Narodno blagostanje

Страна 26

+ НАРОДНОГ

БЛАГОСТАЊЕ | | „Бр. 2

педеја, . агибо, уапгедап рогаз! рготеја зтапаса. Оуде је Nemačka pomogla Austriji, jer je :dozvolila da putnici mogu poneti u Austriju 1000 maraka, mesto 200 u druge zemlje, Time su nemački putnici bili upućeni na Austriju što znači тпосо, jer je poznato da su Nemci turistički narod, i da su pre rata činili glavni kontingent turista u Svajcarskoj, Francuskoj i Italiji. Na taj način je prihod iz prometa stranaca samo u. letnjoj sezoni dostigao visinu oko 300 mil. šilinga, i sigurno. će biti i sada u zimskoj sezoni vrlo velik. Sve ove mere uravnotežile Su austrijski bilans plaćanja i stabilizirale šiling. Zbog toga se je moglo ukinuti i devizno ograničenje što se izvršilo u sledećim etapama: Prvo je dozvoljena austriskim izvoznicima da najveći deo njihovih deviza, koji su u prvo vreme morali da predaju Narodnoj banci po službenom kursu, upotrebe za UVOZ ili da ih prodaju u slobodnom prometu uvoznicima s ažiom, koja odgovara depresijama šilinga. Narodna banka je sve više *olerirala slobodni promet sa stvarnim kursevima, a ovaj se je koncentrirao kod Giro — und Kassen Vereina. Duže vremena ostala je obaveza izvoznika da predaju Narodnoj banci kvotn od 25% svojih izvoznih deviza po službenom kursu. Početkom novembra i ova kvota je snižena na 12% i 1 decembra potpuno ukinuta. Sada izvoznik može slobodno da raspolaže svojim devizama. Ali postoje još dva izuzetka, radi izravnanja dugovanja a po otkazu ugovor o kliringu sa Italijom i Švajcarskom zbog čega izvoznici u ove zemlje i dalje daju jedan deo svojih deviza, dok se saldo ne izravna.

Dalja etapa u razgrađivanju deviznih ograničenja, izvOZnicima je dozvoljeno da fakturiraju u šilinzima, čime je otstranjena velika smetnja austrijskom izvozu. Ponuda deviza Giro und Kassen Vereina bila je dovoljno. velika da se pokriju Dotrebe uvoznika. Narodna banka је mogla dakle da obuhvati dedeljivanje 'deviza uvoznicima. Odmah zatim je došlo odobrenje, da se devize iz zajmova koje su Austrijanci dobijali u inostran · stvu, mogu prodavati u slobodnom prometu. (Do sada su se morale predavati Narodnoj banci po službenom kursu). Dalje je dozvoljeno privatnim bankama da svoja valutna po.· traživanja u zemlji mogu uterivti s ažiom koja odgovara depresiji šilinga „dok su do sada mogli tražiti samo valutu, koju dužnici nisu imali ili šilinge po službenom kursu. I na kraju, austrijske savezne železnice izdaju sada karte i za inostranstvo,

· pri čemu naplaćuju dodatak od 23% za inostrane linije.

ıako se je Narodna banka oslobodila skoro potpuno trgovine devizama. Obavezna predaja postoji samo još za devize iz ftranzitnog saobraćaja i od prodaje usluga strancima. Ali se i u ova dva slučaja očekuje skoro ukidanje deviznih ograničenja. Moratorijum fransfera ostaje i dalje, ali ovih dana je pretsednik Narodne banke Dr. Kinbek izjavio da će Austrija održati obećanje dano u Lozani, što znači, da će Dponovo preuzeti transferiranje službe po zajmovima, kada dobij iznos sada ratiliciranog zajma. Samo nedostaje dakle još formalno priznanje depresijacije šilinga. Ono se očekuje najkasnij=: do primanja lozanskog zajma, jer devize iz toga zajma pripadaju austrijskoj vladi, i tu nastaju teškoće po kome će kursu vlada obračunati ove devize Narodnoj banci. Ako bi se obračunale po paritetu, vlada bi pretrpela velike gubitke, a po slobod-

_ пот kursu vlada bi samim tim priznala depresijaciju. Time bi se ukinulo uporedno postojanje službenog kursa pored slobodnog Kao što smo pomenuli, šiling je u slobodnom prometu poslednjih meseci bio sasvim stabilan. Njegova stabilnost priznata je i u inostranstvu, kako to pokazuje činjenica, _da je ponovo zavedemo motiranje šilinga u Cirihu.

пили и тета п пи п ап ап п папа аиа аи и па папа папи ааинилан _ипаанинивавинанананиинаноннанавниниинаанаваниаилинананналан;

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д. :: ПРЕЂЕ

KR. G. DUN & CO.

„завнввнсннан анинлвнцван ноошицпсво

=m:z1KE=—::ZZzZ—zo—=ZZKz—14=Z=ZZz-Zz

Амерички . професор Џон

| ; Мортон предложио је за реУ ери утопије

увођење „електричног долара“, наиме долара који би био издан не на основу злата, него електиричне струје. Покриће у злату сматра Нортон нееластичним и зато у супротпости са данашњим прогресивним развојем привреде. Електрична струја је карактеристика данашњег времена и блиске будућности, а њена производња еластична. Електричне доларе издала би америчка влада и јамчила би да ће америчке електричне централе, у колико то буде поседник новчане јединице захтевао, лиферовати једну одређену количину струје. За првих 5 година тај би долар гласио на 40 киловатчасова електричне енергије, а онда би се према потреби његова подлога повећала или смањила. Стабилност нове новчане јединице била би загарантована ограничењем производње електричне енергије. - .

Тако је то увек кад се неекономисти баве економским питањима. Златно покриће или покриће у електрицитету, раду, земљишту, води и т. д. само по себи не представља за новчанични систем ништа битно. То је питање целисходности. Злато је једино опште признато платежно сретство у међународном промету и то ће остати и у будуће. Златно покриће сматра се резервом за изравнавање биланса плаћања. Злато није нико пронашао као покриће, оно се као једино међународно средство плаћања једноставно натурило и сигурно је да ће задржати и у будућности своју позицију. Изравнавање биланса плаћања преношењем електричне енер-= гије практички је немогуће,

ет репе птватене тен =

ЗазгауЦајца! ујадц розје Епоуог pada Pol-Bonkur niie mogao naĆi ministra finansija.. Nisu 52 hteli primiti Kajo, Roa,. Pietri, Lamure, Bone Bareti i Hist. Najzad se primio bivši ministar finansija u desničarskim ·vladama Seron. leškoće oko popunjavanja ovog resora poilvrđuju loše stanje francuskih finansija.

Budžetski deficiti u zadnje tri godine iznose ој 17 milijardi franaka, i pokrivani su većinom izdavanjem blagajničkih zapisa. Izrada uravnoteženog budžeta za 1933 bila je glavna zadaća bivše Eriove vlade. Njeni izveštaji iz jula prošle. godine govore o delicitu u novom budže{u od 8 milijardi franaka. Koncem septembra on se već penje na 12,1 milijardi. U tom deficitu iznosio je procenjen manjak prihoda od poreza oko 4,6 milijardi i to na osnovu rezultata iz 1931 godine. Vlada je predložila finansiskim komisijama u Komori i Senatu uravnotežen bu . džet. Deticit se imao pokriti uštedama, novim porezima i zajmovima. Međutim je pretres budžeta u komisijama zapeo. Pojedini reterenti pod pritiskom političkih grupa, koje su ovim predlogom bile pogođene, (činovnički sindikati) nisu podnosili izvešlaje, Vlada je bla nemoćna prema njima. Dolaskom nove vlade i debatom o dvanaestini za januar i odobrenjem izdavanja novih blagajničkih zapisa problem budžetske ravnoteže ponovno je pokrenut sa mrtve tačke. Samo sad nije više u pitanju deficit od 12,1 nego od 16,5 milijardi franaka. Ove nove 4,5. milijardi potiču isključivo iz opadanja prihoda. Odobrena dvanaestina: za januar ne sadrži nikakve nove odredbe. Ministar flinansija. nije još dao nikakva obaveštenja o svojim namerama. Obećava ih za sredinu januara prilikom podnošenja dvanaestine za februar

Na raspoloženju mu stoje fri sretstva: uštede, novi po-

Pred masivnim državnim zajmovima u Francuskoj

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА | БЕОГРАД ЗАГ РЕБ

кнез Михејлова 59. Бериславићева. S

ан ииваи ва иаианенаниннинианииликини навнинацити киле не Па ние PS Be. oeebjeR feb Se vPR па ан а ка и те Еле 055

шење монетарног проблема

Ју МЕ 1 |