Narodno blagostanje

__28/ Maj 1932. ~

у рукама вредност од 36,7. Наравно, то је само просечни пад, јер има папира, који “су -од 137,3 пали на 6. Горња ци= фра претставља средњи губитак. Данас још постоје у свету три државе, чија је валута неокрњена и које су у релативно повољном економском стању. То су Француска, Швајцарска и Холандија. Ко је у Паризу купио у почетку 1929. година хартије за 156,8 франака, имао је данас у рукама свега 60,2 средином априла, у Цириху од 101 пао је просечни курс на 39,9, а у Амстердаму од 1045 на 24,3. Све су светске берзе подлегле страшној беси,

Наравно да има хартија од вредности, које се добро држе, али то су већином државни папири и то само у неким земљама. Али и код њих пад је много већи, него што би се то могло очекивати. На пример најтежи папир данас у свету 3%-тна француска вечита рента пала је од 89,90 (највиши курс у 1931. години) на 73,70 маја 20. т. г. То је пуних 18,4% за годину дана. При томе треба имати другу једну чињеницу у виду, па правилно оценити кретање најсигурнијих папира на свету, наиме у Француској и Америци стално се врши интервенција у корист државних и других важнијих

папира. У Француској на буљуке купује Сајззе дез Перо:

et дез сопзспанол5 државне хартије из своје унутрашње потребе ради пласмана силних милијарди, којима располаже. У Америци је за последњих пола месеца дирекција Федералних резервних банки купила државних хартија на пијаци за огромну суму од 600 милиона долара из економско-политичких разлога: ради стварања већег диспонибилитета новца на тржишту. Па ипак и код тих хартија видимо велике падове.

После тога не може човека ништа више да зачуди ни да узбуди. Никаква вест не прави на нас утисак. Све је могућно, кад је могућно да се изгуби 18,4% на француским државним папирима, пре но што је Француска уопште ушла озбиљно у економску кризу.

Наши доларски папири стоје у Њујорку наравно очајно. 8%-тни Блер бележи 34.50, 7%-тни 33, а Селигман 35. 8%тни Блер носи камату од 23%. Али још горе стоји од прекјуче наш најважнији државни папир 4%-тна уједињена рента од 1895. године у Паризу. То је папир кога нема релативно много у оптицају, а који има залогу првога ранга на приходима наше Монополске управе. У току 1931. године највећи курс је био 123, а пре три дана забележен је курс од цигло 46,75. Пад износи 263%. Папир је 4%-тни и према томе би рента била близу 8.50%. Али како је путем специјалног споразума са француском владом, а по сили одлуке Хашкога суда папир валоризиран за првих пет година са 55%, то значи да се на 46,75 франака добија камата 11 франака, а то је скоро 24% ренте. Међутим, ако се узме у обзир, да ће стопа валоризације скакати све до 100%, и кад се то узме у калкулацију, може се рећи да наша 4%-тна рента носи 30%, скоро 5/, од номинале.

За берзијанце поред овако скандалозног амбијента у целом свету наступа једна нова отежавајућа околност. То су летње врућине. Приближава се време највеће тишине на берзама, кад су обично курсеви најдубљи. А тај догађај већ унапред баца своје сенке: смањује се обрт и попуштају

курсеви. - 20.JV. 23ЈУ. 2547. 26.V. 7% Инвестициони зајам — — 5l— —

6% Беглуци 38.25 34. 33:50 32375 7% Блер — 43.75 4245 4250 7% Селигман | 50— 4975 49.550 Рента Ратне штете 15886 1958. [84 [54 Народна банка 4460— — — Апрарнацбанкан теле сл. 6 210 200... Of — 211.50

Извозна- банка - о — — 400.—. ~ Горња таблица показује попуштање код 6%-тних бог-

—_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 351

лука од.33,25 на 32,75, даље 7%-тног Блера од 43,75 на 22,5, Селигмана од 50 на 49,5. Ратна штета се држи, вероватно захваљујући интервенцији. То исто важи и за акције Аграрне банке. Иначе код Ратне штете почиње обрт потпуво да изумире. Он је изнео у прошлу недељу 946.000 дин. (од тога 111 промпт и 235 термин). У фебруару, марту и априлу био је обрт и мањи, али ти обрти не броје, кад је у питању водећа берза за тај папир у држави. Релативно био је жив обрт са беглуцима (238.000), а необично жив код 7%-тног Блера (760,000) и код Селигмана (194.000).

ZAGREBAČKA BERZA

Novčano tržište. Korak Ljubljanske kreditne banke, da joj se po članu 5 Zakona o zaštiti zemljoradnika dozvoli odgoda plaćanja delovalo je jače jedino u Sloveniji i Dalmaciji, gdje Ljublianska kreditna banka igra jaču ulogu u tamošnjem поуčarstvu. Govori se, da je još nekoliko manjih zavoda zafražilo odgodu plaćanja. Prema tome prilike na novčanom tržištu nisu još sređene.

Devizno tržište. Promet je u običajnim granicama. Narodna banka već nekoliko dana ne daje devizu Prag. A u Pragu opet dinar ne notira. Tragična je sudbina da sa državom sa kojom podržavamo najuže političke i kulturne veze, stojimo 1 vanredno lošim privrednim odnosima.

Efektno tržište. Promet koliko u Ratnoj šteti toliko i u dolarskim papirima drže se u čednim granicama. Zahvat spekulacije nije pokazao trajnije rezultate. Polučeni kursevi nisu se mogli održati a i promet je opet pao na raniji nivo.

ROBNO TRŽIŠTE

Pšenica,

Svetsko tržište pšenice pokazuje nejednaku sliku. Dok u Čikagu cene i dalje skaču pod uticajem nepovoljnih vesti o usevima ozime pšenice, dotle evropska tržišta ne reagiraju, i nepokazuju nikakvu hosističku tendenciju. Tražnja je slaba, a u koliko je ima, kupuju se samo male količine. Veće zaključke ne pravi nijedna država.

Vidljive zalihe u Sjedinjenim Državama Amerike opale su za poslednje dve nedelje za 4 miliona bušela, što je isto tako delovalo hosistički na cenu pšenice, koja u Čikagu notira maj 585/, dolarskih centi za bušel, a termin juli 595 -

Domaće tržište pšenice uprkos rđavih vesti i prognoza o stanju useva, ne pokazuje većih promena; nešto je situacija labavija kod gornjobanatske pšenice zbog veće ponude. Cene su bile sledeće: bačka 132.50—133, gornjo-bačka i pofiska 133 do 134, gornjo-banatska 128.

Bakar.

Poznato je da je od 1. aprila došlo do ponovne restrikcije proizvodnje bakra. Međutim, to nije imalo nikakvog uticaja na evropsko tržište tako, da je kartel morao pristupiti daljem sniženju cena, a to od 6 na 5.625. Ali ni to nije bilo dovoljno da oživi iržište, pa je sada ponovo snižena cena za specijalni kontingent za Evropu na 5.40 centi.

Stoka.

Skok cena svinjama na domaćem tržištu, koji je DĐOčeo pre mesec dana nastavlja se dalje. Cene ove nedelje bile su 7 do 71/, dinara po kg. žive vage, što je najviša cena ove godine. Mi smo već u prošlom izveštaju sa robnog iržišta naglasili, da je razlog porastu cena kod nas poboljšanje na bečkom tržištu. Ali, cene su u Beču nešio popustile, dok kod nas i dalje rastu. Za to je glavni razlog manja ponuda. Dogoni su vrlo slabi. Izvoz u Italiji je popustio, zbog toplog vremena. Praško tržište ne pokazuje već duže nikakvih promena, i zbog deviznih ograničenja i dozvola za uvoz naš izvoz |e u Čehoslovačku minimalan.