Narodno blagostanje

30. јули 1932. НАРОДНО БЛАГОСТАН ЂЕ Страна 495

Eliminiranjem državnog duga pri Narodnoj banci,i na strani fantom translera. Mad: bi mi imali u tom uslijed puštanja u opticaj srebrenog novca Narodna pogledu apsolutnu sigurnost, prilike bi bile skroz druge. banka dolazi u mogućnost da na temelju lombardiranih. Konverzija zemljoradničkih dugova je jedan od zemljoradničkih rasteretnica izdaje i blagajničke zapise | |najvažnijih problema naše privredno- linansijske polikoji u znatnoj meri djeluju na razvitak njenog _ tike. Ne samo radi prilika u privredi nego i radi prilika i regulirania novčaničnog opticaja. u novčarstvu. A po tome i radi prilika u svima granama

Ostala bi još zlatna klauzula. Prije nego bi se ta našeg javnog života _jer bez sređenja odnosa u našem klauzula primjenila treba počekati kako će se razvi- novčarstvu nema jačeg privrednog života. Radi toga, jati kurs dinara. Nije isključeno da razvitak pođe prav- ' код (те тапја оуог problema ne trebamo biti malodušni. cem koji bi u znatnoj meri olakšao provedbu konverzije. Moramo biti spremni podnijeti žrtve i opasnost da ovo zemljoradničkih dugova. Ako naši Blairovi zaimovi i' tako važno pitanje sretno privedemo kraju. A to je mousprkos toga što glase na dolare stoje dosta nisko, guće jedino konverzijom i izdavanjem obveznica —

to |e u prvom redu radi toga što u zraku lebdi kod nas'

| rasteretnica.

Ee Sa ==

_ „Од шустерског радника до краља ципела!“ ом се реченицом хоће да покаже величина Батиног успеха. Међутим, њоме се ни из близа не исказује величина Батиног дела. За то је потребно испитати најмање следеће две допуне: да је он постигао тај огроман успех у једном врло старом артиклу, који је при појави Батиној већ у велико био предмет фабричке израде. И друго, да је на тој стази стартовао тек пре 13 година. Оно што је Бата зарадио као ратни лиферант по себи не би било довољно, да му развесе име ни по самој Чехословачкој. Рокфелер је постао кргљем петролеума комбинацијом транспорта и производње и финансиском концентрацијом — услед чега је освојио светско тржиште. Форда је изнео на висину краљевског достојанства технички проналазак: јефтин ауто, а поред тога и вертикална концентрација. Кад је Бата ушао у индустрију ципела сматрало се да је технологија казала своју последњу реч. Бостон је био већ патентирао сзоју ма зину, којом је једним потезом пребачена производња са ручне ha машинску, и Европљани су много пре рата узимали игте под кирију. Бата је морао да иде истим путем. Мебутим, сви смо сведоци чињенице, да ниједна фабрика ципела у свету није могла да производи тако :=фтино као Батине. Ове су продавале злинску робу у сред Бостона. »! у Европи добро познати Американац Фајлин, велики Батин пријатељ и сопственик највеће трговачке радње (магазина) са многобројним филијалама у целој земљи, продаје Багину робу“ по целој Америци. Сви смо чули и читали, да је у свима земљама индустрија ципела капитулирала пред Батом у пркос царинској заштити. Тако је било у Швајцарској, Француској, Немачкој, Белгији и т. д. Није, дакле, величина Батина у томе, што је вршио експанзију, већ у невероватном смањењу трошкова производње. А то није постигао једним јединим проналаском (јефтиним аутомобилом као Форд и рфрез као код Рокфелера), већ својим духом, који се је плодно активирао у свима гранама производње и продаје. Мени је непознато колико је Бата унапредио саму технику, да ли је чувена машина „цвикер“ у његовој фабрици од њега направљена односно усавршена; али сам својим очима видео американске индустријалце ципела како радознало разгледају његове фабрике. Зна се толико, да у Злину постоји фабрика за израду машина за индустрију ципела, и да је Бата с времена на време проводио сате и дане у њој Техника производње у Батиним фабрикама била је свакако ван конкуренције.

"Други начин за појефтињавање трошкова производње била је концентрација. Ту нема у начелу ничег новог. Али је ова изведена од Бате у таквом обиму и тако брзо, да све

БРАТА

то одаје подузимачки дух и прегаоштво невероватног калибра. У Злину су ницале фабрике као печурке. Али не по капрису, већ по најсолиднијем рачуну. Ко производи 150.000 пари ципела дневно, тај може да запосли читаву фабрику хартије (за 150.000 кутија дневно); тај сече читаве- шуме за израду калупа; томе треба неколико фабрика кожа све је то без предаха Бата подигао у Злину.

Концентрација је исто тако спроведена и у комерцијалној области. Сировине су куповане на самом извору у Колико их сам није могао да производи. О Батином путу по Индији писано је много. Као мотив сматрала се жеља за „проширењем“ тржишта; међутим при повратку из Индије, бавећи се један дан у Београду, он ми је дуго говорио 'о корацима које је предузимао за обезбеђење још повољније набавке сирове гуме из Батавије. А он је троши стотинама вагона годишње,

А о Батиној организацији продаје, која је његово највеће дело, није потребно да пишем. На први поглед Бата

ту није био оригиналан: американски индустријалци бензина .

одавно практикују међународну продају у детаљу. Али је велика разлика измеђ бензина и ципела, Пре свега има много земаља, које немају сопствене производње бензина, које и саме купују од истих произвођача. И друго — много. главније — за продају обуће потребан је дућан, инвентар и услуга. Ко ће да најми у разним земљама толико продавница и да ангажује толико продаваца 2 Бата је све то сјајно извео. Људи, који не познају трговину, не знају шта значи тај акт. Међутим врло је лако направити рачун, који показује шта је сопствена продаја значила за Батина предузећа. Ево како сам ја рачунао:

Ноторно је, да је Бата производио у 1931. год. 150.000 пари ципела дневно. Трговац гросиста неће да ради са обућом, ако не може да заради најмање 5 динара по пару. Елиминирајући гросисту Бата је постигао зараду од 750.000 динара дневно, односно 225 милиона: динара годишње (са 300 радних дана)!

Бата је био мој пријатељ. Али ми то наравно није давало права да га питам о ономе, што спада у „пословну тајну“. Међутим, кад сам први пут обишао подузеће у Злину, осетио сам потребу да створим себи ма и приближну претставу о финансиском ефекту његових подузећа. Тако

"| сам постепено направио следећи рачун, који може, наравно,

знатно да отступа од стварности, али може да је и близу њој.

Оно што се зна, то је, колико је радника било запослено у Злину у току 1931. год. и колика је била дневна производња. Последња је била 150.000 пари дневно, а радника је било измеђ 20—25.000. Ако се узме да је један пар