima mogućno da sa dovoljno autoriteta izvrše pritisak na njih radi mnogobrojnih izmena, jer će da se pribavi veliki plus državnih prihoda zahvaljujući reformama koje će francuski eksperti da predlože.

U Rumuniji je vladalo najbolje raspoloženje s obzirom. na sve te činjenice sve do vesti o užim izborima u Francuskoj. Izveštaj o pobedi levice dejstvovao je kao grom na duhove u Rumuniji. Na mneobjašnjiv način pomoću nevidljivog fluida prošlo je kroz čitav narod uverenje da nova vlada neće da vodi računa o angažmanu i intencijama kabineta g. Tardijea i da će zbog toga svi planovi o ovome zajmu doći u sumnju. Prva posledica toga procesa bila je depresijacija leja u privatnom saobraćaju odnosno pojava ažije na zlato od 10%. Tražnja za stranim devizama bila je tako silna da je Narodna banka mašla za shodno da se na brzu ruku donese uredba, kojom se zabranjuje uvoz stranih valuta u Rumuniju. Mera nije duhovita. Mislilo se da će se onemogućiti trgovina stranim valutama kad se zabrani njihov uvoz. Međutim trgovina devizama bila je veća nego valutama, tako da je posle nekoliko dana vlada morala da pomišlja na nove mere. Na brzu ruku izrađena je nova devizna uredba i publikovana. Ona se može nazvati najblažom od sviju u Srednjoj i Istočnoj Evro= pt: monopoliše se istima irgovina devizama za račun Narodne banke, ali stranci mogu slobodno da raspolažu svojim lejima.

пон e. —

|

Na predlog francuskih eksperata naša vlada poduzela je odmah drakonske mere u oblasti državnog budžeta. Pre svega | u toku maja ne smeju se preuzeti mikakve obaveze, sem onih: koje su potrebne radi funkcionisanja državne uprave 1 ргауоsuđa. Ali iz te oblasti mogu se vršiti plaćanja samo onda, kad su pokrivena sumama koje su odobrene pojedinim ministarstvima u uredbi koja je donesena istoga dana. Za vanredne izdatke ne smeju se preuzeti nikakve obaveze. Do prve polovine maja ne smeju se isplaćivati nikakve plate. Ministarstvu finansija odobravaju se sume za isplatu javnih dugova Sva ministarstva zajedno ne mogu raspolagati u prvoj polovini maja većom sumom od ciglo 207 miliona leja (koja je podeljena na pojedina ministarstva). Šta to znači znaće se kad se ima u vidu da je na osnovu odobrenog budžeta mesečna potreba sviju mi- | nistarstava 1,5 milijarda leja,

Državni prihodi katastrofalno padaju. Za: prva četiri meseca ove godine oni iznose 4,09 milijardi leja (a predviđena 8,5 milijardi) prema 7,51 u istom razdoblju prošle godine. Vodeći ekonomski list „Argus” veli, da to opadanje prihoda za 50% nije rezultat pogoršanog ekonomskog stanja u zemlji, jer to nije slučaj, već je posledica niza mera započetih sa zakonom o konverziji seljačkih dugova, agrarnom moratorijumu, zatim sudskoj likvidaciji i tako dalje. Vlada je, kažu pojedinci, dala svima uverenje nesposobnosti za plaćanje, pa sledstveno i poreza”, |

А У једној историји револуциХоће ли ући мољци је и бунтова, каже се, да је | и у доларг данас, у доба владе штампе, |:

врло саветно изводити препаде доцкан у суботу кад су. већ завршени листови, На тај начин, ако се жели ствар да. држи у. тајности, тек у понедеоник и то "обично. пре подне. у:

на

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 331.

већини земаља широка јавност може да буде обавештена о поменутом догађају. Изгледа да су се тога мудрога правила држали чланови Претставничке куће у Вашингтону јер је У суботу 30. априла изгласан познати пројекат закона, "који би требао да се изроди у страшну инфлацију долара. Европа је за то сазнала из новина тек у понедеоник па подне. Тај се моменат може назвати историским за европску народну привреду. Невероватно је да је резолуција Претставничке куће, којом се саветује управама новчаничних банака да приступе постепено инфлацији, изазвала много веће узбуђење у Европи него у самој Америци. Томе се нису надали Американци. Сматра се да у Европи има најмање 100

милиона долара у новчаницама. Још од свршетка Светског_

рата кад је долар био једина сигурна валута и кад су ста-

"новници европских земаља тезаурирали у доларима, остала "је навика тезаурирања у долару и велика количина долара

код народа. На тезаурираних 100 милиона долара наишла је вест, која је гарантовала неизбежност смањења куповне снаге долара. Ефекат је био огроман. У свима земљама у којима се валута не сматра за апсолутно и трајно стабилну, појавила се огромна понуда папирних долара. То је било у Немачкој, у Аустрији, Мађарској, Италији, Југославији, у нордиским државама, а највише у Пољској. Сматра се да сеу самој Пољској налази 50. милиона долара, односно половина целокупне циркулације у злотима. У Пољској живи делимично свет који је у питањима валутног ризика веома о-

презан и који је тако рећи од 1918 године прокламовао .

долар за валуту вечите стабилности. Последица је била знатан пут курса долара (наравно на црној берзи) пошто је у свима тим земљама забрањено приватно трговање валутама и девизама. Имаоци су, кажу новине, појурили банкама нудећи доларе по курсу, који је био далеко испод онога по коме се у суботу још трговало на црним берзама. Банке су пак према постојећим правилницима све то дале новчаничној банци у замену за домаће новчанице.

Ми смо последњих дана извршили једну малу анкету о томе колики је износ доларских новчаница примљен од стране новчаничних банака Средње Европе и добили смо резултат који се ни најмање не слаже са извештајима о потресу долара. Банк Полски добила је свега 1 милион долара у папиру. Затим долази аустриска Народна банка, онда мађарска. Може се рећи да је потрес изазвао прилив доларских новчаница у новчаничне банке Средње Европе за цигло 2 милиона долара — на 100 милиона долара, колико је

тезаурирано у дотичним земљама. Један пријатељ из Пољ-

ске, на наш упит, јавља нам да је потрес трајао свега један дан, у понедељак 2. маја. Већ се истога дана увече почела да губи понуда долара. Истина не због тога што су дошле умирујуће вести, јер је европска штампа стално тенденциозно сервирала својим читаоцима извештаје иљ Њујорка. Тек је четвртог-петог дана штампа била приморана да јави, да

та мера пре свега по себи не претставља неизбежност ин-

флације, већ само савете односним органима; али да она може постати законом тек онда, кад је усвоји Сенат и потпише претседник Хувер, а за ове две инстанције се позитивно зна, да на то неће пристати. Код оних, који су подлегли паници и отуђили своје доларе дошао је мамурлук још истога дана, кад су требали да сакрију на место долара домаће новчанице. Тек онда су видели шта су урадили, Тек онда им је била јасна дилема између долара и домаће валуте. Многи су дошли до уверења, да је долар ипак стабилнији. У Пољској и "Аустрији се развила тим поводом друга трговина, наиме продаја папирних долара у замену за златне,

|звечеће, Ажија на златан долар према папирном после одлуке“

Преставничке куће скочила је, на 0,31 злоти. (око 2,20 динара),. У. Пољској-се у опште појављује веома- жива потра-