Narodno blagostanje

на за == ватрена ва аортин по аннн заи

Страна 324

čuje on: reakcionarne navike, Бојахап од 1поуасјје moderne ekonomije i birokratizam ekonomskih stručnjaka, koji ne mogu da se otresu starih principa. Na' tu stranu freba obratiti najveću pažnju, kazao je om, pa će se prodreti sa novinama, koje se moraju uvesti, ne samo u poljoprivrednim, već i u industrijskim zemljama u Evropi.

Kao što vidimo g. dr. Marinković se iz|asnio pristalicom i Evropske Unije + ekonomskog zbliženja drХама Маје АТапте.

II Jugoslovensko-ruamtinski carinski savez

Dvadeset dana po zaključku zasedanja Male Antante u Širpskom Plesu uputio je g. dr. Marinković preko našeg poslanika u Bukureštu rumunskoj vladi jedan memorandum o »potrebi organizacije između država Male Antante.« jugoslovenski ministar spoljnih poslova, koji je prema službenim komunikeima izdanim u Štrpskom Plesu uzeo inicijativu u pitanju ekonomskog zbliženja država Male Antante, požurio je, kao što vidimo, da izvrši nameru od 27. juna iste godine, po kojoj se svaka država članica obavezuje da preduŽžme izučavanje načina ostvarenja gornjega cilja. »Cenfralni presbiro« predao је javnosti glavne ideje toga memoranduma. U njemu se polazi od činjenice, da prekomorska konkurencija zaoštrava poljoprivrednu krizu i kao jedini efikasan način za njezino lečenje ističe se »direktgo sporazumevanje s industrijskim zemljama na bazi uzajamnih koncesija. Da bi se ovai sporazum mogao praktično sprovesti potrebno je delovati ne pojedinačno već nastupiti kao jedna privredna zaštita agrikolnih zemalja, pošto bi svaka od ovih napose pretstavljala nedovoljnu pijacu za potrošnju industrijskih proizvoda.... Rumunija i Jugoslavija, po indentičnosti svoša ekonomskog položaja, upućene su u prvom redu da uzmu inicijativu za obrazovanje jednog ovakvog sporazuma. Faktom, da se u Maloi Antanti nalazi i Čehoslovačka, kao znatna industrijska zemlja, olakšao bi se ovaj proces i našla formula za sporazum između industrijskih i poljoprivrednih zemalja. ...Тај 51 зрогаzum ostao zatim otvoren svima drugima, a u Drvom redu susednim zemljama na bazi potpune ravnopravnosti... Za razliku od drugih otvorenih pitanja ovde se ne može tražiti solucija ugledanjem na ono, što je u drugim zemliama u tom pogledu učinjeno. Mi moramo dati nešto novo i originalno, jer je situacija u kojoj se nalazimo potpuno nova... | »Sporazum između Rumunije i Jugoslavije, s obzirom na sličnost njihove ekonomske situacije, imao bi biti što širi tako, da bi za neke specijalne interese pretstavljao donekle i pravu caransku uniju. Sa drugim zemljama bi isti bio više ili manje širok prema prirodi proizvodnje i ekonomskog karaktera dotične zemlje. Mora se međutim sačuvati princip, da svaka država, Која је ušla u ovu grupaciju, može u dovolinoj meti zaštititi od ostalih, bilo svoju industriju, bilo zemljoradnju. Zbog složenosti ovog pitanja potrebno je da se na |ednoj konferenciji nadležnih ministara rumuhskih i |ugoslovenskih načelno pre{irese celo pitanje i zatim ostavi komisiji stručnjaka da obradi ceo sistem u pojedinostima.« ~ Glavna odlika gornjega plana leži u organskom spajanju dvaju ciljeva: ekonomsko zbliženje Male Antante i preko nje ostvarenje Evropske ekonomske unije. Počinje se s recionalnim sporazumom, 1 to između država u dvoje, koji se proširuje zatim na treću članicu Male Antante, a potom i na ostale države. Programatski on se naslanja na već poznate projekte iz Že-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 21

пеуе i iz Štrpskog Plesa; a ono, što je u njemu novo i čime se on odvaja od svih dosadanjih, to. je određivanje načina ostvarenja. Kao što »Evropska carinska unijać« proglašava ekonomsko zbliženje Francuske i Nemačke kao uslov za ostvarenje Evropske unije, tako se i ovde označava ekonomska Mala Antanta kao početak za Evropsku uniju; ali, što je glavno, ovde se u isto vreme čini i prvi korak, uzima inicijativa, a to. je ono, Od čega se najviše boje evropski diplomati i oni koji zagovaraju razne vrste ekonomskih zbliženja.

Učinjen je prvi korak. Zaključena je |jugoslovensko-rumunska carinska unija i baš zbog toga, što je to Dio prvi korak posle 12-codišnjeg fraziranja, izazvao je on senzaciju u celom civilizovanom svetu. Evropske i amerikanske movine su o njemu pisale dugo, odavale su mnogo priznanja tvorcima ugovora i соуото зе, ба je to put, kojim se mora ići.

Čitaocima je vrlo dobro poznato šta je sve bilo posle toga. Unija ie postala mrtvo slovo na hartiji.

IV Zasedanje u Beogradu u maju tektiće godine

Marta 21. 1931 godine predat je јаупоз! цооуог o carinskom savezu između Nemačke i Austrije, koji je duhove podelio u dve orupe: jedni su bili za, smatrajuči to za prvi korak u ostvarenju Evropske unije, a drugi su smatrali to za naiveću opasnost po evropski mir. Mala Antanta se izjasnila protiv austro-nemačkog carinskogz saveza. Francuska je obećala tom prilikom izzadu једпоса рјапа za poboljšanje ekonomskog i finansijskog stanja srednjo-evropskih država. To je bio docnije objavljeni Tardiieov plan, odnosno plan o Dunavskom ekonomskom bloku. Tvorac ideje |e sam 2. dr. Beneš. Prilikom diskusije o držanju Čehoslovačke prema austro-nemačkom carinskom savezu izjavio je O. dr. Beneš u parlamentu u Pragu u drugoj polovini aprila 1931, da ie on od uvek bio za ekonomsko zbliženie srednjo-evropskih država, ali uz potpunu apstinenciju sviju velikih sila. Ta ie ideja osfvarena Tardijeovim planom. Tardijeov plan |e proširenje ideje ekonomske Male Antante na Austriju Mađarsku, samo s tom razlikom, 510 је једап део тадагзкосг јаупос тпепја pristalica toga plana, докје са Austrija kategorički odbija. Prema tome Tardijeov plan je samo teorijski proširenje ekonomske Male Antante; praktično to su dve razne kombinaci{ie: Mala Antanta ie u rukama niezinih tvoraca, dok Tardiieov plan dolazi sa strane i nema se načina da se utiče na sve, ko{i dolaze u kombinaciju. Zbog toga se može smatrati da se zauzimanje položaja prema {ednom od fa dva plana ne određuje stav i prema drugom.

Maja 12. dao je o. dr. Marinković iz{avu novinarima o programu prefstojećee zasedanja Male Antante ıw Beogradu. O ekonomskim problemima kazao |e on:

„Najposle, kao što znate, imate i treće pitanie saradnie „dunavskih država, o kome smo mi doduše konferisali krajem februara i početkom martfa' u Ženevi, ali koje je od toga tloba prošlo kroz različite faze. IT prema tome potrebno |e da ca ponovo pretresemo u foliko, što smo mi uvek smatrali, a smatramo i sada, da je to samo jedan deo, odnosno prvi početak jedne evropske ekonomske organizacoije.«

Kao što vidimo o. dr. Marinković ne govori ništa o ekonomskoj Maloj Antanti, a odnosni komunike, izdan posle zasedanja, olasi:

»U dvema sednicama od nedelje tri ministra inostranih poslova Male Antante nastavila su ispitivanje problema ekonomske situacije kome su već pristupili u