Narodno blagostanje
Страна 728 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _Бр, 46 јева нове царине. Вероватно је да ће трговина измеђ Енгле- Rashodi a. Prihodi ске и доминиона процентуално да порасте на штету спољне Predviđeni u budžetu 9.318.7 9.323.4 трговине с осталим светом. Koregirani budžet _ 10:7193.7 8.448.4 Naknadni budžet 10.050 9.418.4
Резултати конференције у Отави су тежак ударац за светску привредну конференцију, који ће се одржати почетком идуће године. Она може имати само онда успеха, ако уклони све најгоре протекционистичке бариере. Али пошто је Енглеска дефинитивно напустила слободну трговину, и везала се на дуже времена за протекционистичку политику Доминиона, она може тешко иступити за либералну политику. Због тога су и водећи либерални политичари повукли конзеквенце. Валтер Лајтон, један од двојице енглеских претставника у припремном комитету за светску привредну конференцију, поднео је оставку. Он приговара пре свега да се разумна слобода у међународној трговини не може остварити тако, како то жели енглеска влада: двостраним уговорима у границама које су повучене на конференцији у Отави. Он мисли на приближење Енглеске групи европских земаља са ниским царинама, која је у Лозани формирана уговором измеђ Белгије и Холандије. Пошто је Енглеска највећи потрошач на светском тржишту, Лајтон верује, ако се прикључи овој групи, да би могла присилити и друге земље на прикључење, и тиме постићи боље успехе у слободно-трговинској политици.
Ми смо на овоме месту предсказивали да ће Енглеској дозлогрдити да позива европске континенталне државе на смањење царина. Сада је то наступило. Какво је сада становиште Енглеске најбоље показује изјава другог енглеског делегата у припремној комисији за светску конференцију. Британска државна благајна — рекао је — стоји на становишту, да ствари треба пустити да иду својим током, тако да се у Европи и осталом свету сруши све оно што је за рушење. То је држање које Европа може да очекује од Енглеске на светској привредној конференцији, чему је, уосталом, сама крива.
Čehoslovački drž. budžet prošao je ove godine kroz razne peripetije i bio objekat raznovrsnih finansijsko-političkih mera u cilju njegovog uravnoteženja. Ali bez rezultata. Deficit je ostao i izneće do kraja godine verovatno blizu 900 mil. kr. Razlozi zato. nisu specijalno čehoslovački, nego tipični za krizu. Rashodi se povećavaju jer nezaposlenost raste — broj radnika 'koji primaju pomoć iznosi okruglo 600.000 a prihodi opadaju naročito zbog slabljenja poreske snage stanovništva. Prvi projekat budžeta predviđao je prihode u iznosu od 9.323., a rashode u iznosu od 9.719 mil. kr. dakle suficit od 5 mil. kč. Ali već prvi meseci ove godine pokazali su da je takav projekat rezultat optimističkog posmatranja na razvoj događaja. Mi smo to istakli u našoj glosi od 2. jula 10932 godine. I ako su u ovogodišnjem budžetu predviđeni prihodi od poreza manji za 518 mil. kr., ipak se već u prvim mesecima pokazalo da je budžet nerealan. Ministar finansija Dr, Trapl morao je pristupiti izradi naknadnog budžeta. Izradio. je finansijski plan za njegovo uravnoteženje. Prema njemu, a nakon iskustva od 6 meseci, rashodi bi porasli za 1.4 milijarde kč. na 10.7 milijardi, dakle 15% više od ukupnog dosadašnjeg budžeta. Prihodi su prilagođeni stvarnom stanju, i svedeni na 870 mil. kr. ili za ukupno 10% manje nego što je bilo ranije predviđeno. Ukupni verovatni decit od 2.770 mil. kr. trebao je da se pokrije manjim delom redukcijom rashoda — među ostalim ukidanjem Dbožićnog dodatka činovnicima u iznosu od 2850 kr. a većim delom povećanjem starih i uvođenjem novih poreza. Odnos izmeđ predviđenih i ostvarenih prihoda i naknadnog budžeta najbolje se vidi iz sledeće tabele:
Finansijske brige Čehoslovačke ВЕНЕ tesi
Dakle, ostaje deticit od 622 mil. kr. Ali ni sam plan nije išao Ola, Prinodi od poreza su i dalje padali. U prvih 6 meSeći ostvareno je 500 mil., manje nego u isto doba prošle godine, a Ministar Tinansija je predvideo za čitavu godinu 518 mil. manje. Time se je samo povećao blagajnički dežicit, a gomilao dužni porez. Računa se da čehoslovačka država poшахије oko G milijardi Kr. zaostalin poreza. Sem foga, bilo je veliko pitanje da li će novo uvedeni porezi dati očekivani elekat, naročito onaj na promet i na prihod. Za sada još nema tačnih podataka o iome, ali kako su io porezi čija naplata veoma minogo zavisi od privrednih prilika u zemlji, to je vrlo verovatno da će deficit doći i s te strane. isto tako i od smaijenja monopojskih prihoda — koji su za 500 miliona Кгшna manji nego Što su bili predviđeni. O tome je, u паknadnoni budžetu vođeno računa. Ali, kako je u ovogodišnjem budžetu bio predviđen veći prinos od monopola za 140 mil. kr. nego prošle godine, to je verovatno da će manjak 7005 krize biti utoliko veći. Zaio je, tokom godine, ministar 'Trapl! pristupio rigoroznoj štednji. Ali ni to nije bilo lako. Čehoslovačka vlada je koalicija od sedam stranaka, u kojoj 'dominiraju dva protivpoložena krila — астатпо i socijalističko. Svako povećanje prihoda ili sniženje rashoda pogađa jednu od vladinih stranaka. Njihovi interesi su tako suproini, da je kompro= mis vrio težak. Zdrava finansijska politika nije u stanju da ih pomiri. Zato je svaki ministar finansija primoran da često odstupa od osnovnih principa iinansijske politike, samo da omogući sporazum. interesantan je, u tome pogledu slučaj Dr. Engliša. Sadašnja kriza vlade je tormalno otvorena zbog Dr. Tirapla. Ali se tokom krize pokazalo, da u ČehosloVačkoj nema čoveka koji bi mogao ispuniti sve uslove potrebne za čehoslovačkog пилота Ппапзја. Dr. Engoliša neće socijal-demokrati, Dr. Кајза астага, : t. d. Morao je da ostane Dr. Ттар1 Коју се, posle dugih pregovora i znatnih izmena, da sprovede svoj finansijski plan. U izjavi, koju je dao štampi, i u kojoj je rekao. da sve dosadanje preduzete mere nisu dovoljne, karakterisao je svoj plan na sledeći način: „Put povišenja prihoda uvođenjem novih ili povećanjem već postojećih poreza sada |je većim delom zatvoren jer se mora voditi računa O zaštiti proizvođača i potrošača. Ostaje samo put daljeg sniženja državnih rashoda, i da se tako prilagode smanjenim prihodima”. Konkretno, taj se plan sastoji u sniženju činovničkih plata i sitnim uštedama u državnoj administraciji, koje po računu ministra finansija ireba da dadu 350 mil. kr. Ova godina će se završiti sa delficitom od 622 mil. kr., koji smo već gore spomenuli. Ali blagajnički delicit koji iznosi 1.500 mil. kr. pokazuje da će ovaj biti mnogo veći, jer je linansijski efekat novih poreza precenjen. Ministar finansija hteo je da ga smanji sniženjem činovničkih plata već od 1. novembra, ali ga je u tome omela kriza vlade. Tu bi dobio 100 mil. kr. Sada će stupiti na snagu 1. januara, i izvIšiće se po sledećem principu: plate ispod 9.000 kr. godišnje ostaju nepromenjene; od 9.000 do 15.000 kr. snizuju se za 8%, a preko 15.000 za 10%.
Ali sa sniženjem plata otvoreno je jedno važno pitanje čehoslovačke administracije, koje je od velikog uficaja ı na državni budžet, naime hipertrofija činovnika. Prema podacima stručnjaka koji su taj problem specijalno proučavali Čehoslovačka ima 50.000 činovnika više nego što je potrebno. Njihovo otpuštanje sada je nemoguće, ali za definitivno saniranje čehoslovačkih javnih finansija ono je neizbežno. Ostale uštede predviđaju u prvom redu ukidanje ministarstva za ishranu, znaino ograničenje broja državnih automobila, reviziju svih državnih zakupa, reduciranje službenih vladinih listova. Zatim će se izvišiti i uštede u Џ prvom redu ukidanjem dvaju