Narodno blagostanje
_ разлике „између сопијалистичке и индивидуа лис-
НАРОДНО
S септембар 1932,
а Е А ТЕ SU O AO са Ен
Озугаја Жепан, Берлин.
•
ПОЉОПРИВРЕДНИ „СОЦИЈАЛИСТИЧКИ о СЕКТОР“
Страна 559
БЛАГОСТАЊЕ
—_ Узроци рђавих резултата колективизирања пољопривреде у Русији. —
Омаја Жепац из Берлина је бис кореспондент разних европских листова из Москве од по-
четка 1924. до половине 1931. године. Он је за време свог бављења у Москви пропутовао неко-
_ лико пута целу Совјетску Русију. Он је данас један од најбољих вемачких познавалаца привредне
Совјетске Русије. То му је прибавило катедру на Високој Техничкој Школи Берлин —Шарлотен-
бург о питањима совјетске народне привреде и индустријске привреде специјално. Прошле зиме
он је одржао читав низ предавања пред економским професионалним организацијама о актуглним економским питањима совјетског режима.
С обзиром на све то, ми смо
ангажовали г. Жепац за сарадњу по привредним питањима
Совјетске Русије и данас објављујемо његов први чланак.
Стварање „социјалистичког сектора“ у пољопривреди сматра се за најважнији задатак „решава“ јуће“ године у пјатиљетки. Остварењем тога циља треба, у ствари да се демонстративно покаже периода. социјалистичке привреде у Русији. Чињеница да, je 1981. тодине 62,5% руских сељака. било организовано у колективама, претстављено је у совјетској штампи не само као успешно решење проблема колективизирања, већ као решење питања снабдевања народа у вароши и на селу животним намирницама.
У пролеће 1931. године исказана, је обрађена површина са 97,4 милиона хектара, од чега пада на, колективе и државна, добра, — а те две категорије сачињавају „социјалистички сектор , — 67,6 милиона хектара, док на индивидуалну, сељачку, производњу непуна трећина укупне обрађене површине у (00 вјетској Русији. Према томе су колективи и државна добра имали ла издрже пробу снабдевања Совјета са атрарним производима, како за исхрану народа, тако и за спољну трговину. |
Атрарно-статистичко оделење Пољопривредног комесаријата не објављује никаквих података о ис“ ходу жетве у претпоследњој години. За време, док је жито зрело, Пољопривредни комесаријат је давао кратке извештаје само о стању атмосферских прилика и о њиховом утицају на развиће усева. Из тих извештаја знамо, да је жетва делимично услед неповољних атмосферских прилика изостала далеко иза очекивања. Услед суше усеви су били потпуно пропали у околини Урала, у западној Сибирији и Касакстану, док је у северном Кавказу честа и трајна киша знатно смањила жетву, која је иначе обећавала најбоље. А из области средње. и доње Волге, као и из Украјине, чуле су се многобројне жалбе на недостатно обрађивање земље. Чињеница, да. је последње јесени организована на брзу руку конференција, ради проналаска научних сретстава за сузбијање суше, доказује, да је суша одиста нанела, огромне штете усевима, Калањин, претеедник Совјетске државе и Молотов, претседник Већа, народних комесара (Совјетске уније, учествовали су на тим конференцијама и имали су велики успех као говорници. |
__ Али поред оштећења, жетве атмосферским утицајима, — у чему у осталом не може бити никакве
тичке привреде, — исход жетве, као и лиферовање хране од стране произвођача, показали су велики мањак услед ортанизаторских, техничких и других недостатака у самом сопијалистичком сектору. По пјатиљетки колективна и државна добра имају такво прогресивно повећање производње да покажу да је неизбежна мањкава, исхрана становника Совјета. А за. то је најбољи докав одлука већа народних комесара, Совјетске уније, објављена баш пред закључ“ ком кампање лиферовања жита, да остају и даље на снази карте за брашно, хлеб, прекрупу, масло, млеко, јаја, месо, шећер, а затим мартарину, херинте и одело.
14,490.000 сељачких газдинстава удружених у 928.100 колектива и 4.220 државних добара огромног пространства, то су основни елементи, „сопијалистичког сектора." Поред колективизирања производње шшенице за 30%, изведена, је иста код памука и шећерне репе са 50—60%. Према, „Известија“ сељаштво организовано у колективама је „централна фигура укупне пољопривреде“. Превођење остатака индивидуалне привреде у социјалистички сектор, треба, да је енергични и крајњи циљ бољшевистичке аграрне политике. Али је у толико чудноватија једна, наредба. Централног комитета К, П. Д. С. У. од 2. августа, 1981. године, по којој. је ва, извођење колективе довољно, ако обухвата, 68—70% гавдинстава, са, ти 80% укупне површине сељачке земље. У њој се означавају као већ колективизирани: северни Кавказ (88% сељачких газдинстава са 94% усевне површине), Урад (75% и 82%), Средња Волта (90 и 95%), Украјина (69% и 82%), Република Молдавија (68 и 75%) и Крим (88 и 93%). Што се тиче осталих житних предела, који се имају колективизирати (далеки Исток, Сибир, Касакстан, Башкирија — затим пасивних крајева, као и крајева производње памука, Средња Авија, Касакстан, 'Транскавкав и области производње шећерне репе), то Централни комитет даје инструкције сеоским органима да колективизирање, које се има завршити 1983. године, не сме да се претвори у нездрав лов за надуваним процентима.“ - .
Та, радикална промена схватања да: се лако 06јаснити на основу материјала објављеног од стране (Совјета. Несумњиво- је да је отпор сељака против
|колектививирања приличног-савладан ако не-и'олом-
=