Narodno blagostanje

" 12. новембар 1932.

konjičkih pukova, skraćenjem roka za vojnu vežbu, ukidanjem svih većih i skupih manevara i t. d. Za sprovođenje ovih ušteda imenovana je posebna komisija.

Sve spomenute mere, koje su donesene tokom ove budžetske godine, delomično su koristile ovogodišnjem budžetu, ali one trebaju da pokažu svoju efikasnost tek u sledećem. Ovaj još nije definitivno gOtov. Prema saopštenju Ministra finansija on je preliminirao rashode sa 10,1 mil. kr., a prihode sa 8.2 milijarde. Međutim, rashodi će se smanjiti na 9.3 milijarde na taj način što Ministar finansija treba da dobije ovlašćenje da potrebna sretstva za pomoć nezaposlenih u iznosu od 600 miliona kr. mož# naDaviti vanrednim putem. Ovde se uglavnom misli na unutrašnji zajam, koji je, međutim, kod današnjeg stanja na fržištu kapitala vrlo malo verovatan. Dalje

. otpadaju rashodi za anuitetsku službu državnih zajmova Koji

su obuhvaćeni Huverovim moratorijumom u iznošu od 285 mil. kr. tako da će irebati naći sreistva za delicit od 1 milijardu kr. To freba da pruži redukcija Čmnovničkih раја i nove uštede u ukupnom iznosu od 950 miliona kr. Da li ovaj projekat budžeta ima realnu osnovu ne može se za sada još reći, dok nisu poznate sve njegove pozicije, kao i vanredni budžeti uprave monopola i državnih preduzeća, Čiji se viškovi samo unose u budžet. Razvoj i sudbina ovogodišnjeg budžeta рокаzuje da su privredna kriza i politički sastav vlade u Čehoslovačkoj vanredno otežali skoro onemogućili normalno budžeiiranje, i da su vanredne mere bile vrlo često i vrlo dalekosežne. Ovaj put, za razliku od prošle godine, Ministar finansija nije više optimista, a bivši pretsednik vlade je u svojoj iziavi govorio o hroničnoj bolesti privrede, što može imati samo dobre posledice. Optimizam u državnim finansijama uvek se je pokazao kao slab saveznik. |

Mađarska poljoprivreda je pre žetve iražila energično od vlade njeno finansiranje, oslobođenje od zemljarine, sniženje kamate i moratorijum za dugove.

Kako su veliki posednici vilo moćan politički faktor u zemlji, vlada nije mogla preći preko njihovih zahteva, nego je donela moratorijum za poljoprivredne dugove do kraja Oktobra ove godine. Bilo je mišljeno da se na taj način pomogne poljoprivredi dok se ne završi Žetva. Ali se pokazalo: da zahtevi poljoprivrede nisu bili samo rezultat nezasitosti agraraca

Zaštita poljoprivređe u Mađarskoj

nego i stvarnog stanja u zemlji. Prema podacima Ministarstva :

finansija ukupno zaduženje iznosi 2.070 mil. penga ili 20.07 milijardi din.; zaduženje osigurano hipotekom kod banaka iznosi 1.06 mil. penga, od kojih |e samo 322 mil. dugoročno. Sem toga ioš 300 mil. penga dugoročnih, koji su nastali u vezi sa sprovođenjem agrarne reforme. Dakle, 1.448 mil. penga ili 14.480. mil. dinara je kratkoročnih kredita. To je prisililo vladu da тогаtorijum produži za godinu dana, do kraja oktobra 1933 godine, pošto je stanje i posle žetve ostalo nepromenjeno rđavo. Osnovno načelo ove zaštite zemljoradnika je odlaganje roka. Razduženja nema — ni redukcije ni konverzije. Za vreme trajanja moratorijuma ne može зе угаш egzekutivna prodaja seljačkih imanja, niti nove zaplene.

Iste mere odnose se i na oruđa proizvodnje, i to kod malih poseda do 50 katastralnih jutara ako је zaduženje 15 puta veće nego čist katastralni prinos, a kod poseda preko 50

jutara, ako je zaduženje 20 puta veće. Preduslov za zaštitu

je, da dužnik redovno plati tekući porez i kamate, i da kod meničnih dugova dade nova obezbeđenja. Dugovi, koji su nastali posle 1, marta ove godine izuzimaju se iZ Zašlite. UO. SU i glavnom odredbe, koje su ostale nepromenjene i koje se odnose na kratkoročno zaduženje. Kod dugoročnog došlo je do novih. Snižene su kamate. Na taj način je vlada jednostrano izvršila konverziju kamata. Naime, za sve hipotekarne poljoprivredne dugove daje se moratorijum kamate za 2—21/,%, јако da

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 729

plaćaju 5%. тезјо 7—7:/,% koliko је до зада iznosila. Hipotekarne banke isplaćuju na kupone avans od 5%, koje žigošu i vraćaju ih imaocu založnice. Hipoteke na zgrade su izuzete.

_ То зи теге Које је mađarska vlada preduzela da zaštiti poljoprivredu. Od svih donesenih i spremanih zakona u raznim zemljama, ova je najmanje revolucionarna za kred-fne i privredne odnose. Ali se ne sme pri tome izgubiti iz vida, da su zapravo oštećeni samo poverioci dugoročnih zajmova, a Kao što је роznato, ti su u glavnom stranci, jer Su mađarski hipotekarni zavodi emitovali svoje založnice na strani. Kako je sada u Mađarskoj potpuni moratorijum translera, to 5е ovi kuponi isplaćuju u fond transfera, koji isto tako žigoše Киропе i vraća ih imaocima. Ostatak će se platiti kada to pitanje bude delinitivno regulisano. Mađarski poverioci nisu oštećeni. Kod kratkoročnog zaduženja nema specijalnog sniženja kamata.

Sa sadašnjom uredbom zaštićen je poljoprivrednik od egzekutivne prodaje, dakle od opasnosti da bude najuren sa zemlje, ali nije razdužen. To je osnovna karakteristika mađarske zaštite poljoprivrednika.

Gospodin Dr. Sergije Danati iz ISplita opisuje nam u jednom lopširnom pismu način trgovanja sa iseljeničkim primesama u dal|matinskim varošicama. On kaže sledeće: „Naši iselienici šalju sada svojim kućama većinom elek tivne valute i to najviše dolare i iranctske franke. Izmenu ovih valuta vrše male banke i pojedini menjači, koji od OVOZ posla žive. Dok je dinar bio na zlatnom paritetu njihova je zarada bila malena, ali stalna. Dinar je medjutim već dulje vremena depresiran. Seljacima *9 nije poznato. Međutim te male banke i menjači plaćaju i sada te valuče po starom službenom kursu — dinarskom zlatnom patitetu, a prodaju ih na crnoj berzi u Sarajevu i Zagrebu po 40—50% skuplje i na taj način realiziraju nepravednu veliku dobit”. Dr. Danati misli sa punim pravom, da treba zaštititi taj deo našeg naroda, koji živi od teško stečenih zarada njihovih hranitelja u belom svetu!

Menjači i emigrantske doznake

Aa ISO I SOK rer e ai kam IRANU O НЕЕ2

Međutim te se razlike u kursu objašnjavaju situacijom na našem deviznom i menjačkom tržištu, Ista situacija kao kod nas postoji i u Austriji i Mađarskoj. Karakteristika našeg deviznog tržišta sastoji se u tome, da postoje dva kursa po kojima se vrše transakcije: službeni kurs i kurs na crnoj berzi. Službeni kurs nije više prijašnji zlatui paritet dinara, nego se on zvanično određuje sa stran» Narodne banke i to na taj način što se ceni zlatnog pariteta dodaje još jedna premija. Ta sada iznosi 20%. Po tome se kursu vrši dakle zvanično garantovano i priznato menjanje strane zdrave valute u domaću i obrnuto. Kurs na crnoj berzi za strane valute viši je za 20—30%, od službenog kursa. Međutim crna berza je kako u drugim državama u sličnim prilikama tako i kod nas zabranjena. Njom se naravno mogu kotistiti samo upućeni ljudi. O problemima naše devizne politika u vezi sa ovim dvostrukim kursevima p:sačemo u našem idućem broju.

Što se tiče ovog konkretnog slučaja sa prodajom iseljeničkih primesa u Dalmaciji, njihovi posednici oštećeni su dvostruko | to ne samo za razliku između kursa na crnoj berzi i službenog kursa Narodne banke, nego i za razliku između омоз · bivšeg službenog kursa, koji se pokrivao sa zlatnim paritetom dinara.

Međutim razliku između kursa crne berze i službenog kursa oni moraju snositi, jer, kako rekosmo crna berza je ne= legalna ustanova. Ali tim je više dužnost državnih vlasti, da narodu osiguraju ono što zakon prop:suje, naime opšte pridržavanje. službenog kursa nacionaln: valute za sve poslove, pa se oni obavljaju kilo gde i bili ne znam kako mali,