Narodno blagostanje

1. јануар 1933. __

Dr. Milan | |. Žujovi, docent univerziteta, Beo grad

1. Uvod

55% о ЕЛИ кој je postojala nezaposlenost kroz ceo XIX vek. ·Prosečna nezaposlenost u procentima celokupnog broja sindi'kalnih. radnika bila je 4,82 od 1851—1860; 5,36 od 1861—1870; 3,99 од. 1871—1880; 5,27 од 1881—1890; 4,52 од 1891—1900 i 5,05 оа 1901—1910.

„Ali se na osnovu ovih cifara ne može da tvrdi, da je bilo „trajne nezaposlenosti u Engleskoj pre svetskoga rata. Ne može зе doneti nikakav pravilan sud na osnovu prosečnih vrednosti “tih serija, čiji su krajni članovi toliko udaljeni. Zatim, te nam

cilre izgledaju nedovoljno tačne. U to vreme, u Engleskoj još nije postojalo osiguranje protiv nezaposlenosti, a to je, međutim, u pogledu prikupljanja statističkih podataka jedini sistem, koji se smatra kao siguran. Prema svemu ovom u pravu smo da smatramo da se u sadašnjici nezaposlenost u Engleskoj uputila u jednom novom pravcu.

1 Кон је taj novi pravac nezaposlenosti?

Da bi smo odgovorili na ovo pitanje, potrebno je da imamo u vidu da postoje tri vrste nezaposlenosti: 1) sezonska, pojedina preduzeća u izvesno doba godine obustavljaju rad; 2) nezaposlenost koja se ne pojavljuje periodično i koja zavisi od 190vačke aktivnosti, to važi za dokere; i 3) slučajna nezaposlenost, kada indeks nezaposlenosti naglo skoči, kao na pr. u Engleskoj, gde je od celokupnog broja rađenika bilo nezaposleno 1913 god.

1,9%, a 1923 23%. Ova se treća vrsta naziva još trajna, ili struk- ,

turelna, hronična, tehnološka nezaposlenost. U svom vrlo inte-

resantnom radu „iIDugi talas nezaposlenosti” (vidi „Narodno Bla-

gostanje” od 10 IX i od 1 X 1932, str. 575—576 i sir. 624—626) 8: protesor Bilimović izlaže razne komponente nezaposlenosti po g. profesoru Zajcevu, a to su: konstantna ili normalna nezaposlenost; kratak talas ili sezonska nezaposlenost, srednj: talas ili konjunkturelna nezaposlenost, dugi talas ili strukturelna nezaposlenost i osnovni pravac ili „trend” nezaposlenosti. U najboljim i najpotpunijim statistikama nezaposlenosti, ta se razlika između “ovih navedenih raznih vrsta, ne može uočiti. Po ovome se vidi da dobijene cifre treba proftumačiti, a zaključke Које budemo izveli moramo uvek podvrgnuti izvesnoj rezervi, pošto samo is„ključenje pojedinih vrsta nezaposlenosti radi upoznavanja {jedne „jedine sadrži ipak nečeg proizvoljnog u sebi. Moramo se dakle : zadovoljiti približnim rezultatima, koje nam mogu pružiti razne metode ekonomskih ispitivanja i stafističke analize. Nas će u u glavnome interesovati razvoj ove nove vrste nezaposlenosti, koja "је vrlo, karakteristična za Englesku — trajna nezaposlenost.)

- 1) G. profesor Bilimović potpuno je u pravu kada veli _ да ти зе ideja 5. Хајсеуа о Фисот falasu nezaposlenosti, za Ovaj slučaj trajne nezaposlenosti čini neosnovanom. „Ja mislim _ da hije dovoljan razlog da govorimo o falasu čim smo opazili porast i čekamo na pad” veli prof. Bilimović. Podaci i instra-

___menfi sa kojima raspolažemo nedovolini su da bismo se mogli

_ _„upuštati 1 ii neka predviđanja kao što je to profesor Zajcev učinio.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 7

| __NBZAPOSLENOST U ENGLESKOJ | Ekonomska ispitivanja i slatistička analiza —

| Uvod. 1 Тадигтја и brizi i industrija u poletu, III i je stalno rasla.

Da je ova potpuno nova, Vid, se po tome, što je pre rata u svima ' zemljama nezaposlenost periodično iščezavala. U doba prosperiteta to je opadanje išlo u Engleskoj pre rata otprilike, do 2%. · Posle rata, kada je bilo čak i osetnog napreika u privrednoj aktivnosti, retko je kada nezaposlenot bila ispod. 10%.

Ova nova pojava dala je povoda mnogobrojnim studijama. Engleski listovi su vrlo opširno pisali o pitanju nezaposlenosti. U inostranstvu se pisalo takođe. Međunarodni biro rada je pokušao da centralizuje i sredi sve podatke o nezaposlenosti. On je izdao nekoliko interesantnih publikacija, kao na primer: Problemi nezaposlenosti u 1931; Fluktuacije novca i nezapoSličnosti i i d.

Pri izučavanju nezaposlenosti u Engleskoj treba pre svega imati u vidu da je to prva država, koja je zavela sistem obaveznog osiguranja u nezaposlenosti još 1911 god. za ograničen broj radenika (dva i po milijona). Posle rata, 1920 god. prošiteno |je,na celokupno radništvo (izuzimajući poljoprivredne гаdenike i poslugu). U toku poslednjih deset godina preduzete su mere, koje su znatno. olakšale stanje nezaposlenih, kao na primer: 1921 god. predviđeni su porodični dodaci, zakonom od 1924 god. rešeno je da svaki ima da prima pomoć neograničeno, tj. dok ne nađe posla, a po zakonu od 1930 pravo na pomoć gubi se samo u slučaju kada se „bez opravdanih razloga odbije jedno pristojno mesto koje je ponuđeno od strane berze rađa.” Teret koji imaju da snose poslodavci vrlo je težak, njihovi su ulozi uvek isti, čak i kada cene onih proizvoda koje oni prodaju, padaju. Ртхауа је takođe primorana da podnese vrlo velike finansijske žrtve da bi nezaposleni redovno primali pomoć. Pomenimo uzgred, da su socijalna opterećenja u Engleskoj iznosila 63.000.000 šilinga u 1911 a 396.000.000 u 1929 godini.

II Iodustri{a u krizi i industrija u poletu

Broj i procenat nezaposlenih u Engleskoj u mesecu januaru od 1921 do 1932 bio je sledeći: 1,010.000 ili 6,4% 1921; 2,003.000 ili 14,2% 1922; 1,511.000 ili 13,3% 1923; 1,268.000 ili 11,9% 1924; 1,307.000 ili 11,2% 1925; 1,252.000 ili 11,1% 1926; 1,496.000 ili 12,1% 1927; 1,336.000 ili 10,/% 1928; 1,453.000 ili 12,1% 1929; 1,479.000 ili 12,6% 1930; 2,663.000 ili 21,5% 1931 i 2,728.400 1932. — Uzeli smo statističke podatke za mesec januar zato što sezonske varijacije najmanje utiču na nezaposlenost u to doba godine. Uticaj sezonske varijacije: obično se manifestuje porastom nezaposlenosti u jesen a gadom и ргоleće. Pomenimo da ima još tri do četiri milijona radnika koji nisu uzeti u obzir, jer ne potpadaju pod zakon o obaveznom. 0519цranju. U ostalome nezaposlenost je vrlo mala kod toga dela radnika.

Jedna od glavnih karakteristika ove statistike, koju treba odmah istaći i na kojoj se zadržavaju skoro svi stručnjaci pri izuzimanju ovoga pitanja, to je da postoji jedna cifra ispod koje nezaposlenost izgleda ne može da padne. Jedan milijon radnika stalno |e bez posla.

: TPTOBAUKO ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д, НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈА ОРГАНИЗАЦИЈА | : IE : БЕОГРАД ЗАГТРЕЊ : : R. (с. DUN & СО. O Кнез Миажејлова 39. :

fax swlx|x- s slu .s|hlalu m|w|d kais ml miss n\m|m)w|R|R Sl _W\kM——--|alHfwink\Ra M\W)mR\u|h|\R|RK\R)P)Eo mix а сена ве Етен сте са љеанавна.

Њериславићева 7. a,

a AP aza nama al, i