Narodno blagostanje

Страна 486 ______ НАРОДНО ципела продаван просечно по Дин. 70.—, онда је годишњи обрт износио (300 дана у години) три милијарде стопедесет милиона динара. Толики ће бити ове године наш целокупан извоз. Наднице су износиле (на 20.000 радника са 60 дин. дневно) 360 милиона динара годишње, То је скоро колико годишњи буџет града Београда. Ако узмемо да је нормална зарада у индустрији обуће 10%, онда излази да је годишња зарада Злина била 315 милиона динара, при чему претпостављам да је 5 динара зарађено на елиминирању гросиста, дато муштерији. Врло је вероватно, да се Бата задовољавао са 5% зараде.

У другој половини прошле године разговарали смо Бата и ја поред његовог камина, који је редовно сам палио — о будућности европске трговинске политике. Ја сам тада био на чисто с оним што има да дође и што је дошло отежање увоза на најразноврсније начине. Питао сам га, шта мисли да ради.

— Ствар је врло проста, одговорио је он. Ја сам Чех, али је моја индустрија светска. Она мора ићи својим путем. Иселиће се као што су се пре много столећа селили народи. Као Чех жалим евентуалне губитке Злина, али то је закон Европе, коме се морам да покорим.

— Тиме ће се разбити концентрација, која је важан фактор производње, приметих ја.

— Тако изгледа, кад се површно посматра. У ствари, ја задовољавам у свима земљама један мали део њихове потребе. Из националних фабрика моћи ће да се прошири тржиште. Како ћу с друге стране сачувати у рукама, набавку егзотичних сировина, то ће увећаним обртом да се смање трошкови. Па даље: мој је посао један збир рационализација техничких и комерцијалних. Цео апарат непрекидно проучава тде се шта може да упрости односно уштеди. Док конкуренти прођу цео тај пут, ја ћу увек бити у преимућству. |

„Али то је моја последња брига, Ја сам шустер, јер правим ципеле. То је био некада мој животни циљ. Данас је то само сретство за један много виши циљ. Кад сам ја почео мој посао, човечанство је ишло босо. Мали део је био обувен. Нога је стуб човека, а здрава нога стуб народног здравља. За обути цео свет потребно је пре свега одговарајући продукциони апарат, тога данас имамо. Фабрика је довољно у свету. Даље је потребна куповна снага. До појаве моје фабрике ципела је била на домашају само релативно имућнијег човека. Обути фамилију од четири члана имплицира пре пет година годишњи издатак од 150 фр. зл. То је месечна зарада доброг радника у напредним државама. Значи, да ципелу треба знатно појефтињати. Ја кажем да сам је појефтињао за 50% (водећи при томе рачуна о промени куповне снаге новца). То је само почетак. Мој је сан ципела на домашају сваког. Не знам да ли ћу га остварити, али у сваком случају ципела мора да буде све јефтиња.

„Као што видите, у мојим сновима нема ни помена с мојим подузећима, о конкуренцији, о капиталу. ја сам социјални пионир, радник на здрављу целога света. Томе бих идеалу без устезања жртвовао све што имам. Мој син, жена и брат прожети су истим идеалом, Остало ме се не

БЛАГОСТАЊЕ . Бр, 31

тиче. Нека моји неспособни конкуренти и залудни новинари лупају главу о томе, како ће се развијати моја предузећа у будућности,

=

Бата није био ни машински инжињер, ни архитект, ни комерцијалиста. Он је ушао у посао без икакве специјалне спреме, сем шустераја. Он није аутор никаквог проналаска у индустрији ципела, па ипак је постигао највећи успех. Тајна његовог успеха није никаква тајна; она лежи у његовим квалитетима од којих се нарочито истиче: вредноћа, интелигенција и велики подузетнички замах, Све се то слило у једну силну тежњу за новим. У великој индустрији постоје обично оделења за проналаске и усавршавања. Сам погон иде већ утрвеном стазом. Бата је радио ципеле на уређају који сматра перманентно за несавршен; он је ишао по својим подузећима незадовољан, јер је био прожет идејом, да негде између неба и земље постоји много рационалнија и савршенија индустрија ципела, само треба докучити тајну. Он је непрекидно скидао с висина једну по једну од тих усавршица. Његова су се подузећа технички и организаторски наслањала на дотадање тековине људског ума, али је он бодро пратио сваки напредак и одмах га примењивао и сам је са својим сарадницима радио на усавршавању.

Бата није постао велики на патентима, већ на интелигентној употреби тековина људског ума. Проналазак може да створи подузећу изузетан положај, али не трајно. Трајан успех условљава непрекидну негу подузећа на целој линији.

Бата је увек говорио: ја сам само шустер. Ако је

| тиме хтео да каже, да за друго што није, онда није имао

право. Он би исто тако успео у сваком другом подузећу, јер је његов успех резултат његових подузетничких OCOбина. Он је био синтеза подузетничких особина, које у капиталистичком систему воде увек успеху.

Батин живот није припадао њему, већ његовом подузећу. Његово подузеће било је његов животни императив. Његов пут у Индију многима може да изгледа авантуристички, јер је несумњиво био скопчан са огромним опасностима. Он је тај задатак могао да повери другима. Али Бата није знао за опасности. Он је био командант брода, а та се функција не врши само при лепом времену, већ и при бури. Он је у игнорисању опасности на путу којим иде био тако далеко отишао, да су они, који су га добро познавали, били на чисто с тим, да би било девето чудо, ако би он умро природном смрћу. Он је сматрао, да је његов тромоторни „Јункерс“ стабилнији од земље. Код аероплана знао је само за његове добре стране; опасности је игнорисао.

Ни о једном европском индустријалцу није толико писано колико о Бати. Кад сам по његовој смрти загледао у новине богате рајхенхалске читаонице био сам изненађен. Интерес за Батом премашао је свако очекивање, Али је 0 његовој смрти исто тако много погрешнога написано као и за живота.

Држим да сам овим некрологом дао верну слику највећег европског индустриског капетана и тиме се у исто време најбоље одужио успомени једног пријатеља.

Ваа Кејгсћепћа!.

В. Бајкић,

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

R. G.DUN &CO. ·

upHMHBHMBMGE

Кквез Михајлова 39.

зпанхвснавиливниалинаннивнаранав ринашпананисовононваланп цниних

: НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

БЕОГРАД ЗАГРЕБ

Бериславићева Z-