Narodno blagostanje

2. јули 1932.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 423

zetan položaj (Zagovara se na pr. da on bude opšti komisionar; da se preko njega lombarduju šlepovi; da se preko njega isplaćuje odmah preferencijal čehoslovački i francuski i ft. d.)

Računajući dakle sa slobodnom trgovinom mi smo u prošlom broju obećali da bacimo jedan pogled na verovatno razvijanje cena pšenice u pretstojećoj kampanji. Može se reći da su svi koji su o toj stvari pisali bili pesimiste. Mi smo bili najveći. Mi sme kazali u broju od 18. juna da je lako mogućno da u početku ovogodišnje kampanje doživimo ponovo cenu iz septembra prošle godine. G. Šićarević je pesimista kao i g. Milanković, ali je naše mišljenje u najvećem obimu akceptirao g. dr. Belin u članku u „Politict od 26. +. ти. koji je. završen rečenicom: da ove kampanje možemo doživeti cene koje još nismo imali. ;

G. g. dr. Belin i Šićarević zasnivaju tu svoju pesimisfičku prognozu o cenama na osnovu vrlo nepovoljne ocene uslova za finansiranje žetve. Oni vele da su zadruge imobilizirane, da su irgovci pogubili svoja likvidna sretstva, да su mlinovi bez para, a što je najglavnije da banke nisu u mogućnosti da za finansiranje žetve učine ono što su činile ranije. UZ to dodaje još g. dr. Belin da je ovog puta potreban veći kapital zbog toga što će obrt u zemljama sa kojima stojimo i odnosu kliringa — a to su naši glavni kupci — biti mnogo sporiji, usled poznatih teškoća realiziranja profivvrednosti.

Mi ne gledamo tako pesimistički na problem mogućnosti finansiranja Žžetve. Istina je da su trgovci poslednjih godina učinili velike žrtve za proizvođača; ali nisu svi propali, a ima ih koj su lanjske godine baš pod žitnim režimom dobro zaradili. Kako i zašto, znamo svi. Još je bolja situacija mlinova. Zar se ne ponavlja svakodnevno da su izvesni mlinovi prikrili ogromne iznose nadoplate po režimu Žžitnog fonda? Smatra se da je nekoliko stotina miliona dinara otišlo u džep tih mlinara, s obzirom na to da je seljak prodavao svoju pšenicu ispod 160 dinara, a da su pasivni krajevi plaćali hleb 4 dinara. Na kongresu mlinara pre neki dan postavljena je tvrdnja da veliki broji mlinova radi (u prkos prijavi da ne rade) i da ne plaćaju paušala.

Što se liče banaka ni za njih se ne može reći paušalno da su u krizi. To važi za veći broj, ali ih ima dosta koje se nalaze u pletori. Ne treba zaboraviti da su naše banke kupile od Narodne banke po čl. 12, tačke· 2. zakona blagajničke zapise u iznosu za skoro od 300 miliona dinara. To je plasman gotovine za koju nije bilo druge upotrebe. Pored toga ziroračun Narodne banke pokazuje iznos od 535 miliona dinara, od čega je najveći deo gotovina naših banaka. Za naše banke može se reći: nekima ne ide nikako, a nekima ide vrlo dobro.

Prema svemu ovome za zdrave i likvidne poslove ne bi, bilo nemogućno u Jugoslaviji danas naći kapitala. Tezauriranje '

nije povuklo sav novac od banaka, a forsirana građevinska delatnost u nekim gradovima u veliko vraća jedan deo novca na Tržište.

H. Raspad svetskog tržišta na nacionalna

iz svega izlazi da bi za Hinansiranje bili dobri izgledi ako bi bili uslovi za to. Ali posle trogodišnjeg iskustva i s psihozom pesimizma i uverenja o jatammosfi gubitaka novac se danas mnogo opreznije ulaže. Neće ni banke ni privatnici ući u posao za koji nemaju mnogo šansa zarade. A to ne važi za pšenicu i pretstojećoi kampanji. Cena neće zavisiti toliko od. problema finansiranja, koliko od problema unovčenja saobrazno ekonomskim zakonima. Ako bismo bili voljni da пази pšenicu damo sa 50% ispod svetskog tržišta, finansiranje bi bilo sjajno rešeno. Svakako da i finansiranje utiče na cene, ali cena zavisi pre svega od ponude i tražnje. A u tom pogledu evo kakva je situacija.

Poslednjih dana stižu sve povoljnije vesti o izgledima za žetvu iz celoga sveta. Čak se popravlja stanje zimske pšenice

u Americi. U Argentini se rod razvija sjajno. U Evropi je stanje useva na celoj liniji izvanredno. iz Francuske stižu vesti da neće trebati nijednog vagona da uvozi.1) U Nemačkoj ministarstvo ishrane drži svakodnevno konferencije kako да зе Нпапsira pretstojeća Žetva. | Problem. finansiranja žetve je stari. On je rezultat jedne specijalne osobine poljoprivrednih proizvoda, naime da Ssu sezonski. Svi sezonski proizvodi, poljoprivredni i industrijski, pate od toga da im se cene kreću neravnomerno iu kampanji. Prirodno je najveća ponuda u trenutku kad se dovrši proizvodnja, a najmanja pri izlasku iz kampanje, koju Francuzi mnazivaju „temips de soudure.” Pre rata su pokušaji za nivelisanje bil: bezuspeSšni, jer su mere Dile nacionalne, a cena je bila diktirana internacionalnom Копзтејасјот ропиде i Tražnje. Prvi put je kanadski pul za vreme i posle rata, usled ogrom-

nog pada proizvodnje i povećane tražnje, uspeo da naciO-

пајпот merom utiče na зуефаки сепи. РШ {e izveo koncentraciju ponude na doile u istoriji nepoznat način. I današnje cene su rezultat politike kanadskog pula, koja se može karakterisati sa ovo nekoliko reči: „,daj tržištu samo onoliko koliko je potrebno, ostalo drži u rezervi.” Pre 5 godina politika kanadskog pula i ako još uvek uspešna, počela je da košta mnogo i tako je izgledalo da ćemo ponova da se vratimo u stanje kad na cenu pšenice niko ne može da utiče. Ali se u međuvremeno dogodio nešto što je uslove za uticanje na cene pšenice iz osnova izmenilo. To je izolacija nacionalnih tržišta. Ona je došla kao posledica potpunog sloma stogodišnjeg trgovinsko-političkog režima, zasnovanog na dugoročnim i{irgovinskim ugovorima sa vezanim carinskim stavovima ı klauzulom najvećeg povlašćenja. Taj je režim potpuno bankrofirao. Danas države vođe volitiku autarhije, a to je isto što i izolacija nacionalnog tržišta. To se ostvaruje pomoću: zabrane uvoza, monopola uvoza, kontingenata, deviznih ograničenja i

poslednje dve-iri godine propisivanjem kvote primeljavanja

strane pšenice.

Тако su zemlje uvoznice postale gospodar cena na domaćem fržištu i Time uspele izvesti u velikoj meri. nivelacijt cena pšenici. To se u glavnom vrši dvema vrstama mera: ir-

govinsko-političkim, koje smo već spomenuli i kreditno-politič= .

kim. Obično se u teoriji kaže da je trgovina naibolji savezni': proizvođača protiv velikog pada cena, jer u koliko je pad veći u toliko je energičmija intervencija trgovine. To važi i danas sa· mo što je trgovina potpuno sputana u svima zemljama raznim poznatim merama. Negde ju je drižava preuzela potpuno, negde je centralisana u rukama moćnih sindikata i t. d. Na mesto trgovine nastupio je kredit. Da ne bi proizvođač iz mnogobrojnih razloga morao prodavati odmah posle žetve, podignufa su odgovarajuća stovarišta, silosi i kreiran trgovački institut „Warant”, pomoću koga se na najlakši način proizvođaču stavlja na raspoloženje 80% vrednosti robe. Tako može da čeka. Pomoću kredita se povlači sa tržišta veliki deo ponude posli: žetve i tako niveliše cena.

Mi smo zemlja izvoznica i za nas su važne irgovinskopolitičke mere u oblasti pšenice. Mi smo ih već i pomenuli. Da dodamo još samo toliko da se u Nemačkoj danas u ministarstvu ishrane diskuluje nekoliko modaliteta izolacije nemačkog tržišta pšenicom: zabrana uvoza, uvođenje uvoznica (Einfuhrschein) i u krajnjem slučaju stepenastih carina koje su maksimalne posle žetve i automatski opadaju u koliko se smanjuju zalihe u zemlji. Ali to nije tako važno; propis o primeljavanju strane pšenice aejstvuje kao potpuna zabrama uvoza. | ако ima još mesec i po dana do žefve, u nekim zemljama već se

1) Čudi nas da se kod nas još uvek računa s uvozom u u Francusku (pod preferencijalom) od 15.000 vagona (što znači ukupan uvoz od 150.000 vagona). Tako n. pr. с. Kostić u „Vremenu” od 30. pr. m. računa sa 12.000 vag.