Narodno blagostanje

5 новембар 1932.

ЧАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 703

У. Ваше

511,

E, ŠILING I

ING

(U isto vreme svršetak članka iz br, 23 „Narodnog Blagostanja“: „Čemu nas uče finansiske | | i valuine prilike Austrije ?“) !

Čadno razviće aaslrisbe privrede posle rata. — Peripelije šilinga od jeseni 1931, — Moratorijum fransfera. — Slabilizacija šilinga.

1. Čadao razviće atstriske privrede posle rata

U članku o Austriji u broju 23 „Narodnog Blagostanja” od 24 {ila о. g. mi smo ukazali na veliku razliku u ekonomskom i finansiskom stanju Austrije u periodi 1910 do 1923 i one 1925 do 1932 godine. Austrija je posle rata bila pala na vrat saveznicima. Ona 52 izdržavala kreditima ispomaganja od strane Amerike i drugih saveznika. U toku prvih nekoliko godina posl» rata objavljeno je nekoliko studija u kojima se dokazivalo da je amputirana Austrija (Rumpf) nesposobna za samostalni život. Teza je sa toliko uspeha zastupana da je Društvo natoda imenovalo dva velika evropska stručnjaka, Engleza Lejtna i Francuza Rista, da: prouče to pitanje. Njihov je izveštaj glasio pozitivno, ali pod izvesnim uslovima, međ kojima je bio najglavniji, da susedi Austrije vode liberalnu trgovinsku politiku. Austrija ima prodtukcioni aparat koji daleko nadmaša пјемпе паcionalne potrebe i koji u stvari sačinjava glavni deo пјеzinog bogatstva i izvor nacionalnog dohotka. Мјој је poшеђап 12702.

Kao što znamo, taj se glavni uslov nije ispunio; haprotiv susedi su posle toga stalno povećavali svoje Carinske barijere. Pa ipak je Austrija ostala živa. Ne samo da nije propala, već je lute narodna privreda u Austriji napredovala i ublažavala bedu koja je velikim delom bila prouzrokovana ugovorom O miru. ;

- Na svetskom diplomatskom divanu leži problem feške ekonomske krize država Srednje Evrope. Tu spa da i Austrija. Ali od osam država, koje obuhvata obolela Srednja Evropa, Austrija dolazi na šesto mesto. U stvari najoštrija je kriza u Mađarskoj, Rumuniji, jugoslaviji, Bugarskoj i Grčkoj. Ostale tri države, naime Austrija, Čehoslovačka i Poliska u mnogo su povoljnijem položaju. Poljska u najpovoljnijem, o čemu je na, bolji dokaz činjenica, da zloti stoje vrlo. čvrsto i da u Poljskoj postoji potpuna sloboda izvoza zlata i trgovine devizama. U Čehoslovačkoj je kriza malo jača, naročito је valuta oslabila, zbog čega je uveden strog režim du vizne kontrole. Austrijsko stanje je |oš nešto gore, ali daleko bol{|e no kod pomenutih 5 agrarnih država Sredпје Еугоре. |

Austrija ie druga evropska država koja je posle tata stabilizirala svoju valutu (prva je bila Čehoslovačka). To je bilo 1922 godine. Ona je tada dobila jedan veliki zajam pod garancijom nekoliko država i pos!e toga njezina valuta je bila stabilna kao i švajcarski franak, jer se nikad .nije udaljila.od zlatnog pariteta (na-– ravno preko zlatnih tačaka) — uz režim potpune slobode izvoza zlata i trgovine devizama — sve do oktobra 1931 g. Dakle punih 8 godina.

U već pomenutom našem članku mi smo dalie

za sve vreme od stabilizacije Va-,

ı istakli, da su austrijske državne linansije u najbolje.n ! redu. Dabome da to nije postignuto bez velikih napora, | bez periodičnih deficita, bez velikih žrtava od strane preskih obveznika; ali ima i drugih država, koje činč iste napore i iste žrtve, pa su im finansije manje u redu. Istakli smo dalje da red u državnim finansijama i austrijskoj Narodnoj banci nije zasluga onih koji upravljaju njima, već naprotiv, da je on postignut protiv njih, — zahvaljujući kontroli Društva natoda. Međunarodnim zaimom od 1932 godine naturena je Austriji obaveza la trpi dvostruku kontrolu od strane Društva naroda, jednu nad finansijama, a drugu nad novčaničnom bankom. Ta je kontrola imala trajati do 1935 godine, ali je već davno ukinuta — pošto se našlo da je u Austriji sv: u redu i da kontrola nije potrebna.

Po sebi se razume, da ni komesari Društva naroda ne mogu da prave čudesa. Što je Austrija danas u mnogo boljem ekonomskom položaju no pomenutih 5 agrar nih država Srednje Evrope, ima se zahvaliti pre svega ekonomskim faktorima. Na prvom mestu činjenici da je ona pretežno industrijska zemlja. Zatim da su njezin privredni aparat i njegov obrtni kapital tako otporni da su mogli da izdrže krizu prouzrokovanu ugovorom O mifu, . i onu usled svetske privredne depresije. Svakako da ni u Austriji ne teku mleko i med. 1! tamo |e ekonomsko stanje teško, i ona stenje pod teretom privredne depre · sije ;ali dok ona stenje, druge izdišu. Austrijski privred\nici su pokazali veliku sposobnost i još veću volju u : borbi za narodno blagostanje, jer Austrija nije uredila svoje finansije putem štednje. Naprotiv njeni izdaci rusli su tako brzo kao i u drugim zemljama, o čemu služi kao dokaz sledeća tablica:

Kretanje austriskin državnih izdataka

Godina J)rž, rashodi Soc. rashodi | u mil. šilinga 1924 1054 = 1925 1200 1926 1300 1927 1583 1928 1654 __ 1929 1794 1 1930 1949 < 1931 2137 411,85 1932) 1964 481,28 1933) 1974 500,36

Isto tako je uspešna bila austrijska ekonomska p>litika. Možda ne. toliko zaslugom onih koji su njom r:lkovodili, koliko zaslugom suseda, koji su je bacili na taj nov put, put podizanja poljoprivrede. Austrija je pr-

1) Budžetski projekt,