Narodno blagostanje
х
25, jymm 1932. ___
ника стоке у Дунавској бановини. За претседника припремног одбора изабран је г. Лука Секељи, извозник из Суботице.
— Криза мађарске пољопривреде и нарочито житног режима довело је до борбе у владиној странци. Аграрни еле-
менти повели су борбу против владе, и прете са иступом |
из странке. Министар финансија био је због тога присиљен да обећа спровођење неких њихових захтева: мораторијум
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 415
за пољопривредне дугове до августе и увођење тајног гласања и на селу. |
— Услед високих марина и незапослености на немачкој западној граници процветало је криумчарење. 1931. године ухваћено је 46 хиљада криумчара, а само на холанду ској граници заплењено је међу осталим 2.450 центи кафе, 37 мил. цигарета, 10 хиљада центи жита, 3 хиљаде центи брашна и T. M.
вата
KO
Стање Народне банке морало је изостати из овога броја, пошто до закључка листа нисмо добили податке,
БЕОГРАДСКА БЕРЗА.
Са летњим врућинама је наступило и мртвило на берзама: на београдској берзи, износио је обрт у ефектима ове недеље свега 121 милион динара. У овој години, за еремг од 25 недеља, обрт је само два пута био мањи. Највише је трговано у Ратној штети, која је после скока од 21. 0. м. од 181— на 188— до краја недеље, 23. 0. м. попустила на 181.75. Обрт у томе папиру износи 360 хиљада, од чега отпада 306 хиљада на промпт робу а 54 хиљада на термине, У погледу обрта долазе на друго место 6% Беглуци, који су кроз читаву недељу имали чврсту тенденцију, од 32 — на 33.375; трговани су за 340 хиљада динара. 7% Блер је попустио, на 39.—) чиме се обистинило наше раније тврђење, да курс мора попустити, већ и због сувише велике марже према њујоршким курсевима. 7% Селигман такође је мало попустио, од 4215 на 42—, а тргован је за 238 хиљада; код 7% Блера износио је обрт 110 хиљада. Непромењени су остали 4% Аграрци са 2350 и 7% Инвестициони зајам са 90, код минималних обрта. Акције Народне банке нотирају ове недеље 3850.— (трговано за 58 хиљада) а акције Атрарне банке систематски опадају: од 206 на дан 21. 0. м. на 205 23. о. м. а обрт је износио 93 хиљаде динара.
ПТ ЈМЕ 21.М1 222М1. 2311
7% Инвестициони зајам = 50.— — 4% Атрарци 23.50 — 23.50 6% Беглуци 30.50 32. 3250. 331375 7% Блер == — 30 7% Селигман ДЕО = AD Рента Ратне штете 181— 188— — 181.75 Народна банка - — 3850—_ — ArpapHa банка 206.— 206— 205.50 205.Лутријски — 11— — —
Код девиза је ситуација мирна, а обрт на београдској берзи је спао ове недеље на 600 хиљада, што више не броји.
ZAGREBAČKA BERZA Devizao tržište. Dne 22. o. m.. stupio je na snagu novi
kliring sa Čehoslovačkom. Sada već sa tri države imamo kliring. Italija opet uživa neke naročite privilegije. Prema tome u deviznom prometu nastaju sve to veće smetnje i ograničenja. Do pred nekoliko dana, Narodna banka je davala većim zavodima po 10 hiljada deviza dnevno. Pre 8 dana faj je iznos snižen na 4 hiljade. Kako pod režim kliringa danas ide znatan deo našeg izvoza, to banke ne mogu udovoljiti potražnji svojih komi-
. tenata, jer 20% izvozničkih deviza, koje one mogu danas zadrŽati za potrebe svojih komitenata ne igraju više ulogu. Prvo što je izvoz mnogo manji, a drugo što se znatan deo obavlja pod režimom kliringa. O IF ај
______Табала
za njih polažu. valute.
„jzvoznicima dato. je. pravo i izvoznici, mogu upotrebiti
a dinare, koje
|
та ргаудапје
УНКТУРА
Efekti. Promet je još manji nego što je bio prošlih meseci i kod dinarskih i kod dolarskih papira. A i kursevi popu-
·| ščaju. Naročito kod dolarskih papira. Investicijoni zajam по-
tira 47 novac, 51 roba, agrarci 22.50 novac, 24 roba, begluci 32 novac, 33 roba sve bez zaključaka. Ratna šteta promp novac 180, roba 182 bez zaključaka. Ultimo juna zaključena po 180 a ш о јша ро 176.
Sedampostoini Bler pravljen je od 38 до 39. Na koncu je ostao novac 38.1/8 a roba 38.3/8. Za 8% nije bilo ni novaca ni robe, a Seligman novac 42, roba 44 bez zaključaka, Narodna banka novac 3.850, roba 4000, Agrarna banka novac 204 a roba 208 sve bez zaključaka.
РОБНО ТРЖИШТЕ. Пшеница.
Прошла и претпрошла недеља биле су црне за пшеницу. Општа и стална беса на свим тржиштима. Ми смо у нашим извештајима истицали да је хоса пре месец дана биле резултат рђавих извештаја о жетви у Америци и Канаде. Чим су се те вести побољшале, дошло је одмах до пада цена, јер је тражња била стално слаба. Сада су се извештаји 0 будућој жетви и озиме и јаре шиенице сасвим променули, тако да се у Америци очекује релативно повољна жетва,
док су извештаји за Канаду врло оптимистички, и претстав-.
љају је као рекордну. Додуше, видљиве залихе-се смањују и у Америци и у Канади, али то је нормална појава пред жетву, и њен утицај није могао да буде одлучан за тржеште. Тим више, што су процене жетве и у европским земљама врло повољни, а тражња свију земаља сведена је на минимум; неке су зобраниле увоз, а неке повисиле квоту примељавања. Сем тога је Италија већ одредила квоту примељавања за увоз пшенице нове жетве која износи 95%.
Међународни пољопривредни институт у Риму објавио је извештај о укупној засејаној површини пшенице, по коме су засејане површине у Сједињеним Државама и Канади мање за 1.100.000 хектара, али су зато повећане у Британској Индији, Аргентини и Аустралији за 2.200.000 хектара. И ако на 130.000.000 ха овај пораст не значи много, ипак није остао без утицаја на тржиште, које је реагирало због своје лабавости на сваки бесистички моменат.
Цена пшенице у Чикагу, која је још пре три недеље била 56, пре 8 дана 51 и по, пала је на 48.50 доларских центи за бушел. ;
Домаће тржиште ове недеље показује сасвим другу физиономију. Док су последње недеље показивале врло мирну слику: слабу понуду и слабу тражњу, ове недеље је велика понуда. Продуценти и трговци су изгубили наду да ће Призад интервенционистичким куповинама подићи цену пшенице, а како су се и изгледи за нову жетву поправили, то су ови пожурили да своје залихе уновче. Цена је пала за три до четири динара, и према квалитету продавала се: бачка 128—129, потиска 129—130, горњо-банатска. 124, ју-
жно-банатска 124 динара.