Narodno blagostanje

Страна 326 BAPOJIHO

graiski položaj Čehoslovačke. Od celokupne čehoslo-

vačke spoljne trgovine 40% spada na susede. Zbog toga se o njima mora voditi računa. Drugi princip je zasnovan na činjenici da 60% čehoslovačkog izvoza ide u dalje zemlje, a ne susedne. Tim povodom je kazao g. dr. Beneš sledeće:

»Naša spoljna politika kalkulira vrlo objektivno. Pri izvođenju naše trgovinske politike ne gledamo mi ni levo ni desno, mi ma prijateljstva ni neprijateljstva, Ovde se moraju čuvati interesi pojedinih grupa našega naroda. Najveća bi nepravda bila kad bi se ministarstvu spolinih poslova prebacilo. da' zaključuje trgovinske ugovore po političkom kriterijumu. Nikakav dokaz se zato ne može podneti, a ja ću dokazati da |e protivno tačno.«

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 21

Isto je tako 14. oktobra održao g. Udržal, čehoslovački ministar pretsednik, jedan ekspoze pred za·stupnicima štampe, u kome je izložio i principe među- · narodne ekonomske politike Čehoslovačke. Osnovna ideja je zaštita poljoprivrede. To je ono, što je g. dr. Beneš mislio govoreći o specijalnim interesima susednih država. G. Udržal je tom prilikom kazao, da nema nikakvih izgleda na ma kakav međunarodni sporazum i da zbog toga Čehoslovačka mora da se osloni na sebe samu. On smatra da ekonomska politika Evrope vodi u autarhiju i da i Čehoslovačka mora da ide takođe tim pravcem, pošto ona ne može da vodi samostalnu ekonomsku politiku.

То је programafska negacija sviju ekonomskih ·

regionalnih unija i preferencijala.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

У многим земљама је велики одлив злата и девиза јако смањио еластичност политике новчаничних банака, док (банке везане прописима о златном покрићу, нису могле, због настале оскудице злата да делом задовоље хитне кредитне потресе привреде, Природна помоћ у овакој ситуацији била би снижење процента златног покрића, тако, да би се при истој количини злата могао повећати оптицај. Али то је тешко, јер публика верује, да снижење процента златног покрића значи угрожење валуте. Ово мишљење је наивно. Величина залихе злата једне новчаничне банке нема ништа заједничког са стабилношћу валуте, на што је нарочито упозорио Мак Миланов извештај, Ми смо небројено пута O0јаснили, да валута може остати недирнута, па макар олтицај новчаница био покривен само са 5%; ради се само о томе, да количина новца у оптицају одговара стварној потреби. Али пошто се ово лаичко мишљење не може истребити, то су у многим земљама покушали помоћу трикова, да омогуће новчаничним банкама повећањем новчаног оптицаја а да при томе привидно не повреде одредбе о покрићу. Као један овакав трик ми смо означили и Вагеманов план, који је предвиђао да се ситне новчанице изузму из оне количине новца, која мора бити покривена златом. То би омогућило Рајхсбанци, да стави у оптицај 1 милијарду новчаница више,

Имобилизирање новчаничних банака

Вагеманов план изгледа да је сада нашао одјека у Чехословачкој. Према новинарским извештајима, чехословачки министар финансија Трапл израдио је план за повећање контингента новца за поткусуривање (метални новац и новчанице до 20 кч.) од 600 мил. на 1,2 милијарде. Ове мале новчанице неће требати златно покриће, Чехословачки министар сматра да ће од тога бити користи, јер ће чехословачкој новчаничној банци бити могуће, да води еластичнију банкарску политику. Она би могла на либералнија начин да дисконтује менице, прима у ломбард државне зајмове, и тако створи привреди замену за тезауриране новчанице. Трапл се даље нада, да ће овом мером новчано тржиште постати довољно ликвидно, тако да ће се моћи емитовати један унутрашњи зајам, што је при данашњим приликама немогуће.

Вагеманов план је нарочито у Немачкој јако критикован. Он не претставља ништа друго, Hero. прикривени

пух инфлацији. Ми смо тада рекли, да се теоретско образ-

ложење Вагемана не може одржати, наиме, да ситне нов чанице имају другу привредну функцију, него крупне, Али практичне резултате до којих је дошао Вагеман, повећање новчаног оптицаја, не одбијамо без даљега. Нова емисија новчаница, ако одговара стварним потребама привреде и ако су државне финансије рђаве не претставља опасност за стабилност валуте. Она може чак постати неопходна, ако је велики део новчаница тезаурирањем повучен из оптицаја. Ми видимо да скоро све земље предузимају мере, да новчаничне банке ослободе уских прописа о златном покрићу. Али ако се сав новац за поткусуривање изузме испод прописа о златном покрићу, тада може да дође до његове инфлације. Али ово не значи опасност за стабилност валуте, јер је платежна способност новца за поткусуривање огра- · ничена. Његова инфлација носи у себи сопствени коректив, у толико, што привреда не прима велике количине новца за поткусуривање. Овај се онда враћа натраг новчаничној банци где лежи нагомилан.

Румунска влада је у закон о раздужењу сељака унела одредбу, да се оним банкама, чији се новац налази већим делом код сељака, не може пет година отворити стечај. Ова мера не спасава банке од катастрофалних последица новог закона, него их само одлаже. Сада је румунски парламенат прихватио нови закон о раздужењу, и то о судбеној ликвидацији трговачких дугова. Главна карактеристика овог закона је да дужник који је доспео у тешкоће може затражити од суда ликвидацију својих дугова, и да се њему у томе случају не може отворити стечај, нити да тиме наступа ограничење његовог будућег рада нити дифамирање његовог трговачког угледа. Главне одредбе закона су следеће:

Румунија даље раздужује

Geno sE ara eni ra ms

Трговачке и индустријске фирме могу да затраже код надлежног трговач. суда ликвидацију свога посла, Посебни одбор од судије и највише тројице поверилачких претставника испитује молбу, и у случају да молилац није трговац или индустријалац она се одбија. Закључак о одобрењу судске ликвидације може се донети против воље свих поверилаца; ови немају право жалбе. Ликвидација дугова врши се на овај начин: дужник и даље води посао; приходе посла, после одбијања режијских трошкова и сретстава потребних му за живот, које одређује судија у споразуму са прет- |

ставницима поверилаца, полаже дужник месечно суду ради |