Narodno blagostanje
12, новембар 1932.
грам предвиђа увођење пореза на саобраћај теретним аутомобилима у укупном износу од 300 мил. франака) и на крају снижење радничких надница за 10 од сто. Ови захтеви су стари, постављени су још за време Тардијеве владе. Али непопуларност повишења тарифе, поготово пред изборе, била је одлучна за судбину овог захтева. И овај пут је демагогија била одлучна за један чисто економски проблем. Јер, у истину, путничка тарифа у Француској је ниска, много нижа него у Немачкој и Енглеској,
Ове године очекује се дефицит од 44 милијарде франака, што значи 12 милиола дневно. Према рачунима, 24 милијарде су резултат кризе, остале две су редовни дефицит. И ако се у владином финансијском програму предвиђа зајам за покриће дефицита железница, ипак је то питање морало да се крене дефинитивно са мртве тачке. Влада је одбила захтев друштава. Министар за јавне радове Даладје израдио је пројекат о фузији свих приватних и државних железница. Дакле, етатизација. То је наишло на огорчен отпор заинтересованих железничких друштава. Министар се
НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ
Страна 131
нада да би се тиме могле постићи велике уштеде и да је то пут за уклањање дефицита у нормалним временима. Међутим, дефицит је тако огроман, да је врло проблематично да ли се може уклонити само административним уштедама. То би могло бити само у случају да садање управе железничких друштава неодговорно расипају новац. Али то је неБероватно, бар у тако великој мери, јер постоји државна контрола. Немачке железнице, које су у државним рукама, нису дефицитарне. Напротив. То би могао да буде аргуменат за етатизацију. Али ни енглеске, које су у приватним рукама, нису дефицитарне. Али обе имају вишу путничку тарифу, што је опет аргуменат за њено повишење и у Француској.
Иако у конвенцији из 1921 године има клаузула да држава има право да у свако доба откупи железнице, ипак је то данас невероватно, јер су за то потребна сретства, која се не могу у садашњој ситуацији наћи, а и због тога, јер ни сви чланови владе нису присталице етатизације. Код радикал-социјалиста либерализам није сасвим ишчезао.
вавав
НОВЧАРСТВО
— Kod Poštanske štedionice u oktobru ove god. pristupilo je 3.083 novih ulagača, tako da je sada broj ulagača 210.044. Svota uloga je porasla za 2 i po miliona, te je iznosila krajem oktobra 402,506.909 din. Otvoreno je 117 novih čekovnih računa i sada ukupan broj iznosi 21.667. Promet po tim računima u oktobru iznosio je 5.112,574.222 din, od toga je izvršeno prenosom bez upotrebe gotovine 43.39 od sto. Ukupni ulozi bili su 1.205. mil. din.
— Pod pritiskom poliske novčanične banke, koja je 21 oktobra snizila službeni diskont od 7.5 na 6% sad je pristao i kartel privatnih banaka da smanji kamatu za svoje kredite od 11 na 9.5%.
— У фонд за иностране дугове код аустријске Народне банке уплаћено је до 31. октобра 24.8 мил. шилинга а исплаћено 2.7 мил. шилинга, тако да је стање на дан 31. октобра 221 мил. шилинга. У овај износ нису урачунате уплате државе за службу зајма Друштва народа из 1924. године и Међународног савезног зајма из 1930. године.
— На интернационалном, новчаном тржишту курс пенге се знатно поправио. У Цириху је скочио на 69, према 67, колико је котирао у последње време. Ово побољшање је потпуно у складу са предвиђањем које је учинио проф. Др. Бајкић у чланку „Пенге, шилинг и динар“ у „Народном благостању“ од 25. октобра ове године.
— У оквиру новог уговора о пролонгацији приватних дугова између Мађарске и Енглеске, створена је могућност да енглески повериоци предложе трансферирање једног дела својих потраживања путем повећаног извоза мабарских индустријских производа. За тај извозни вишак полаже се противвредност у девизама код Мартинск банке у Лондону, а ова ће ослободити за одговарајући износ везане
" денге у Будимпешти. Извозници ће добити ове пенге по
службеном курсу. Сем тога ће им се исплатити посебна извозна премија на терет енглеских поверилаца.
— У Бечу су последњих дана порасли улози код новчаних завода за 5 мил. шилинга на 714 мил. шилинга. У читавој Аустрији износе 1.46 милијарди шилинга.
— Немачко министарство привреде затражило је од Дрезднер банке и Комерц банке податке о укупном бериву (плате, тантијеме, редовне дневнице и т. д.) чланова дирек-
| | |
i
| )
СЛУЖБА
ције и оних чиновника чија берива прелазе 18.000 марака годишње. Овај корак министарства је у вези са намераваним снижењем плата банкарских директора и виших чиновника оних банака, које стоје под утицајем државе.
_- Неразмишљена интервенција. У Румунији је на црној берзи курс леја пао за 15 од сто. Али како је прилив девиза још увек прилично велики, то су се ипак сви послови одвијали преко Народне банке и берзе, и на црну берзу су ишли само они који су бежали од леја. Како и румунска Народна банка одржава златан паритет и поред депресијације, она је замолила иностране новчаничне банке да примају леј по стабилизационом курсу, по коме ће их она натраг примати, јер је и у иностранству леј депресиран. То је међутим довело до великог кријумчарења леја у иностранство, а нарочито новчаница од 5000 леја, које су за то врло згодне због своје величине, тако да је Народна банка морала да обавести све иностране новчаничне банке да их више не примају, и да их повуче из оптицаја. Рок је 1. децембар, који се неће продуживати.
— У Загребу и Карловцу пронађене су фалсификоване 20-то динарке од сребра.
— Švedska visda je zaklučila kod nekoliko уесћ дотаćih banaka menični zajam u iznosu od 17 mil kruna uz kamatu od 11/,%. Rok je tri meseca. Zajam će se upotrebiti za pokriće
| tekućih budžetskih potreba, dok se ne naplate predviđeni po-
rezi. :
— Rumunska Narodna banka objavila je da зе bez njenog odobrenja ne može poneti u inostranstvo više od 5000 leja, mesto 5000 leja i 5000 ı devizama do sada. Za izvoz deviza potrebno je specijalno odobrenje.
— Ministar finansija 1. ovog meseca doneo је rešenje: „Da se transakcija sa bonovima Grčke banke glasećim na drahme, a koje prema kompenzacionom sporazumu sa Grčkom, izvoznici naše robe u Grčku prime na ime ostatka 35% iznosa faktura i koje ustupaju uvoznicima Za isplatu robe uvezene u iz Grčke, vrši preko domaćih berza u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Narodna banka izdavaće berzama potrebna uputstva po ovome”.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ — После конверзије државне ренте, сада се у Француској почело и са конверзијом самоуправних зајмова. Сем не-