Narodno blagostanje

3. септембар 1932,

кућа производња се скоро прилагодила смањеном конзуму, и коначно, насупрот великим залихама сировина, залихе готових и полуфабриката су минималне. Ако хоса обухвати све гране производње, залихе ће се брзо редуцирати, што нарочито важи за памук. У Америци се покушавају смањити залихе код произвођача на тај начин, што је основано ново друштво, које треба да омогући стварање већих залиха код фабриканата. Али је питање, да ли стари и нови сопственици залиха сировина имају довољно финансијских сретстава и стрпљења _ да издрже док повећана тражња конзумних и инвестиционих добара коначно не подигне цене.

Најважнији фактор за преброђење кризе је велика количина ликвидног новца, хоса на берзама и робним тржиштима, прави моменат да овај новац стави у покрет, или ће се хоса показати као американски изборни маневар, који ће се свршити с новим погрешним спекулацијама и новим разочарањем“. На супрот томе београдска берза показује приличан замор. Управо то се не би могло рећи по обрту, јер оп је нешто већи но прошле недеље и креће се на просечној висини последњих двадесет недеља од 2,040.000. Али се врши све више диференцирање. 1,650.000 дин. обрта пада на два папира: на Ратну штету и Беглуке; прва 945.000 а друга округло 600.000. Види се да су Беглуци постали шпекулативан папир, а да Ратна штета још увек алиментира наше берзе. Интересантно је напоменути да се после седам недеља појавио опет термински посао у Ратној штети у округлом износу од 100.000. У 7%-тном Блеру обрт је био 178.000, у Селигману свега 50.000 а у 8%-тном Блеру 50.000. Обрт Народне банке био је 100.000 а Атрарне банке 77.000. Једино је у Ратној штети и Беглуцима било свакодневних закључака. Управо једино у Беглуцима, јер 26. авг. није било никаквог закључка у Ратној штети. И Аграрна банка је имала обрта сем једнога дана, а међутим 7%-тни инвестициони, 4%-тни Агтрарци као и доларски папири и Народна банка рађени су свега два пут и само један пут преко целе недеље. Значи да се још одржава шпекулација, а да се сериозни послови све више губе.

26. авг. 29. авг. 30. авг. 31. авг. 1. септ.

7% Инвестиц. зајам 5150. 2050. — — 4% Атрарци 25.50 2450 — — 6% Беглуци 35.— 3450 3450 34. 3425 8% Блер 45 _— = —

7% Блер 44 —— = = — 7% Селигман = = = __ 4315 Рента Ратне штете — 194.50 193.50 194.50 194.50 Народна банка 4.400 — 4.050— — — ArpapHa банка 225.— 227.50 220.— 220.— —

Курсеви показују слабу тенденцију на ниже. То важи за Инвестициони и Аграрце, у неколико и за Беглуке, док се Ратна штета поново вратила на првобитни курс. Акције Аграрне банке падају од 225 на 220, док акције Народне банке од 4.400 на 4.050. ,

На њујоркшој берзи, наши су доларски папири нотирали као што следи:

5. јули 26.авг. 23. авг. 30. авг.

7% Блер 26. –_ 3: - S. 3290 8% Блер 30'50 36. ~ 38—— 3790 7% Селигман 344 40--— - 3927. 33) =

| __ ZAGREBAČKA BERZA

Devizno tržište. Kursevi kod pojedinih deviza i ove nedeljec beleže neznatan porast. Roba koju daje Narodna banka kreće se u minimalnim granicama. Tako je u ponedeljak dala deviza u iznosu od svega 88 hiljada dinara, u utorak 117, да зе u sredu spusti na sumu od &81 hiljadu dinara.

Počev od ponedeonika Narodna banka kupuje devize od izvoznika 5%. skuplje nego što je prosečni berzanski tečai.

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 571

Prema fome izvoznik koji prodaje devizu banci dobiće na 4/5 iznosa devize prosečni kurs plus 5% 'bonifikacije, a ostatak devize od 1/5 obračunaće mu se po dnevnom kursu. Mišljenja smo da se stvar time samo komplicira kako za banke tako i za same izvo:nike. Mnogo je jednostavnije da Narodna banka podigne kurs deviza za lih 5% kako, bi se bar za tail iznos približila \wulsu dinara na stranim berzama.

Efektno tržište. Posle nekoliko nedelja življeg poslovanja cva r.edelja na efektnom tržištu donela nam je zatišje. Promet je popustio kod svih papira. Kursevi kod pojedinih papira takođe se nisu održali na prošlonedeljnoj notici. Šteta je rađena po 194, a 7% Bler po 41.50 do 41.5j.. Od drugih papira {jedino je drugog dana pravljen investicioni zajam uz kurs od 50.—.

РОБНО ТРЖИШТЕ.

Пшеница.

Цена пшенице на берзи у Чикагу варирала је прошле недеље према варијацијама на ефектном тржишту, и на крају се нешто поправила. Почела је са 52 доларска цента за бушел, а завршила је са 53.50. Канадско тржиште показивало је чвршћу тенденцију у вези са резултатима Отавске конференције и вестима о поновном оснивању житног пула, али је пре две недеље то расположење попустило и цене су пале због рекордке жетве и велике понуде.

На европским тржиштима бесистичко расположење и даље влада. У Француској су цене и даље слабе. Владине мере, о којима смо писали у прошлом извештају, остале су, за сада, још без резултата. Сада се дискутује питање пољопривредног кредита, који би спречио нагло бацање читаве жетве на тржиште. У Чехословачкој су цене такођер попустиле. Пшеница је боље родила него што се је очекивало и јака понуда продуцената, који требају готов новац, оборила је цене на 152—-156 кч. тако да су се приближиле граници, коју је утврдио увозни синдикат као минималну, тако да се очекује забрана извоза.

Домаће тржиште пшенице је мртво. Понуда је врло мала, тражња исто тако. Млинови су престали са купови- · ном. Цене су остале непромењене и то: бачка 137.50—140, бачка потиска 140—-142.50, банатска 135—137.50, бачка и сремска нова 127.50—130, банатска нова 125—127.50.

Памук.

Код памука се хоса, која је почела у августу, даље развија. Њујоршка нотица, која је 1. јуна постигла своје најниже стање са 5.05 центи порасла је до !. августа на 6.05, а тада, нагло до краја августа на 9.4 центи. То је пораст од 67% за три месеца. Нове неповољне процене бербе повољно су деловале на цену; оне износе сада само 10.3 према 11.5 мил. бала у јулу; али исто. тако и повећање конзума у Сједињеним Државама Америке.

Воће.

Извоз шљиве почео је код нас са повољним изгледима. Одмах на почетку извозне кампање почела је да купује Енглеска; затим Немачка, Холандија, Чехословачка и Аустрија. Међутим, повишење царина у Енглеској и дужина транспорта онемогућили су даље трговање са њом, тако, да се је сав извоз свалио на презасићено бечко и прашко тржиште. У Бечу се налазе огромне количине свеже шљиве, која не може да се прода, тако, да се је почела у велико да квари. То је наравно и оборило цене. Прва је била 140 динара, затим је скочила на 165 динара, а сада је пала на 95 динара. Међутим, у извозничким круговима се очекује да ће и даље падати. До сада је извезено око 1000 вагона у Енглеску, 600—700 вагона у Аустрију, и нешто мање у Чехословачку и Немачку. Трговина шљивом одвијала се у главном у клирингу са Аустријом и Чехословачком. Немачка је плаћала својим блокираним потраживањима, који су у ту сврху ослобођени, а и Енглеска је скоро целу своју куповину платила везаним динарима.

2