Narodno blagostanje

25. јуни 1932,

тиније извршавала свој посао, те би користи преференциала неокрњене ишле на побољшање цене пшеници. Мишљења смо | да искоришћавање преференциала може да прими на себе Завод за унапређње спољне трговине при Мин. трговине и индустрије и да он, како у погледу контингентирања извоза, | тако и доплатама дела од преференциала извозницима, врши све расподеле, па и у случају ако се преференциали одмах. не наплаћују од иностранства, као што је код Чехословачке, | да га путем Народне Банке кредитује извозницима. Извозник. када зна да ће према добивеном контингенту (овде на првом. месту рачунамо са организованим житним задругама) имати, од државе доплату 10—15 поена на име преференциала, он! ће за пун тај износ платити бољу цену при куповинама произвођачу. На овај начин и без скупе режије и посредничких | провизија, дакле најјевтинијим путем произвођач може доћи до те боље цене коју му осигурава бенефис преференшиала. Шта више, извозник би радо примио износ преференциалне надоплате делом и у бону Министра финансија, ако би имао могућности да њиме плати своју норезу, те би Мин. финансија директно дошло до наплате порезе из сума преференпиала. К/, једна лоша идеја

Г. Митић даље убацио је једну врло несрећну идеју да се побољшање цене пшеници за произвођача достигне једним делом и бесплатном возарином извозног вишка кроз дирекцију речне пловидбе, чиме би цена ех шлеп Братислава или Беч имала да буде равна цени наше утоварне станице т. 1. повећавала би се за износ возарине од 10—12 поена. Еквиваленат Речној Пловидби предвиђа наплатом повишене возарине на пшеници (и брашна осталим млинским производима) у унутрашњем промету. Он се није забавио, да нам бар приближно каже колико би то повећање изнело. По нашој рачуници оно би изнело у најмању руку дуплирање садашње возарине. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 405

Колико је ово несрећна идеја напоменупемо само следеће: Њом би се на првом месту повећала цена хлебу варошког насељења па и сеоског у пасивним крајевима који пшеницу купују. Фаворизовали би се млинови у житородним крајевима против осталих. Што је најгоре то би даље утицало на смањивање потрошње тишеничног хлеба, као од зрна протежираног, што је по нашем мишљењу најопасније за једну аграрну земљу као што је наша и без обзира што би се тиме за толико повећао извозни вишак. Овим би се дакле створио нов хаос у пшеничној трговини, а то се г. Митића најмање тиче. Њему је главно стало до тога да његова централа Призад може и даље држати монопол извоза пшенице пи њега као свог заступника на тај начин добро упослити.

Нисмо и не можемо бити противни старању, да се произвођачу обезбеди боља цена од светског наритета или бар она која би му осигурала производне трошкове, али се то старање не може и не сме изводити мерама које би стварале социалну неправду и хаос у трговини, већ једним општим оптерећењем порезе сразмерно на цело насељење. Исто је тако неупутно бранити она начела која стварају скупе режије на штету и произвођача и јавних прихода у времену када сва пажња треба да буде сконцентрисана на рационализовање свега и свачега, а на првом месту привреде, трговине и индустрије. У предњем предлогу г. Митића то не видимо, већ напротив стварање све већих компликација и непотребне режије на штету свих нас, а преко нас и државе као заједнице.

Ми се сви јасно изјашњавамо за потпуно слободну трговину пшеницом и унутра и споља, а старање за побољшање цене произвођачу од бенефиса преференциала или општом порезом предвиђамо да се изведе на најрационалнији и јевтини начин, а то је код постојећих одсека Мин. трг. и инд. т, |. Завода за унапређење спољне трговине сматрајући да је то његова дужност.

ПРИМЕДЊЕ В, БАЈКИЋА

С обзиром на искуство у области статистике жетвеног

приноса код нас и процене истог од стране збора привредника најбоље је не правити никакве процене за кампању извозног вишка 1932 и 1933 године. Кампања 1931/1932 године завршена је, а ми ни данас не знамо колики је био извозни вишак, пошто један део није извежен, и о њему се праве најразноврсније процене. Нашу песимистичку процену потврдио нам је у усменом разговору најбољи познавалац наше пољопривреде. Али нека би г. г. Митић и Миланковић имали право, нека извозни вишак буде 35—40 хиљада вагона. Конкретно питање, о коме треба да разговарамо, је оно монопола или слободне трговине. О томе се већ изразио г. Митић и то у корист монопола Призада, г. Миланковић за потпуно слободну трговину, а ми за слободну трговину с извесним резервама односно констатацијама, које су од битнога значаја. . Монопол значи нехат, љеност, рутину, корупцију, То је свеопште сазнање и због тога је толико велики покрет у целом свету против картела као једног облика монопола, Отуда после рата одјекује лозинка на све стране: комерцијализација, која значи пословне методе супротне бирократским и рутинерским, — а последње су главне карактеристике монопола.

Можда ће неко на ово приметити да смс ми одушевљено поздравили први облик житног закона, којим се установљавао монопол извоза у корист Призада на почетку данашње кампање. Нисмо ми поздравили монопол, већ намеру Владе, да стабилизира цену пшеници између 160 и 180 дин.

Поздравили смо одлуку, да се из сретстава општености, за-

једнице, учини жртва у корист најраспрострањеније гране.

наше пољопривреде. Наравно да смо примили и монопол јер и данас сматрамо да од два начина за постигнуће тога циља, наиме извозне премије и монопола извоза, последњи је много ефикаснији, а нарочито с обзиром на преференцијале. У осталом на познатој конференцији, на којој су учествовали претставници свију заинтересованих редова, није била велика опозиција против монопола у корист Призада већ више је дошао до израза страх да апарат не откаже. На кратко, кад имамо да бирамо између слободне трговине и монопола, наше се гледиште може унапред знати.

За нас је монопол извоза био сретство за постигнуће циља, а то је изгледа било првобитно и за државу. Али се 29. марта ове године ситуације из основа изменила. Сад је монопол постао циљ, јер он и данас постоји и ако већ скоро 3 месеца није учињена апсолутно никаква употреба од њега. Г. Миланковић има пуно право што приписује постојању овог монопола као циљу а не као сретству кривицу за ненадокнадиву пропуштену прилику извоза у априлу и мају при несразмерно већим ценама. Ми бисмо само додали, да би се извозни вишак за ову годину, који је остао на леђима произвођача, продао повољније него у идућој кампањи чак и онда, да није ишао под преференцијал већ по паритету светског тржишта из априла и маја,

Немамо потребе да трошимо много речи у борби за слободну трговину, пошто она сигурно долази. И због тога је много важније како ће да функционира тај режим с обзиром на интерес произвођача (пошто ће се сви сложити да је тај

интерес решавајући за облик унутрашње и спољне трговине